Prevare sa kriptovalutama: Kako funkcionišu, ko su najčešće mete i kako se zaštititi?
Zbog prevara sa kriptovalutama početkom godine u dve povezane međunarodne akcije uhapšeno je 30 državljana Srbije.
Foto: Pixabay
Mediji su pisali o Beogradu kao srcu istrage o kripto prevari, a uz Srbiju istraga je sprovedena i u Bugarskoj, Nemačkoj, Estoniji i na Kipru. Među oštećenima u ovim prevarama uglavnom su bili strani državljani, a stručnjaci upozoravaju da lažni brokeri vrebaju na društvenim mrežama nudeći ogroman profit za vrlo kratko vreme.
Kako funkcionišu prevare?
Stručnjaci koji posluju na kripto tržištima kažu da iako se kriptovalute smatraju za jednu od najsigurnijih i najbezbednijih imovina na svetu, postoji ogroman broj prevara.
Igor Mirković iz kriptomenjačnice ECD za Euronews Srbija objašnjava da su se sve prevare koje postoje sada u oblasti kriptovaluta dešavale ranije na finansijskom tržištu.
"Ovo je nešto što je već viđeno, samo je sada u obliku kripta. Oni su iskoristili prednost kripta koji doskora nije bio regulisan, nije opšteprihvaćen, usko je povezan sa novcem i smatra se novcem, a iskoristili su ga da bi profitirali na manjku edukacije ljudi", objašnjava on.
Navodi da postoji više načina na koji lažni brokeri varaju ljudi, koje "pecaju" po društvenim mrežama.
"Česta je situacija da se prevaranti javljaju ljudima tražeći im novac za neke dobrotvorne svrhe, donacije, operacije u formi kripta. Obično su stranci ti koji su ugroženi. Česta je prevara i da se traži uplata neke kriptovalute kako bi se one rudarile u zamenu za određeni profit posle nekog vremena", kaže on.
Navodi i da su prevaranti u stanju da lažiraju dokaze.
"U stanju su da pokažu da su sredstva korisnika skočila, da sa uplaćenih npr. 1.000 evra sada imaju 10.000, a u momentu kada žele da povuku sredstva ti lažni brokeri nestaju ili traže još uplata kako bi izmirili neke fiktivne troškove povlačenja", objašnjava on.
Upravo to je bila i šema po kojoj su radili uhapšeni u dve odvojene akcije početkom godine.
Kako je za RSE pojasnio tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, finansijska operacija počinjala je oglasom na društvenim mrežama koji treba da privuče žrtvu. Reklamirala se trgovina različitih finansijskih proizvoda, od kriptovaluta do akcija, a klikom na reklamu sa društvenih mreža dolazilo se do sajta na kome se simulira berzanska trgovina ili kupovina kriptovaluta.
Stamenković dodaje kako je ovaj sajt bio savršeno napravljen i izgledao kao sajt brokerske kuće koja se zaista bavi onlajn trgovinom finansijskim proizvodima.
"Ceo taj svet takozvane trgovine ne postoji. Platforma je na serveru ovih firmi i nije povezana ni na jedno pravo tržište novca, kriptovaluta ili bilo čega drugog", objašnjava tužilac Stamenković.
Prema njegovim rečima, za razliku od ranijih slučajeva kada je sav novac uziman na samom početku, ovde je jedan deo novca isplaćivan, da bi do zatvaranja računa dolazilo kada žrtva polako krene da gubi novac ili čak odlazi u minus.
Ko su glavne mete prevaranata?
U ovim slučajevima žrtve su bili stranci, najviše građani Nemačke. Prema rečima Mirkovića, glavna meta prevaranata su ljudi koji su novi u kriptoindustriji, koji su u nekoj fazi istraživanja i nesigurni da li da pokušaju ili ne.
"Oni imaju 1.001 pitanje i nedoumicu. Nije im povrh svega najjasnije kako cela kriptoindustrija funkcioniše, kako kupuju, kako prodaju, gde trguju i onda se tu javljaju kriptoprevaranti koji njima nude lažne savete i na kraju - tako ih prevare. To su, nažalost, manje tehnološki pismeni ljudi, koji su zainteresovani i vide neki potencijal u bitkoinu, kriptovalutama, ali mislim da su njihove oči uprte u profit i samim tim prevaranti imaju šlagvort da im obećaju neku zaradu, da im ponude asistenciju", kaže on.
Dodaje da prevaranti za mahinacije koriste kriptovalute baš zato što su dosta anonimne i nisu toliko lake za praćenje.
"Državni organi poput policije, tužilaštva i sudova nisu toliko ispraksirani na temu kriptoprevara i često ti procesi onda traju i traju i prevaranti vide kripto kao pogodno tlo za manipulaciju ljudima i prevare", objašnjava on.
Pročitaj još
Kako se zaštiti od kriptoprevara?
Prema rečima Mirkovića, kako bi se ljudi zaštitili od prevara neophodna je početna edukacija, a dve stvari su najbitnije. Jedna od njih je način na koji čuvate kripto valute, a savet je da samo vi imate pristup njima.
"Kriptovalute trebaju da budu u vašem novčaniku, bilo da je u pitanju kriptonovčanik na vašem telefonu, bilo da je neki hardverski novčanik. Bitno je da budu u vašim rukama i da nikome ne poverujete to. Retko ko ima dobre namere kada čuva nečije tuđe kriptovalute. Obično ljudi nude mogućnost čuvanja kasnije i menadžementa, a na kraju i prevare ljude. Kriptovalute u vašim rukama su jedino bezbedne", naglašava on.
Druga bitna stvar je način na koji se rukuje kriptovalutama i staloženost kada je u pitanju zarada. Alarm, kažu stručnjaci, treba da se upali kad vam neko ponudi nerealnu zaradu za vrlo kratko vreme.
"Jako česta prevara su lažni brokeri na društvenim mrežama. Nemoguće je ostvariti neki apsurdan profit preko noći, a oni upravo to nude. Nude da u roku od mesec dana na neki iznos mogu da dupliraju, upetostruče, čak i udesetostruče investiciju. To se ne dešava ni na jednom tržištu kapitala, pa ni ovde. Ljudi tu moraju da budu malo staloženi. To je jako teško, jer su prevaranti u stanju da lažiraju dokaze", kaže Mirković ističući da niko ne može da generiše tako silan profit za tako kratko vreme.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
0
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
2
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
8
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
10
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
18
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Stručnjaci o smanjenju akciza na gorivo: "Država profitirala na građanima, red je da podnese deo tereta"
21.03.2026.•
16
Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, u petak, doneta je odluka da se država, nakon što se prethodno odrekla 20 odsto akcize na gorivo, odrekne dodatnih 40 odsto.
Komentari 1
Srđan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar