Kraj godine je vreme kada se obično sa nestrpljenjem čekaju pokloni ispod jelke, a Srbiju i Zapadni Balkan iz Amerike je, zavijeno u senatsku mašnicu, sačekalo mesto u Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA).
Taj akt se donosi svake godine, ali u dokumentu iz prošle godine, Srbija i region se nisu pominjali - što je sada izazovalo brojne reakcije u Beogradu, mahom iz redova opozicije i kritičara vlasti.
U tom dokumentu su istaknuti problemi sa korupcijom, izborni zakoni, zavisnost od ruskog gasa, maligni uticaji Moskve i Pekinga i stanje ljudskih prava u Srbiji.
Usvajanje zakona otvara brojna pitanja, među kojima su najvažnije koliki je njegov domet i kakve bi praktične posledice mogao da ima.
Članovi Kongresa imaju različita mišljenja o Srbiji, ali činjenica je da ovaj zakon usvojen glasovima obe stranke, vladajuće Republikanske i opozicione Demokratske, ukazuje Amanda Torp iz vašingtonskog Atlantskog saveta, za BBC na srpskom.
„Jasno je da i dalje postoji zabrinutost Kongresa zbog navoda koji ugrožavaju bezbednost važnih elemenata srpskog društva", kaže Torp.
BBC na srpskom je zatražio komentar od Marka Đurića, ministra spoljnih poslova Srbije, ali do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.
Ovo je svojevrsno upozorenje Kongresa administraciji u vezi sa njihovom spoljnom politikom prema Srbiji i drugim zemljama regiona, kaže Evelin Farkaš, direktorka američkog Mekejn instituta, u pisanom odgovoru.
„Značajno je kada Kongres usvoji zakon kojim se izvršnoj vlasti nalaže da uzme u obzir zabrinutosti tog doma", ističe Farkaš za BBC na srpskom.
U Zakonu, čiji se delovi odnose na Zapadni Balkan i Srbiju, kao zabrinjavajuće su ocenjene i optužbe zvaničnika Srbije da mirni demonstranti, opozicione stranke i civilno društvo „pokušavaju da destabiliziju vladu".
Navodi se da SAD treba da nastave da podržavaju postizanje sveobuhvatnog konačnog sporazuma Kosova i Srbije, koji će biti zasnovan na uzajamnom priznanju, kao i da američka vlada neće voditi politiku koja zagovara razmenu teritorija, podelu ili druge oblike prekrajanja granica duž etničkih linija na Zapadnom Balkanu.
U odeljku NDAA pod nazivom „Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana", Srbija je jedina zemlja regiona u kojoj se stanje eksplicitno analizira.
„Parlamentarni i lokalni izbori održani u Srbiji 17. decembra 2023. i njihove neposredne posledice razlog su za duboku zabrinutost za stanje srpske demokratije, između ostalog i zbog konačnog izveštaja Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)", piše u tom aktu.
Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA) je najvažniji zakonski akt za odbrambenu politiku SAD, ali on „samo" odobrava budžet za odbranu, rekao je Aleks Nojs, saradnik vašingtonskog Brukings instituta, za BBC na srpskom.
„To što se pominju Srbija i Zapadni Balkan znači da će američki odbrambeni establišment u sledećih godinu dana obraćati više pažnje“, objašnjava on.
Ali to ne mora nužno i da znači da će Sjedinjene Države menjati diplomatski kurs prema regionu.
„Ministarstvo odbrane često može da ignoriše političke direktive, ali kada je nešto u skladu sa NDAA, zvaničnici obraćaju pažnju.
„NDAA je zakon usmeren na odbranu, ali i predsednik države i Stejt department imaju značajnu slobodu delovanja", naglašava Nojs.
Ovaj akt postavlja smernice za onoga ko raspoređuje sredstva, ali govori u ime Kongresa u celini o pitanjima spoljne i odbrambene politike.
„To je zakon koji se usvaja svake godine decenijama i kao takav je neverovatno moćan.
„Ovi dokumenti zaista imaju stvaran uticaj“, kaže Farkaš, bivša zamenica pomoćnika sekretara odbrane u vreme administracija Baraka Obame.
