U poslednjih 25 godina došlo je do nekih zapanjujućih tehnoloških promena.
Početkom veka, većina kompjutera bila je povezana na internet bučnom telefonskom vezom, a Netfliks je bio kompanija za iznajmljivanje DVD-jeva, a pametni telefoni još nisu bili aktuelni.
Dve i po decenije kasnije, svedočimo brojnim inovacijama u poljima veštačke inteligencije, rotobike i raznih drugih oblasti, a koje dolaze sneverovatnom brzinom.
I zato smo odlučili da pitamo stručnjake šta bi sledećih 25 godina moglo da nam donese.
Ovo su njihove prognoze za tehnologiju koju ćemo koristiti 2050. godine - i kako bi mogla da nam preoblikuje živote.
Naučna fantastika smeštena u period oko 2050. godine prepuna je primera ljudi koji koriste tehnološka pojačanje da bi se osećali bolje, bili srećniji i produktivniji.
U hit video igri iz 2000. godine Deus Ex - smeštenoj u 2052. godinu - igrač može da ubrizga sebi mikroskopske roboti koji manipulišu materijom na atomskom nivou.
Time omogućavaju nadljudske sposobnosti kao što su povećana brzina i vid u mraku.
Zvuči kao nešto iz daleke budućnost, ali nanotehnologija - u razmerama milionitog milimetra - već je deo stvarnog života.
Štaviše, ona vam omogućuje čitanje ovih reči upravo sada.
Svakim pametnim telefonom ili kompjuterom upravlja centralni čip sačinjen od milijardi malih tranzistora - električnih komponenti napravljenih u nano razmerama - da bi se ubrzala obrada podataka.
Do 2050. možemo da očekujemo da granice između mašna, elektronike i biologije budu „značajno zamućene“, kaže profesor Stiven Bremvel iz Londonskog centra za nanotehnologiju za BBC.
To znači da bismo do tada mogli da dočekamo nanotehnološke dodatke, koji se mogu koristiti za „praćenje zdravstvenog stanja ili komunikaciju“.
Medicina bi takođe mogla da koristi mašine u nanometarskim razmerama da bi „isporučivala lekove tačno tamo gde treba da idu“, smatra Bremvel.
Profesor kibernetike Kevin Vorik ide korak dalje od drugih.
On je 1998. postao prvo ljudsko biće kom je mikročip implantiran u nervni sistem, zbog čega je stekao nadimak „Kapetan Kiborg“.
Profesor Vorik veruje da bi do 2050. napredak u kibernetici - nauci proučavanja veza između prirodnih i mehaničkih sistema - mogao da dovede do revolucionarnog lečenja bolesti.
Predviđa upotrebu „duboke moždane elektronske stimulacije“ kao delimičnog lečenja stanja poput šizofrenje, umesto korišćenja lekova.
Verovatno ćemo viđati više kibernetskih pojačavanja da bi „vaš mozak i vaše telo mogli da budu na različitim mestima“, smatra.
A šta ako bismo želeli da testiramo kako bi najnovija poboljšanja, ili čak nova ishrana, mogla da rade na našim telima, bez rizika od prolaska kroz nuspojave?
Profesor Rodžer Hajfild iz Naučnog muzeja veruje da bi „digitalni blizanci“ - virtuelne verzije fizičkih predmeta, ažurirane uz pomoć podataka iz realnog vremena - mogli da postonu redovna obeležja naših života.
Zamišlja svet u kom svako od nas ima „hiljade pojednostavljenih blizanaca“, a koje bismo koristilida istražimo kako „različiti lekovi ili promene životnog stila utiču na našu jedinstvenu biologiju“.
Drugim rečima, mogli bismo da isprobamo našu budućnost pre nego što počnemo da je živimo.
Mnoge tehnološke firme, među njima Gugl i IBM, zaglavljene su u trci više milijardi dolara vrednoj trci za razvojem u polju veštačke inteligencije i kvantnih kompjutera.
Reč je o mašinama koje veoma složene proračune mogu da urade neverovatnom brzinom.
Na primer, da simuliraju molekularne interakcije da bi bolje pravili nove lekove.
