Postjugoslovenski filmski razdor: Dara, Aida i nastavak borbe za filmsku istinu

Kako god bilo, oba filma su snimljena. Dara ne postoji zbog Aide niti Aida zbog Dare. Ovako, sve mi zvuči kao "a što su baš Srbi uopšte snimili film o genocidu u NDH?"

Dokle god su mediji prepuni natpisa kako su Srbi zlikovci sve je u redu.
Čim se spomene koliko je Srba pobijeno, mučeno ili opljačkano to je problem. I to najviše u našim medijima.

Мислим да намера није била само да се релативизује "Дара" већ да се догађаји из Сребренице изједначе са страхотом геноцида који је систематски спровођен у Хрватској и да се каже "Ви Срби немате право на сећање на жртве геноцида и немате право да спомињете било шта што је у вези са тим." Такву ситуацију смо већ имали након Другог светског рата, када је скривана истина о геноциду над Србима и када су прогањани сви који су о њему говорили.

Не могу да се отргнем утиску да неко намерно увезује ова два филма, а то свакако не би требало чинити из више разлога. Као прво снимање Даре је почело 2018., а Аиде 2019. Дара је снимана по аутентичном искуству десегогодишње девојчице, а други је компилација догађаја из 1995. Продукција Аиде је интернационална, а Дара је снимљена из сопствених средстава. Много је разлика између ова два филма, а чини ми се да се гурањем Аиде у исту раван са Даром, Дарина вредност релативизује.

Не постоји никакав "филмски раздор". Постоје само људи којима сметају Срби, а поготово им смета када Срби причају о злочинима који су почињени против њих.