Prema zakonu, administracija mora da kreira petogodišnju strategiju regionalnog ekonomskog razvoja, da uključi Zapadni Balkan u program Evropske inicijative za demokratsku otpornost Stejt departmenta i izradi izveštaj o 'malignim aktivnostima' Rusije i Kine.
„U ovom sveobuhvatnom paketu su smernice, uputstva, nivoi ovlašćenja za finansiranje i određena ograničenja za izvršnu vlast za celokupan aparat nacionalne bezbednosti, odbrane i obaveštajnih poslova", govori Amanda Torp.
Autor zakona o Zapadnom Balkanu je demokratski kongresmen iz Masačusetsa Vilijam Kiting, ali je prošao kroz Predstavnički dom i Senat i zahvaljujući glasovima republikanaca.
To nije neobično jer je dokument ozbiljan i značajan proizvod rada predstavnika obe stranke, ocenjuje Torp.
„Pošto je NDAA proizvod zakonodavnog kompromisa, postoje neki delovi zakona koje bi demokrate potencijalno uklonile, i obrnuto za republikance.
„Međutim, posmatrano kao paket, to je konsenzusni proizvod i predstavlja opšte raspoloženje Kongresa u vezi sa odbrambenom politikom", kaže ona.
BBC na srpskom je konktaktirao predstavnice Kitingove kancelarije, ali do objavljivanja teksta nije stigao odgovor.
U dokumentu koji je usvojen na njegov predlog, između ostalog, kaže se i da su uprkos ekonomskom napretku, stope siromaštva i nezaposlenosti ostaju veće nego u susednim zemljama EU.
„Zapadni Balkan je složen region, ali oni u Kongresu koji ga poznaju, poznaju ga dobro i autori su ovih odredbi", ocenjuje Aleks Nojs, saradnik Brukings instituta.
U zakonu se propisuje da predsednik SAD uvodi sankcije „svakom stranom licu za koje se utvrdi da je uključeno ili da je pokušalo da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom", najkasnije 90 dana od dana stupanja na snagu Zakona.
Sankcije su predviđene i za pojedince i politike „koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu", zatim za osobe „koje podrivaju demokratske procese ili institucije", i za ozbiljna kršenja ljudskih prava.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, krajem oktobra je skinut sa liste sankcionisanih na kojoj je bio od 2017. zbog opstrukcije Dejtonskog sporazuma.
„Sjedinjene Države redovno preispituju sankcije kako bi se osiguralo da one doprinose američkim ekonomskim, bezbednosnim i spoljnopolitičkim ciljevima, i ovaj slučaj nije izuzetak", rekao je tada portparol Stejt Departmenta za BBC.
Najavili su iz Stejt Departmenta da će nastaviti blisko da sarađuju sa političkim akterima i zainteresovanim stranama iz celog političkog spektra u Bosni i Hercegovini na unapređenju zajedničkih prioriteta.
„Postoji formulacija koja usmerava sankcije prema specifičnim kriterijumima protiv onih koji bi destabilizovali region - administracija mora da proceni kršenja i preduzme mere kako bi uvela te sankcije, ali smernice Kongresa su jasne", objašnjava Amanda Torp iz Atlantskog saveta za BBC.
Kao još jedan od problema ističe se korupcija, pa i među ključnim političkim liderima, koja „nastavlja da guši Zapadni Balkan i da predstavlja jednu od najvećih prepreka daljem ekonomskom i političkom razvoju u regionu“.
Zavisnost od ruskih energenata je još jedna stavka na koju se ukazuje u zakonu, a srpske vlasti već dva meseca pokušavaju da reše problem izazvan američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS), moćnoj kompaniji u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta.
„Za sprovođenje usvojenog dokumenta biće potrebno vreme, finansije i dodatni potezi", zaključuje Torp.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 6
Todor
Lala
OUN nije,neki đavo jeste.
Branislav
"demokratsku otpornost Stejt departmenta i izradi izveštaj o 'malignim aktivnostima' Rusije i Kine." - svi su oni maligni po nas, i Rusia i Kina i Amerika, ali šta ćeš kada je Evropa slaba i nema kapacitet da pokaže srednji prst ostalima.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar