Vesti - Biznis i ekonomija

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da javni dug Srbije iznosi između 56,7 i 57,8 odsto Bruto društvenog proizvoda i ocenila da je to zaduženje "bezbedno ispod 60 procenata".

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, i kaže da tek u toku 2021. godine možemo da dođemo do pravog bilansa negativnih efekata epidemije na našu još uvek nezavršenu ekonomsku tranziciju i privredu u celini.

Kina je saopštila da će preduzeti kontramere kao odgovor na najavu Njujorške berze da će iz trgovine isključiti tri velike kineske telekomunikacione kompanije, što je najnovija epizoda zaoštravanja odnosa između Pekinga i Vašingtona.

Program planiranih infrastrukturnih investicija "Srbija 2025", vredan 14 milijardi evra, bio je neostvariv i bez pandemije, a sada će podbačaj u odnosu na plan sačinjen krajem 2019. godine biti još veći, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

U Nemačkoj je od nove godine benzin na pumpama poskupeo za oko 20 centi po litru, a koncept vlade o zaštiti životne sredine može doneti i nova povećanja cena goriva.

Pandemija kovida-19 gurnula je globalnu ekonomiju u jednu od najgorih recesija ikada i još uvek je neizvesno kada bi moglo da dođe do potpunog privredog oporavka.

U godini koja je protekla pandemija je oblikovala sve segmente života, svuda u svetu. Međutim, izgleda da je Srbija i ovoga puta izuzetak; država je kod nas strah uzročen virusom iskoristila da kreira ambijent u kojoj je glavni akter, posebno u ekonomiji, tamo gde bi trebalo da bude minimalno prisutna.

Od 1. januara 2021. godine neoporezivi iznos zarade biće povećan sa 16.300 dinara na 18.300 dinara mesečno.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović izjavio je da 2021. godina donosi neizvesnost i da je zato privredni rast i budžet trebalo planirati restriktivnije, jer smatra da je planirani rast od šest odsto dosta optimističan, a ako se ne ostvari, to će povećati fiskalni deficit i posledično tome i javni dug.

Zvanični srednji kurs u ponedeljak, 4. januara biće 117,57 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Poreska uprava Srbije objavila je danas spiskove najvećih poreskih dužnika, a na čelu su se po kategorijama našli "Beobanka", "Impuls petrol", "Mera invest" i preduzetnik SWM.

Vlada Srbije je dokapitalozovala nacionalnu avio-kompaniju Er Srbija, tako da je državno vlasništvo povećano sa 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza umanjen sa 49 na 18 odsto, saopštilo je danas Ministarstvo finansija.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali danas je, sa zastupnikom Nove ljubljanske banke (NLB) Branislavom Marićem, potpisao Ugovor o prenosu akcija između Republike Srbije i NLB banke d.d. Ljubljana, čime je okončan proces prodaje Кomercijalne banke.

Bitkoin je danas dostigao rekordnu vrednost od 28.599.99 dolara nakon rasta ove godine za 295 odsto usled povećanja interesovanja velikih ulagača.

Poreska uprava Srbije je saopštila da prva rata odloženog plaćanja dugovanog poreza i doprinosa pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednika dospeva na naplatu 10. februara iduće godine.

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5747 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Iako ne postoje zvanični podaci, procenjuje se da je zbog pandemije broj zaposlenih koji su na "crnoj listi" banaka, odnosno ne mogu da dobiju kredit, u poslednja dva meseca gotovo udvostručen i da se kreće između 35.000 i 40.000 ljudi.

Turska je otkrila veliko nalazište zlata čije se rezerve procenjuju na 99 tona, što je vrednost od oko šest milijardi dolara.

Cene nafte stigle su danas nadomak 52 dolara po barelu, jer su potpis američkog predsednika Donalda Trampa na zakon o budžetu i paketu ekonomske pomoći i početak evropske kampanje vakcinacije protiv korona virusa odagnali zabrinutosti investitora vezane za slabu kratkoročnu tražnju.

Poskupljenja sa kojima će se potrošači u Srbiji suočiti nakon dočeka Nove godine kao i ona koja su već opteretila njihov kućni budžet, posledica su dizanja cena proizvoda koje nije zasnovano na tržišnim osnovama ponude i potražnje, već težnje države da deficit u budžetu puni povećanjem cena usluga koje pružaju preduzeća pod njenom ingerencijom, smatraju sagovornici lista Danas.