Ubica ambasadora Rolovića dobija spomenik u Hrvatskoj

Da ga je ubio taj iz beretki (a znam o kome govoriš), telo Mira Barešića ne bi ležalo danima u kršu. Kada je slučajno pronađen od strane jedne čobanice već je bio sav nadut i počeo se raspadati. Tad je tvoj junak uzeo MP 5.
Nikakve borbe u Miranjama nije bilo. Jeste u Pristegu.

Citam i ovde kao i na drugim mestima razne komentare i neki mi se svidjaju poput jednog kako je ovaj ustasa poginuo jer ga je ubio vojnik slucajno dok je vrsio malu nuzdu. Zaista mastovito... Ustase su jos mastovitije pa kazu kako je ubijem od svojih metkom u potiljak. Istina je kod coveka koji je sa njega uzeo njegov HK MP5... U zasedi koji je organizovana na osnovu obavestajnih podataka ubijen je od strane jednog od najboljih boraca iz redova beretki. U razgovoru je pricao kako su cekali u zasedi i kako su ustase naisle uverene da im niko nista ne moze te su se kretali kao medvedi. Sa njega je uzeo i pistolj Bereta 9mm. Zalosno je sto na sve ove ustaske provokacije i divljanje nasa vlast cuti ili reaguje blago kako nebi uvredili komsije i rizikovali da nas te bitange ne zaustavljaju na nasem putu ka EU.

A kamo spomenik junaku (jos veci i bar srebrni) na Petrovaradinu? Opet ugrozavanje prava manjina, dokle vise tako? Gde su NVO, gde su novinari, gde je ta Gradjanska Vojvodina?

Dakle bile su dve grupe. U onoj u Pristegu bio je i sin neke hrvatske saborske zastupnice. Zanimljivo da je tada o tome Slobodna Dalmacija javila vrlo šturo a elektronski mediji nisu uopšte. U Zadru se o tome ništa nije znalo. Inače Barešić je "junak" koji je pucao u zavezanog čoveka, Rolovića. Kasnije je u Paragvaju ubijao za tamošnji pronacistički diktatorski režim. Kuriozitet je da su svi Barešići u Drugom svetskom ratu bili partizani a neki su mu stričevi i poginuli. Otac mu je bio visoki oficir Milicije u Šibeniku.

Grešiš. Trojica koju si naveo su poginula dan kasnije između sela Pristeg i Ceranje pošto su opkoljeni od Milicije Krajine. Dvojica su ubijena u razmeni vatre, a jedan je počinio samoubistvo pošto je bio ranjen. Barišić je ubijen kod Miranja, druga dvojica iz njegove grupe su pobegla. Barišića je slučajno pogodio vojnik koji je otišao da vrši malu nuždu pošto je primetio lica koja su se kretala u blizini kontrolnog punkta a nisu htela da se odazovu na poziv da se identifikuju. Njegovo telo pronađeno je 2 ili 3 dana kasnije, On nije ni znao da je nekog pogodio jer je bila noć a nije ni pucao u ljude već u njihovom pravcu, više iz straha nego iz namere. Pronađen je u kršu (kamenjaru) nekoliko stotina metara od vojnog punkta, slučajno. Hrvati su krili da je on poginuo mada je već 2. avgusta bilo poznato da je on u pitanju. Hrvati su kasnije pričali bajke kako je grupa raznela pumpu u Benkovcu, mada do Benkovca nikad nisu stigli. Prva grupa koja je likvidirana kod Pristega se kretala u pravcu crkve Sv. Ilije u Ceranjama koja je van sela. Tamo je 2. avgusta trebalo da se okupi gomila ljudi u povodu seoske slave Sv. Ilije. Kod njih je pronađeno 8 kg plastičnog eksploziva i tri protivpešadijske mine. Inače puškaranje s njima je trajalo ceo dan i celu noć pošto su bili dobro ukuopani na mestu gde je nevreme izvalilo neki strai hrast.
Inače neki Hrvati tvrde da je Barešić izdan od Tuđmana jer ne mogu da prihvate činjenicu da je ubijen na tako bizaran nači

