"Sindrom sagorevanja" uskoro priznat i u Srbiji - koje profesije su na udaru

Zebra, brate, govoris o idealistima, sto sam i sam. :)

Jeste da realisti uglavnom bolje materijalno prolaze u zivotu, ali idealisti poznaju carolije zivota. Ni ja se ne bih menjao.


(realisti - kroz zivot i prilikom donosenja odluka se vode nacelom "sta mi se vise isplati,
idealisti - vode se nacelom "sta me vise ispunjava")

Tačno tako.
Jedno od osnovnih pravila burnout-a je - da izgaraju najbolji.
Sposobni, savesni, koji daju sve od sebe i još malo više.

Potpuno logično, koga nije mnogo briga - "imun" je.

Na žalost, previše nemušto objašnjeno, a u stručnoj literaturi odavno poznato stanje.
Samim tim, nije teško za dijagnostiku - za lečenje jeste, jer ne podrazumeva samo uslove rada, nego i životne sredine, uslova poslovanja itd. - a to medicina ne leči.

Za IT sektor: burnout je samo najbolje proučen (i prvo opažen) na tzv. helpers profesijama (zdr. radnici, socijalni i sl.), ali i vi ste, na žalost, itekako u grupi vulnerabilnih.

Za "upućene" koji misle da je to stanje vezano za visokorizične i fizički teške profesije, odmah da preporučim malko učenja, dobro dođe da se čovek ne sramoti javno.

Sta hoce ovi IT-jevci, sta se oni zale. Sede u klimatizovanim kancelarijama, ne rade zapravo nista, preplaceni i tu se nesto zale na 'burnout'. Imaju tim bildinge, idu dva puta na more i jednom na skijanje, svi se hvale dobrim zivotom a ovde kukaju kao da su najugrozeniji na svetu.

Batali ti onda druze kapitalizam i zapadne tekove prava radnika vec idi u socijalizam i Kubu, Venecuelu i Severnu Koreju.

Ne može se generalizovati samo po profesijama. Burnout je često povezan sa ličnom odgovornošću. Neki pristupamo poslu sa apsolutnim maksimumom. Sve probleme odmah rešavamo. Očekujemo više od sebe nego sam poslodavac. Često smo bas sami sebi najveći neprijatelji. Nosimo posao kuci. Mislimo o poslu… Neki koji ovo ne razumeju će reci pa sami ste krivi - jesmo ali se i dalje ne bih menjao sa ovim drugima.

Nemate pojma, kao ni o cemu sto licno ne isprobate. Na fizickim poslovima ovo je tesko izvesti. Tamo gde se radi glavom, lako. Govori licno iskustvo.
Prodje ovo za 3-6 meseci ako si jak mentalno. Ako si slabiji, prodje brze je puknes, das otkaz ilinapravis slicnu neku veliku promenu.
Inace nike ne shvata kroz sta prolazis iniko ne moze pomoci.

Previše radiš, premalo satisfakcije, premalo plaćeni. To radiš sebi za preživljavanje, zbog straha od gubitka posla. Nesrećan si i nezadovoljan.

Današnji lekari: To je sindrom sagorevanja. Dodješ kod lekara, mi ti damo par pilula, malo se odmoriš, rekalibrišeš i natrag na posao.

Radnici pre 100 i više godina: To što radiš sebi je simptom da je kapitalizam truo i da te neko izrabljuje. To se rešava radničkim organizovanjem, štrajkovanjem, protestima na ulici, 90% radnika da otkaz isti dan i odšeta pa nek onda ima firmu (tzv walkout, https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/223697/Svi-radnici-istovremeno-dali-otkaz-vlasnik-morao-da-zatvori-restoran.html) itd. Poštena i fer zarada od koje može da se živi a ne preživljava je i lekar i nutricionista i motivacioni govornik i knjiga za samopomoć i izvor sreće...

