Refinansiranje kao pojas za spasavanje dužnika

Moj otac je bio žirant za kredit kolegi koji je "nestao", tako da je vraćao ceo kredit. To je bilo jako davno,ali sam odrastao uz pouku: dug je zao drug. I tako naučio da štedim i kupim nešto, a ne da se zadužujem posle "kupovine". Nije svejedno da li se odvaja pre, ili posle kupovine,kada se već mora odvojiti. Naravno,teško je uštedeti za velike kupovine poput stana, ali i tu sam imao neku ušteđevinu, pa se nadam da ću kredit ipak izdržati,jer nije enormno veliki. Da ne mislite da je sve sjajno, i ja strepim da ne izgubim posao,živim skromno,ne idem na more,suhomesnate proizvode skoro da i ne kupujem,slatkiše pravimo sami... Šta reći osim da živimo na kašičicu.

Dužničko ropstvo praćeno robovanje stranim firmama za minimalac je jedina budućnost u Srbiji. Svi koji su se zaleteli i osnovali porodice u ovoj državi nemaju drugi način nego da se zadužuju kako bi imali koliko-toliko normalan život za svoju decu. Sramota je šta u šta se ova država pretvara.