Ustavni sud presudio da nije svaki građanin donor organa ako se nije izjasnio protiv

"Slazem se sa tobom i svaka cast. Ali ovakav zakon otvara vrata trgovini organa a svi snamo kakva nam je vlast, jedva bi cekali da mogu da nas unovče."

Da li to takodje znaci da vi necete potpisati donorsku karticu jer ce potpisivanje tako necega otvoriti vrata trgovini organa?

Odma da se ogradim, ako Ustavni sud smatra da je zakon bio neustavan ja tu nemam sta da prigovorim.

Ali ovo kako mali Perica zamislja da kradja organa i transplantacije funkcionisu nema veze sa stvarnim svetom. Evo procitajte malo sta kazu ljudi koji znaju o cemu govore

https://ljudilazi.blogspot.com/2018/07/kraa-organa-ili-doniranje.html

Ustavni sud bolje da je i ovo prespavao, kao i sve drugo, nego što je donosio ovakvu odluku. Šta sad da rade ljudi koji su se nadali transplantaciji? Normalno je da se to može uraditi samo sa tek umrlim ljudima, a ne da čekaju nekakvu dugačku proceduru.

Eto zasto smo iza razvijenog sveta 50 god a iza pojedinih regiona i citavih 100 god.

Svoje ne damo ali zato tudje da zgrabino ocemo i to sa obe ruke!!!

Slazem se sa tobom i svaka cast. Ali ovakav zakon otvara vrata trgovini organa a svi snamo kakva nam je vlast, jedva bi cekali da mogu da nas unovče.

Meni ok da uzmu sve zdravo da spasu tuđi život.
Mozak bolj ne.
Duša se ne presađuje.

Имам донорску картицу од 2004-е!
Ако ми нешто буде што неко не би узео моје органе?

Smeta vam da dajete ali ako vama zatreba onda necete odbiti zar ne?

Potpuno logično i očekivano, ne znam samo kako je Zakonodavac uopšte i pomislio da će ovo proći.

Mnogo bi bilo jednostavnije da se prilikom izdavanja lične karte postavi pitanje na formularu da li neko želi da bude davalac ili ne i da se to upiše na LK pa da se svako izjasni da ili ne i mirna Bačka.

Donor organa jesam, i karticom koja ništa ne znači, i ubeđenjem. Takođe, ne bih ikada osporio ičije pravo da nešto ne želi i da se sa nečim ne slaže. Stručan nisam, ali podržavam ovu odluku Ustavnog suda. E sada, da li je jedino fer da ne možeš da primiš organ ako već ne želiš da budeš donor? Hoće li Ustavni sud presuditi i da nije svaki građanin primalac organa ako već nije davalac? Ili je i to protivustavno? I gde je u svemu moral, gde je ono ljudsko 'što je pošteno, pošteno je'? Gde se i kako preklapaju Zakon i ljudska dobrota, ali i ljudska sebičnost i licemerje? Zašto su uvek ljudska prava tako jednosmerna?

jos nam i organe uzmite i dusu, sve ste nam vec pouzimali, malo vam je...

Jedino prihvatljivo jeste potpisivanje za zivota i to u prisustvu bracnog druga, krvnog srodnika i dva svedoka (svi zajedno da potpisu volju donora). O deci odlucuju oba roditelja.
Na kom mestu na lestvici smo po korupciji u zdravstvu, sumnjivim radnjama i poverenju u iste?

Građani žive u državi u kojoj zbog sistemske korupcije ukorenjene u sistem decenijama unatrag ne mogu da ostvare svoja osnovna ustavna prava: jednakost pred zakonom, zabranu diskriminacije, pravo na rad, itd. ZAŠTO bi onda ti i takvi obespravljeni bili deo priče " pretpostavljeni donor", ako većina i ne zna šta to znači.