Svaki deseti vozač ignoriše rampu na pružnom prelazu

Posao me naneo u periodu od godinu dana na pružni prelaz dva puta dnevno, svaki radni dan. Za to vreme rampa se pokvarila tačno 2 puta, i to na način da je bila spuštena, a voza nije bilo. Navodim samo moje pojedinačno iskustvo u iz kojeg zaključujem da je željeznica više nego odgovorna i dobro funkcioniše. Ta dva puta sam ja čekala 15 minuta pre nego što sam pažljivo zaobišla rampu, jer imam prema vozu, tj. potencijalnoj opasnosti od voza strah koji smatram za razuman, kao i još nekoliko ljudi, a za to vreme gledala u šoku druge vozače kako ne gledajući jurcaju. Moje iskustvo je potpuno u skladu sa ovim tekstom.

Trebalo bi železnicu obučiti da se rampe spuste kad treba, a ne na prazno pa da tako stoje po 15 minuta. A najbolje bi bilo da uopšte nema presecanja nego da sve bude na dva nivoa.

Tek sam sada procitao tekst i ne mogu da verujem sta ovi poluobrazovani strucnjaci pricaju?! Obuciti vozace?! Dusebriznici, treba otkloniti uzrok, a ne posledicu! I kada bih na raskrsnici stajao na crveno i shvatio da sa semaforom ne valja, ja bih prosao kroz crveno, mada sam dobro naucen u autoskoli da se to ne radi! I onda se pitaju zasto im pametna deca beze iz ove rupetine?!

Rampa je prva pocela.

Biće i svaki treći.
Jer ko stane da čeka rampu, može i da osvane sutra dan, a da voz ne prođe.
I to motiviše vozače da više ne veruju sistemu Železnice.