Grešiš. Trojica koju si naveo su poginula dan kasnije između sela Pristeg i Ceranje pošto su opkoljeni od Milicije Krajine. Dvojica su ubijena u razmeni vatre, a jedan je počinio samoubistvo pošto je bio ranjen. Barišić je ubijen kod Miranja, druga dvojica iz njegove grupe su pobegla. Barišića je slučajno pogodio vojnik koji je otišao da vrši malu nuždu pošto je primetio lica koja su se kretala u blizini kontrolnog punkta a nisu htela da se odazovu na poziv da se identifikuju. Njegovo telo pronađeno je 2 ili 3 dana kasnije, On nije ni znao da je nekog pogodio jer je bila noć a nije ni pucao u ljude već u njihovom pravcu, više iz straha nego iz namere. Pronađen je u kršu (kamenjaru) nekoliko stotina metara od vojnog punkta, slučajno. Hrvati su krili da je on poginuo mada je već 2. avgusta bilo poznato da je on u pitanju. Hrvati su kasnije pričali bajke kako je grupa raznela pumpu u Benkovcu, mada do Benkovca nikad nisu stigli. Prva grupa koja je likvidirana kod Pristega se kretala u pravcu crkve Sv. Ilije u Ceranjama koja je van sela. Tamo je 2. avgusta trebalo da se okupi gomila ljudi u povodu seoske slave Sv. Ilije. Kod njih je pronađeno 8 kg plastičnog eksploziva i tri protivpešadijske mine. Inače puškaranje s njima je trajalo ceo dan i celu noć pošto su bili dobro ukuopani na mestu gde je nevreme izvalilo neki strai hrast.
Inače neki Hrvati tvrde da je Barešić izdan od Tuđmana jer ne mogu da prihvate činjenicu da je ubijen na tako bizaran nači

Barešić je poginuo u napadu na JNA, prilikom razmene vatre. Njegova ekipa je izvukla deblji kraj... Četiri mrtva. Toliko o nerazjašnjenim okolnostima.

Pa nije na odmet zabeležiti i to da je lična sekretarica hrvatskog predsednika Tuđmana Zdravka Bušić, rođena sestra Zvonka Bušića, koji se nalazi na odsluženju doživotne robije u SAD zbog niza počinjenih terorističkih aktivnosti. Supruga Zvonka Bušića, Julijana Bušić je, iako nedavno izašla iz američkog zatvora zbog terorističke otmice aviona na liniji Čikago - Frankfurt i niza drugih terorističkih akcija, ipak radi u ambasadi Hrvatske u SAD kao savetnik ambasadora!

Slobodna Dalmacija jako dobro zna, ali krije:

"31.07.1996. godine, na petogodišnjicu pogibije kod Benkovca u Miranju Donjem Miroslava Barešića u terorističkoj akciji sa trojicom saradnika - Turić, Bogdanović i Pandžić, ovaj, najpre sa Anđelkom Brajkovićem osuđen od švedskih vlasti za ubistvo ambasadora Rolovića, pa onda nakon otmice aviona skandinavske aviokompanije SAS oslobođen, ustaški terorista je dobio spomenik, koji je otkrio general Ante Gotovina - glavni inspektor hrvatske vojske i predstavnik ministra odbrane - pokrovitelja ovog obeležja. O poginulima su govorili nekadašnji istaknuti ustaški funkcioneri ustaške emigracije Anto Lekić (takođe učesnik u pomenutoj akciji kod Benkovca) i Nikola Štedul, spomenik je blagoslovio zadarski nadbiskup Ivan Prenđa, a na svečanoj sednici opštinskog veća Pakoštana, ovaj je dan proglašen za dan opštine. Nešto kasnije, 08.08. gradonačelnik Dubrovnika Ivo Oguljen je priredio prijem u čast nekadašnjeg ustaškog oficira i posleratnog emigranta Ive Rojnice, koji je odlikovan od strane Franje Tuđmana visokim državnim odlikovanjem...
Nastavlja se