Sve te simptome, osim viskog pritiska, imam povremeno. U prethodnim firmama znalo je da bude i non stop, po par meseci... Jako jako lose. Svi mi imamo svoj maksimum, i kad tad te poklopi stres. A onda to utice i na tebe, i na okolinu, zivci tanki, lako prasnes pred decom, zenom.... nervoza..nesanica. Prsnes ko licna. Ima onih koji mogu to, ako je plata velika, pa kazes ajd izdrzim 10 godina, imas kredit za vratom... Ali balans privatno-firma mora da postoji. Resenje nije naravno bolovanje, resenje je u samoj firmi i onim cuvenim HR odeljenjima koji se iskreno bave samo vijanjem novozaposlenih ili kacenjem postova na linkedin. Covek mora da zna da ne zivi da bi radio nego radi da bi ziveo. Poslodavac, ako zeli da zadrzi zaposlene, mora da vodi racuna o ovome. Da ja odem kod lekara i uzmem bolovanje zbog stresa... komedija, zamisli povratak u firmu posle mesec dana. Leteo bih odmah iako imam i struku i radno iskustvo. U mom iskustvu, poslodavac to ukapira tek kad zaposleni da otkaz, a onda je kasno. Onda krece a zasto, hoces odmor, hoces na drugi projekat, hoces vecu platu.

Svi bi da se "ubaštraju" za privilegije. Zar ih nemaju dovoljno? Lagodan rad, kli(s) no radno vreme, doživotno sigurno zaposlenje...

IT se pominje samo kad se prica o velikim platama, a ovde ni redic.

Ideš na posao svaki dan u istu kancelariju. Isti ljudi, iste šuplje priče, isti problemi u organizaciji koji se vuku godinama jer niko od srednjih menadžera neće ili ne može da preuzme odgovornost. Top menadžeri se smenjuju kako ko se posvađa sa gazdama, sa njima novi projekti i novo krečenje iz početka. Sve firme spolja gladac - iznutra jadac, nemaš više gde ni da pređeš. Za ogromnu većinu ljudi ovakav posao je realnost, rade za kredit i decu a ne mogu više ni da idu na bolovanje jer pada plata za preko 30 posto.

@rob kapitalizma, ti si druže sam kriv za to. Što to trpiš, što ne promeniš posao? Moraš se suprotstaviti šefu ili pristati da budeš tegleća marva

Kako u porodici imam clana koji je softver developer mislim da na spisak treba dodati i osobe iz IT sveta. Koliko god nekome izgledalo da je taj posao lak i da oni samo sede za racunarom i lupaju to tastaturi posao je izuzetno mentalno naporan.

Znači, ako ovo usvoji Vlada Srbije a hoće, političari če biti prvi "beneficirani..."

Rudar,vatrogasac,pekar,medicinsko osoblje. Sve ostalo je lelemudanje!!!

...sagoreva, mi samo stojimo i nemo gledamo njegovu epsku borbu da nam svima pomogne. Da se ne sramotimo stoga - bolje da ovo ne uvodimo.

Salu na stranu, po navedenim zanimanjima vec se vidi gde ovo ide.

Ala će birokrate da nagrnu kod lekara da otvore bolovanje...

Opšte je poznato da lekari izgaraju na poslu i zo oni koji nisu u Srbiji.

A to u praksi znaci sta? Nista. Da li ce tim profesijama biti beneficiran radni staz? Nece. Bitno da vojska koja nije videla bojno polje, nego sedi po kancelarijama i salje cate da sredjuju papire, dobija drzavne stanove i i de u penziju sa pedesetak godina. Jedino kome bih priznao su vatrogasci. Medicinsko osoblje je takodje svakodnevno na ivici nerava pa giljaju dok ne iznemognu, ni u policiji nije sve bas tako crno-belo, ali za razliku od vojske oni ipak imaju svakodnevno terenske poslove sa kojekakvima.

Na meni može doktorska teza da se radi. Svaki dan zadnjih 15 godina radim 10-11h dnevno. U jednom danu realno mogu da odradim polovinu obaveza, sve se gomila i prenosi na naredne dane. Počeo sam da na kraju dana potpuno zaboravljam šta sam ujutru pričao. U proseku dobijem 100 poslovnih mejlova dnevno, 100 poruka, 30 poziva. Realno ne mogu da stignem ni beleške da čitam, samo dodajem. Sve dok jednog dana ne bude system shut down.

"Zašto se tako ponašaš kad ti dobro ide na poslu, šta izvodiš?" - prosečan Srbin.

U popisu uzroka koji dovode do permanentnog stresa i zdravstvenih problema je izostavljen najvazniji, a to je strah od otkaza ili gubitka posla, a time i najdirektnijeg ugrozavanja egzistencije.