„Veoma korisni“ kvantni kompjuteri bi mogli da stignu za 20 godina, izjavio je u januaru 2025. Džensen Huang, šef vodeće firme za čipove Nvidia.
Veštačka inteligencija će za to vreme, dok se približavamo polovini veka, nesumnjivo nastaviti da zauzima krupno mesto u našem društvu.
Futuristkinja i autorka Trejsi Folouz veruje da će se učenje odvijati širom „virtuelnih i fizičkih realnosti“, koristeći učitelje veštačke inteligencije koji se „prilagođavaju u realnom vremenu“.
Umesto udžbenika, ona predviđa da će deca koristiti „interaktivne stimulacije“.
U međuvremenu, obrazovanje će biti manje standardizovano.
DNK ili biometrički podaci svakog deteta će biti proučavani da bi se razumelo kako oni uče najbolje, dodaje.
Pisac Bil Daglas je umešan u pravljenju prognoza - 2000. je osvojio 25.000 dolara na spisateljskom konkursu svetskih futurista naslovljen „Svet 2050“.
Iako se slaže da će se jedno od njegovih prvobitnih predviđanja - avioni bez pilota - ostvariti do 2050, ipak veruje da ćemo prvo doživeti više napredaka u automobilskoj industriji bez vozača.
To će, smatra, učiniti da zastoji u saobraćaju „postanu stvar prošlosti“.
„Automobili će se voziti mnogo bliže jedan drugom nego danas“, rekao je on za BBC.
„A ako jedan bude morao da ukoči, svi će ukočiti.
„Na putevima sa privatnim naplatnim rampama za automatizovana vozila, nema razloga da se saobraćaj ne kreće brzinom do 160 kilometara na čas - videćete kako će smrtnost u saobraćajnim nesrećama drastično opasti.“
Daleko od Zemlje, svemirska trka će se nastaviti jednakom brzinom, kaže Sju Nelson, novinarka i jedna od autorki podkasta Space Boffins, za BBC.
Za 25 godina je vrlo verovatno da će postojati baza na Mesecu u kojoj će moći da se živi, a neke industrije bi mogle skoro u potpunosti da se presele u svemir, smatra.
Veruje da bismo, na primer, mogli da doživimo da farmaceutske kompanije prave sledeću generaciju lekova u mikrogravitaciiji, što znači na svemirskoj letelici u orbiti.
Kristali uzgojeni na ovaj način, umesto na Zemlji, često su veći i boljeg kvaliteta, dodaje.
Radnja filma Suvišni izveštaj (Minority Report) iz 2002, zasnovanog na noveli naučnofantastičnog pisca Filipa K. Dika, smeštena je u 2054. godinu.
Tri godine pre nego što je počelo snimanje, režiser Stiven Spilberg je pozvao petnaest eksperata, među njima osnivača virtuelne realnosti Džerona Lanijera, na trodnevni samit da razmišljaju koje tehnologije bi mogle da postoje 2050-ih.
Ti razgovori su uticali na mnoge inovacije iz filma.
Ako je verovati događajima u naučnofantastičnom trileru sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi, do sredine 2050-tih moći ćemo da koristimo tehnologiju pokreta - i fensi rukavice - da bismo prolazili kroz video snimke na transparentnim monitorima.
Policajci će se za to vreme boriti protiv zločina koji se još nisu desili.
I to uz pomoć pendreka koji teraju na povraćanje.
Kao i većina naučne fantastike, film slika distopijsku sliku naših budućih godina.
To osećanje se javilo i kod pojedinih današnjih eksperata, koji sugerišu da bi veštačka inteligencije mogla da dovede do izumiranja čovečanstva.
Ali pre nego što upadnemo u preveliku depresiju oko toga šta bi moglo da nas čeka 2050, možda vredi vratiti se rečima Filipa K. Dika.
„Ja bih se prvi opkladio na to da će nam nauka pomagati“, napisao je u autobiografskom eseju iz 1968, nazvanom Autoportret.
„Nauka nam je podarila više života nego što nam ih je oduzela“, rekao je on.
„Ne smemo to da zaboravimo.“
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 3
У
Nick
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar