Potpisano 12,5 miliona čekova, najviše se pazari hrana

Devedesete. Vreme Miloševića i radikala. Na TV intervjuišu neke babe i dede (pristojno se izražavam). Tema: poreklo bogatstva mlađahnog sina Marka najvećeg sina Slobe. Jedan trozubi dekonja stvar lepo formuliše: "I treba da ima. I on, i Sloba, i Mira..." Dekonji jad i beda kipte na sve strane, ali podanički mentalitet, slugeranjstvo su dostojni "hvale". Ili se to, možda, danas dešava?!

Početak naslova drame Jovana Kesara glasi: "Da li je moguće, drugovi,.. Pročitajte priču "Razmišljanja jednog običnog srpskog vola" Radoja Domanovića (1902, vladavina Aleksandra Obrenovića). ..."Чиме се поноси мој газда и остали његови суграђани, Срби? Зашто толико дижу главе и с надувеном гордошћу и презрењем гледају на мој род? Поносе се отаџбином, тиме што им је милостива судбина доделила да се роде у Србији. Па и мене је мајка отелила у Србији, и не само да је ово отаџбина моја и оца мога, већ су и моји стари као и њихови, прешли у ове крајеве још из старе словенске постојбине. Па нико од нас волова не осећаше понос због тога, већ смо се увек поносили тиме који више терета узбрдо може повући, а ниједан во до данас не рече неком швапском волу: „Шта ти хоћеш, ја сам српски во, моја је отаџбина поносна земља Србија, ту су се отелили сви моји стари, ту су, у овој земљи, и гробови предака мојих.“ Боже сачувај, тиме се ми никад нисмо поносили, а ето се они и тиме поносе. Чудни људи!... поносе се слободом и грађанским правима. О томе морам озбиљно размислити. - У чему су та њихова права?.... Трпе и они апсу и ударце често ни криви ни дужни. Ми бар рикнемо и манемо репом, а они ни толико грађанске куражи немају.

Sirotinja...