Božićna planinarska akcija sutra na Fruškoj gori

Ta ljudi moji, čitam ja ove vaše divane i ne mogu da se načudim što se jedite na ovaj sveti dan. Slušajte vašeg Svetu šta ima da vam kaže iz prve ruke.

Fruška nam se jutros zabelela, ta k'o mlada kad se sprema za udaju, lepota jedna neopisiva! Vazduh oštar, štipa za obraze, al’ onaj zdrav, što čisti i dušu i telo. Nas par stotina, polako, nogu pred nogu, uživali smo u svakom koraku, ta pravo jedno gospodsko planinarenje.

A za ovog mog imenjaka Vladana što se brine di smo bili – ta ne brini, rođače! Stigli smo mi taman kad treba. Akcija gotova u dva sata, sišli na Paragovo, pa lagano kući. Veruj mi na reč, kad sam kročio u avliju, supa se žuta s knedlama taman iznosila na astal, a pečenje je cvrčalo u rerni.

Ništa nismo propustili, samo smo, da prostite, napravili malo više mesta u stomaku da ne uvredimo domaćicu kad iznese štrudlu. Em smo se nadisali vazduha, em smo se Bogu pomolili u tišini šume, em smo stigli da se kucnemo čašama s familijom.

Mir Božiji, Hristos se rodi, a sad dodajte taj ren, 'ladno je napolju!

Пратим ову расправу и растужује ме лакоћа којом се браћа у Христу међусобно осуђују на данашњи дан. Поштовани Владане, обичај да се буде код куће је леп део наше традиције, али он није верска догма. Сводити Божић искључиво на боравак у затвореном простору није у духу Јеванђеља.

Сам Господ Исус Христос нас учи да суштина вере није у месту, већ у срцу. У Јеванђељу по Јовану (4:21-24), у преводу Вука Караџића, Христос јасно говори Самарјанки: „Жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се нећете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму... Него иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таквијех богомољаца. Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.”

Дакле, ако ови људи на Фрушку гору иду „духом и истином”, са молитвом и благодарношћу у срцу, они су истински богомољци, ма где се налазили.

Такође, не заборавимо коме су анђели прво јавили радосну вест о Рођењу. Не књижевницима у топлим собама, већ пастирима под ведрим небом. Како пише Лука (2:8): „И бијаху у ономе истом крају пастири који чуваху ноћну стражу код стада својега.”

Нека нам овај дан буде на спасење, а природа коју је Бог створио на радост.

Мир Божији, Христос се роди!

Поштовани Владане,

Олако потежете претешку реч „богохуљење”, не схватајући да тиме управо Ви кршите дух данашњег празника. Бог није заробљен у наша четири зида, нити је вера само поштовање народних обичаја седења за трпезом.

Заборављате да је читава природа Творевина Божија. Славити Творца ходајући кроз Његово дело, у миру и тишини Фрушке горе (која је и српска Света гора), ближа је изворном хришћанству од осуђивања ближњих из удобности фотеље. Сетите се да су Благу вест о Рођењу први чули пастири – под ведрим небом, у планини, а не они затворени у кућама.

Већи је грех на Божић имати срце пуно осуде и гордости, него ноге у снегу. Ако Вам је данас, на најрадоснији празник, прва мисао да друге етикетирате као богохулнике само зато што дан славе другачије од Вас, запитајте се да ли Ви славите Христа или само своју навику.

Мир Божији, Христос се роди!

Cisto Bogohuljenje. Na Bozic treba da smo kuci.

Поштовани, тешка је реч "богохуљење", пазите да се не одбије о Вас. Лицемерно је на најрадоснији празник седети за пуном трпезом и бацати камење на ближње, јер "суд је Божији", а не Ваш.

Заборављате да је Господ своје највеће молитве узнео управо у "беспућу" и на гори, а не у удобности дома. Фрушка гора је место сусрета са Творцем, а Ваша потреба да пљујете по туђој радости и здравог духа је чиста гордост и директно кршење заповести "Не суди, да ти се не суди". Чувајте се фарисејштине, она је за душу опаснија од било које шетње.

Мир Божији, Христос се роди!

Божић је породични празник када је окупљена породица око свечане трпезе, упаљене свеће и молитвено се захвали Господу за свако добро и замоли за бољитак у наредном периоду. Пешачење по беспућу је богохуљење.

Idealan način da se provede Božić. Vidimo se sutra na Paragovu!