O konkursu za mlade istraživače: Ko ti je kriv što si siromašan

Bicu kratka i jasna! Sramota je sto je Ministarstvo ovim konkursom svesno ili ne, u to ne ulazim, podrzalo i one 'doktorante' sa privatnih fakulteta, a svi znamo kako se tamo 'uci', pisu radovi i koliko ih vise ima, samo nicu k'o frizerski saloni! Time ste zatvorili vrata mnogim doktorantima koji su prolili znoj da zavrse drzavne fakultete, sada ce privatnjaci sa prosecima 10,0 zauzeti prvih 200+ mesta pa ce drzavnjaci sa nizim prosekom otpasti. Ako, bravo Srbijo! Posle se ne zali na odliv mozgova...

U redu je odabrati najbolje, ali vidim od mnogih kolega da upisuju doktorske samo da bi dobili stipendiju od oko 40000 din, a kada dobiju, studije ih vise ne interesuju. Ja imam 27 godina, prosek 9,5, ove godine sam upisala doktorske i za stipendiju nisam mogla ni da konkurisem jer sam studirala 2 godine duze na osnovnim. I to je ok, stipendija, razumem na neki nacin. Ali za ovaj konkurs presudne ne bi smele da budu godine studiranja na osnovnim ili masteru! Ja sam morala da produzim zbog nekih privatnih razloga a verujem ima mnogih poput mene! Da li sam zato losa? Da li je to 'kazna' da se nikada ne bavim naucnim radom u Srbiji? Da li je bolji neko sa prosekom 7 ko je sve dao u roku ili neko od 37 godina ko je dao u roku? A vidim hoce sa pruze sansu kriterijumu prosek i godine u smislu ublazavanja... ublazite onda za sve, ne diskriminisite! Ovde bi svi diskriminisani doktoranti trebali javno da se oglase, sve dok cutimo bice ovako!

Dakle, kako su postavljene stvari, nema opravdanja ako niste upisali fakultet sa 19 godina, ili ste tokom studiranja pravili pauze iz ma kog razloga. Dakle, ovi iz ministarstva su toliko ''daroviti'' da odrede kriterijume za ''izvrsnost kandidata'' da po njima Sima Ćirković, Miloš Blagojević i Radivoj Radić, velikani naše istoriografije, ne bi nikada mogli biti zaposleni u nauci a tek postati akademici, jer su upisali istoriju sa 22-26 godina (prethodno su studirali druge stvari). Šta dalje pričati...Na zapadu se to zove starosna diskriminacija (oni zakoni koje bi mi kao trebalo da usvojimo).

@Doktor nauka

Da ne pominjemo uopste to sto je recimo u ITju, ponuda doktorata u odredjenim novosadskim kompanijama postala nacin da se zadrze programeri, a veci broj doktoranada i doktora odgovara i kompaniji kojoj neki novacni fondovi zavise od toga. Izuzetan sukob interesa. Imam osecaj da se ovi ekspres doktorati uklapaju u to. Zacarani krug.

Slažem se s @Doktor nauka, ali bih još dodao da je itekako moguće da neko mlad zaista bude dobar naučnik. Štaviše, rekao bih da je najbolje ako neko može što ranije da počne da se bavi ozbiljnim problemima.

Ali da bi neko mogao mlad da počne da se bavi ozbiljnim temama svakako je neophodno da bude talentovan, vredan, a i sistem da ga podrži i ne sputava. Da mu bude dostupno kvalitetno obrazovanje pre doktorskih studija koje će ga usmeriti u nauku (tu mislim na jake osnovne i master studije), da bude okružen stručnim ljudima koji će ga usmeriti, i da može da se posveti tome što ga zanima, a ne da bude sputavan prevelikom količinom drugih obaveza. (Bilo jer je zaposlen negde drugde da bi preživeo, ili nešto drugo.)

Nekada je doktorat bio kruna karijere i dokaz zrelosti osobe koja se bavi naucno-istrazivackim radom. Ljudi su mogli da "rade" na institutima i fakultetima i po 20 godina i da tek onda doktoriraju. Danas je drugacije. Doktorat je postao ulaznica na naucnu scenu i osnova da bi uopste zadrzao posao.
Mene vise zabrinjava sto je danas ceo sistem razvodnjen i sto profesori da se ne bi zamerili nekom gore prihvataju svakakve kandidate i daju smesne teme doktorskih disertacija.

".. kao i niza propalih konkursa za naučnoistraživačke projekte..."
Koliko je meni poznato bio je samo jedan neuspeli konkurs.
Projektni period je trebao da bude 2011-2014. Produženo na 2015, 2016, 2017 (dva puta na po 6 meseci) i sada na 2018...

Moja mama (za vreme SFRJ) je bila vrhunski đak u školi, jedan od najboljih studenata na svojem fakultetu, asistent i dalje sve po redu u svojoj struci. Lekar. Počela je doktorat, ali je želela da osnuje porodicu. Dva deteta. Doktorat je radila na kraju godinama, zatim i doktorirala. Doktorat je sadržao mnoga zapažanja koja su joj pomogla da usavrši rad u svojoj oblasti. Sve vreme, i pre doktorata, pokazala je da zaista ume da leči ljude i da je doktor koji je dao sve od sebe. Doktorat joj je došao kao neka kruna da uspešnu karijeru. Uspešnu karijeru ne u finansijskom smislu, nego u postignutim rezultatima.

Ne shvatam ove današnje ekspresne doktorate. Doktore nauka sa recimo 28 godina. Možda to mogu da postignu neki veliki svetski umovi, ali ostali, ne bih se kladio. Starije ljude, uspešne, sa rezultatima, slušao sam kako pričaju da su doktorat radili po 10, 12, 15 godina.

Možda grešim, ali ni automehaničar, na primer, ne može da postane "doktor nauka" u svojem zanatu za tako malo vremena. Obično je u pitanju razvoj kroz celu karijeru. Iskustvo.

Apsolutno tačno!

Šta se cimate, tender k'o tender. Nakrpiće se već 1.000 podobnih.

Tacno receno sve od reci do reci.