Ako ste žena, velike su šanse da ćete vaše vršnjake nadživeti, prema proseku u svetu, za oko pet godina.
Tačni razlozi zbog kojih žene žive duže još nisu potpuno razjašnjeni, ali naučnici imaju nekoliko teorija.
Oni bi čak mogli da pomognu da se objasni zašto kod nekih životinjskih vrsta, poput pojedinih ptica, mužjaci imaju duži životni vek.
„U skoro svakoj zemlji žene žive duže od muškaraca", kaže Sara Harper, direktorka Oksfordskog instituta za izučavanje starenja stanovništva, u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).
Ali, ističe da se to „značajno razlikuje od zemlje do zemlje".
Na primer, u Rusiji, Ukrajini i Vijetnamu žene žive oko deset ili više godina duže, dok je u nekim zemljama, poput Nigerije, razlika u dužini životnog veka žena i muškaraca veoma mala, pokazuju podaci istraživačke onlajn publikacije Our World in Data (Naš svet u brojkama).
Neke od tih razlika naučnici pripisuju društvenim činiocima i obrascima ponašanja.
Postoje dokazi da su u Rusiji „pušenje i alkohol zaista značajan činilac", jer je ovakvo ponašanje češće kod muškaraca u toj zemlji, kaže Harper.
Širom sveta muškarci su takođe skloniji drugim ponašanjima i navikama koje mogu da skrate životni vek.
„Njihova ishrana uglavnom je manje zdrava", kaže Harper.
Dodaje i da muškarci ređe odlaze kod lekara, mada „oženjeni muškarci imaju određenu prednost… jer ih partnerke obično podstaknu da odu na pregled".
U mnogim društvima muškarci češće rade opasne poslove, a predstave o muškosti često se povezuju sa većim preuzimanjem rizika.
„Stopa smrtnosti muškaraca je mnogo veća u saobraćajnim nesrećama, nasilju, ubistvima i samoubistvima", upozorava ona.
Ipak, situacija može da se promeni.
Na primer, u UK-u su kampanje protiv pušenja tokom 1960-ih i 1970-ih dovele do pada prevremenih smrti muškaraca.
„Odjednom se taj jaz drastično smanjio", kaže Harper.
Ipak, ona smatra da razlika između polova nikada neće potpuno nestati samo promenom životnih navika, jer „će uvek postojati ta biološka razlika" između žena i muškaraca.
Jedna od tih razlika su hormoni.
„Estrogeni na mnogo načina štite žene", kaže profesorka Konsuelo Boras, fiziološkinja koja proučava starenje na Univerzitetu Valensije u Španiji.
Takva zaštita obuhvata od kontrole nivoa holesterola i regulacije imunog sistema do sprečavanja urinarnih infekcija i zaštite zdravlja mozga i kostiju, objašnjava ona.
Jedan od razloga zbog kojih je estrogen toliko koristan je to što deluje kao antioksidans i tako neutrališe štetne čestice poznate kao slobodni radikali, koji se nagomilavaju u ćelijama i doprinose starenja.
„Mnoga istraživanja su pokazala da gubitak zaštitnog dejstva estrogena tokom menopauze utiče na brojne funkcije organizma", kaže Boras.
„Na primer, osteoporoza jeste posledica starenja, ali i nedostatka estrogena".
Kada se hormonska terapija da nekim ženama u ranoj menopauzi, često se obnavljaju neke od tih funkcija, dodaje ona.
S druge strane, glavni polni hormon kod muškaraca je testosteron, koji se povezuje sa rizičnijim ponašanjem.
Boras smatra da testosteron možda ima i određene štetne uticaje u organizmu, iako još nije sasvim jasno na koji način.
Studija iz 2012. godine otkrila je da je grupa nekadašnjih evnuha u Koreji, koji su bili kastrirani i nisu proizvodili testosteron, živela između 14 i 19 godina duže od muškaraca koji nisu bili kastrirani.
Ipak, ti podaci su ograničeni i ne mogu da se primene na ostale grupe zbog očiglednog razloga.
Međutim, dokazi kod nekih životinjskih vrsta takođe ukazuju da mužjaci žive duže kada su kastrirani.
Ali, hormoni predstavljaju samo deo slagalice dugovečnosti.
„Postoji mnogo činilaca i neki od njih su nam poznati, ali mislim da je to izuzetno složen proces", kaže Boras.
Kako bi bolje razumeli ovaj fenomen, neki naučnici počeli su da proučavaju i druge vrste, a ne samo ljude.
Ljudi nisu jedina vrsta kod koje ženke žive duže.
To je slučaj kod mnogih sisara - od lavova i ovaca do orki i miševa.
Zanimljivo je da je kod ptica situacija obrnuta, jer mužjaci uglavnom žive duže.
Jedan od mogućih razloga krije se u različitim polnim hromozomima.
„Kod sisara ženke imaju dva X hromozoma, dok mužjaci imaju samo jedan X i jedan Y", kaže Johana Šterk, istraživačica na Maks Plank institutu za evolucionu antropologiju u Nemačkoj.
Jedna teorija ukazuje da posedovanje dva X hromozoma daje ženkama određenu prednost za preživljavanje, jer „ako postoji mutacija na jednoj kopiji, druga kopija može to da nadoknadi", objašnjava Šterk.
„Ali kod mužjaka, pošto imaju samo jedan X hromozom, takve mutacije mogu da budu štetnije".
Kod ptica je situacija obrnuta: mužjaci imaju dve kopije istog hromozoma koji se kod njih zove Z, dok ženke imaju jedan Z i jedan W hromozom.
„To bi moglo da objasni zašto kod sisara duže žive ženke, a kod ptica mužjaci", smatra Šterk.
Međutim, njeno istraživanje objavljeno 2025. godine ukazuje na to da je priča složenija.
„Otkrili smo da kod monogamnih vrsta… nema velikih razlika između polova", kaže ona.
„Kod nemonogamnih vrsta, kao što su gorile i lavovi, kod kojih se mužjaci nadmeću za više ženki, razlike između polova su mnogo izraženije".
Ona smatra da su se kod takvih vrsta mužjaci razvili tako da prioritet daju aktivnostima koje troše mnogo energije, kao što je razvoj velikog tela ili velikih rogova da bi privukli ženke nauštrb dugovečnosti.
S druge strane, evolucija je možda krenula drugačijim putem kod ženki.
Jedna teorija je da je kod vrsta u kojima ženke brinu o mladuncima „posebno kod vrsta koje dugo žive, poput ljudi ili velikih čovekolikih majmuna, korisno da majka živi duže da bi mogla da odgaji potomstvo do odraslog doba", objašnjava Šterk.
Ipak, nisu sve strane dugovečnosti žena dobre.
Iako u proseku žive duže od muškaraca, istraživanja pokazuju da tokom života žene češće pate od hroničnih, ali nesmrtonosnih zdravstvenih problema, kao što su bolovi u donjem delu leđa, depresivni poremećaji i glavobolja.
„Žene uglavnom imaju snažnije reakcije imunog sistema, ali to može da dovede i do većeg rizika od autoimunih bolesti", objašnjava Harper.
„I naravno, i činjenica da žene imaju nešto manji mišićni i koštani sistem".
„Biologija muškaraca ih čini ranjivijim na smrt, dok biologija žena povećava ranjivost na invaliditet i dugotrajne zdravstvene tegobe", zaključuje ona.
Ipak, sve tri stručnjakinje naglašavaju da naša biologija nužno ne predodređuje našu sudbinu.
„Biološke razlike su potpuno pod uticajem okruženja i životnih navika", objašnjava Boras.
Ona kaže da bi i žene i muškarci trebalo da vode računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti, snu, i nivou stresa, ne samo „da bi živeli duže, već naravno i kvalitetnije".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar