Uzani pojas zemlje između Litvanije i Poljske, poznat kao Suvalkski koridor (ili Suvalkska prevlaka) često se među vojnim analitičarima opisuje kao „najranjivija tačka“ za NATO ili „zona opasnosti“.
Kad bi izbio sukob NATO-a i Rusije, ovaj koridor bi mogao postati kritično žarište.
Strahuje se da ako Rusija, zajedno sa Belorusijom, upotrebi vojnu silu da zatvori koridor, mogla bi da odseče baltičke države - Litvaniju, Letoniju i Estoniju - od njihovih saveznika iz NATO-a u Evropi.
U junu 2025. godine, nemački šef odbrane general Karsten Breuer rekao je za BBC da zemlje članice NATO moraju da se pripreme za potencijalni ruski napad u roku od naredne četiri godine.
Upozorio je i da Rusija proizvodi stotine tenkova godišnje, od kojih bi mnogi mogli da se iskoriste za napad na istočni bok NATO-a do 2029. godine ili možda čak i ranije.
General Breuer je Suvalkski koridor opisao kao jednu od najranjivijih oblasti.
Suvalkski koridor je pojas zemlje od 65 kilometara između članica NATO-a Poljske i Litvanije.
Ovaj koridor povezuje baltičke države sa ostatkom Evrope i razdvaja Belorusiju od žestoko utvrđene ruske eksklave Kalinjingrada.
To je jedina kopnena ruta za NATO snage da bi stigle do Litvanije, Letonije i Estonije.
Te tri zemlje doživljavaju se kao ahilova peta NATO-a na Baltiku zbog njihovog relativno malog vojnog kapaciteta u poređenju s ostatkom saveza.
Litvanija, jedna od baltičkih država, nalazi se na severnoj strani te crte, dok je na jugu Poljska.
Linija izoluje Kalinjingrad od Rusije i ruskog saveznika Belorusije.
Majki Kej, voditelj BBC-jeve emisije Security Brief, bivši pilot helikoptera u Britanskoj vojsci i strateški vojni planer, objašnjava:
„Jedini način na koji u ovom trenutku Kalinjingrad ima pristup Rusiji jeste preko vazduha i preko Finskog zaliva u oblast Sankt Peterburga.
„Stoga je Suvalkski koridor najkraća destinacija preko koje može da se stvori nekakav kopneni koridor između Kaliningrada i Belorusije.“
I Kalinjingrad i Suvalkski koridor smatraju se krupnom slabom tačkom koju bi Rusija mogla da iskoristi da odseče baltičke države od ostatka Evrope kopnom i potom ih blokira sa mora.
Teren, prekriven šumama, brdima i jezerima, bolje ide na ruku braniocima nego napadačima, otežavajući vojne operacije masovnih razmera.
Strateška pozicija Suvalkskog koridora čini ga ključnim za odbrambene položaje NATO u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Profesor Darijuš Kozeravski, član katedre za nacionalnu bezbednost na Jagelonskom univerzitetu u Poljskoj, opisuje ga kao „osetljivi region na raskršću strateških interesa NATO i Rusije.“
„Njegova ključna važnost potiče prvenstveno od mogućnosti da je zauzmu ruske snage i odseku tri članice NATO [Litvanija, Letonija i Estonija] od savezničke kopnene podrške“, kaže on.
U decembru 2015. godine, mesecima posle ruske aneksije Krima, tadašnji komandant američke vojske u Evropi general-potpukovnik Ben Hodžis je na konferenciji za štampu u Pentagonu, privukao pažnju na ranjivost ovog regiona, posebno pomenuvši sve veći broj „ruskih vanrednih vežbi“.
A u izveštaju iz 2018. godine „Obezbeđivanje Suvalkskog koridora: Strategija, državništvo, odvraćanje i odbrana“, general Hodžis je opisao Suvalkski koridor kao žarište i predložio praktične mere za ojačanje prisustva i sposobnosti NATO u regionu.
Za Poljsku je koridor važan skoro više nego za bilo koju drugu zemlju.
„Za Poljsku, Suvalkski koridor je ključan u političkom, ekonomskom i vojnom smislu", kaže profesor Kozeravski.
Ovde se vodi trgovina sa baltičkim državama preko razrađene drumske i železničke infrastrukture.
A u vojnom smislu, ima ključan logistički značaj.
„Suvalkski koridor dozvoljava pokrete vojnih jedinica, opreme, municije na teritorije Litvanije, Letonije i Estonije u mirnodopskim uslovima, podršku zaštite granice (NATO snage su raspoređene tamo na bazi rotacije) i zajedničku obuku i organizaciju multinacionalnih vežbi“, objašnjava profesor Kozeravski.
„Zauzvrat, tokom krize ili oružanih sukoba, kontrola nad Suvalkskim koridorom omogućiće pružanje i vojne i humanitarne podrške baltičkim državama."
Estonija, Letonija i Litvanija ojačavaju deonicu njihovih granica dugu 1.600 kilometara, vojno najogoljeniji deo istočnog boka NATO.
Sve ove tri zemlje počele su iskopavanje antitenkovskih rovova u sklopu zajedničke Inicijative za odbrambenu liniju Baltika najavljene u januaru 2024. godine.
Sličan projekat odbrambene linije nazvan 'Projekat Istočni štit' takođe je pokrenut u Poljskoj da bi utvrdio poljsku istočnu granicu sa Belorusijom i Kalinjingradom.
Vlasti su započele gradnju barijera, ograda i vojnih objekata u novembru 2024. godine.
Procenjuje se da će projekat biti završen do 2028. godine.
Evropski parlament takođe je usvojio rezoluciju u aprilu 2025. godine kojom se priznaju Istočni štit i Baltička odbrambena linija kao ključni projekti zajedničke bezbednosti.
Poljska planira da ove godine potroši 4,7 odsto ekonomskog učinka na odbranu, što je najviši procenat u NATO savezu.
Litvanija je povećala trošenje na odbranu sa tri na pet odsto između 2026 i 2030. godine.
A članice NATO Finska, Poljska i tri bivše sovjetske baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija su se ili povukle iz Konvencije iz Otave koja zabranjuje protivpešadijske mine ili nagovestile da će to učiniti, pozvavši se na povećanu vojnu pretnju od susedne Rusije.
A opet, profesor Kozeravski upozorava da mora još mnogo toga da se uradi.
„Da bi se održale i razvile vojne sposobnosti na istočnom boku NATO, u šta spada i region Suvalkskog koridora, neophodno je organizovati multinacionalne vežbe uz učešće savezničkih država.“
„NATO ne organizuje redovno takve istinski velike vežbe u ovom regionu, koje obuhvataju viši komandni nivo, u kom bi, na primer, učestvovale desetine hiljada vojnika.“
I dok se analitičari slažu da Rusija predstavlja pretnju, direktan napad na Suvalkski koridor ostaje malo verovatan dok traje rat u Ukrajini.
„Rusija ima agresivne ciljeve prema severoistočnom boku NATO“, kaže Justina Gotkovska, zamenica direktora Centra za istočne studije (OSV) i šefica Odeljenja za bezbednost i odbranu.
„Dok god traje rat u Ukrajini, mogućnost da Rusija napadne baltičke države, Poljsku, Finsku, Švedsku i druge evropske zemlje i dalje je veoma mala", dodaje ona.
„Ali ako budemo imali okončanje rata u Ukrajini u korist Rusije, Rusija će možda biti spremna da se suprotstavi NATO zemljama ovde u našem regionu i započne oružani konvencionalni napad na baltičke države, na Poljsku, na Finsku i na druge zemlje regiona."
Ali prema ukrajinskom emiteru TSN i vojnoj analizi internet stranice Točnji, satelitski snimci ukazuju na to da Rusija razvija objekat za masovno elektronsko izviđanje (SIGINT) u eksklavi Kalinjingrad kako bi proširila sposobnosti nadzora blizu istočnog boka NATO.
„Sa ove lokacije, Rusija će moći da nadzire taktičke transmisije, radarske mreže i čak elemente civilne infrastrukture širom saveza“, izvestio je Točnji u avgustu 2025. godine.
U međuvremenu, Belorusija i Rusija nastavljaju da vrše vojne vežbe duž granice.
Obe zemlje upravo organizuju novu vežbu Zapad-2025.
Majki Kej upozorava da takve vežbe mogu da zamaskiraju gomilanje trupa, kao što je to moglo da se vidi pred aneksiju Krima 2014. i invazije na Ukrajinu 2022. godine.
„Putin je postavio presedan preko ovih navodnih operacija obuke kako bi nagomilao vojnu sposobnost i potom to agresivno iskoristio“, kaže on.
Majki Kej takođe poteže pitanje kako bi Amerika mogla da odgovori na sve veće pretnje u regionu.
„Zašto je došlo do povišenih napetosti i povećane zabrinutosti u okviru zajednice, u okviru baltičkih država?
„Zato što postoji manjak pouzdanja u to da će SAD podržati bilo kakvu reakciju NATO na bilo kakvu rusku agresiju", kaže Kej.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar