Ko u EU najviše uštedi: Nemci najviše ostave sa strane, Poljaci i Grci jedva pokriju mesec

Autor: Euronews Srbija

Info

03.12.2023.

08:29

Evropska domaćinstva su tokom 2022. godine uštedela jednu osminu svog godišnjeg prihoda, pokazuju najnoviji podaci.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ko u EU najviše uštedi: Nemci najviše ostave sa strane, Poljaci i Grci jedva pokriju mesec

Foto: Pixabay

Međutim, dok su određene zemlje značajno iznad proseka, postoje i one koje više potroše nego što zarade, piše Euronews Srbija.

Prošle godine, Evropljani su odlučili da uštede osminu svog prihoda, kažu najnoviji podaci Eurostata. To znači da su domaćinstva u EU tokom 2022. godine uštedela u proseku 12,7 odsto svog raspoloživog dohotka.

"Ako npr. domaćinstvo zarađuje 100 evra, ono u proseku potroši 87,30 evra i ostaje im 12,70 evra. To je normalna cifra. Većina zemalja u EU ima stopu štednje domaćinstava između 10 i 15 odsto", objašnjava glavni ekonomista kompanije "Asteres" Silvejn Bersinger.

Za razliku od Evrope, stanovnici SAD mesečno uštede svega 3,4 odsto svog prihoda, pokazuje istraživanje.

Nemci najviše uštede u Evropi

U Evropskoj uniji Nemačka se našla na prvom mestu sa najvećom bruto stopom štednje sa 19,91 odsto, dok je Holandija na drugom mestu sa 19,44, a Luksemburg na trećem sa 18,14 odsto prihoda.

Međutim, iako se u Evropi prosečno uštedi 12,7 odsto prihoda, postoje dve zemlje na starom kontinentu koje imaju negativnu stopu štednje, odnosno troše više nego što zarađuju.

Radi se o Poljskoj i Grčkoj čijim stanovnicima ono što zarade nije dovoljno za finansiranje njihove potrošnje pa se dodatno zadužuju ili koriste ušteđevinu koju su akumulirali u prošlosti.

Međutim, evropska domaćinstva ne možemo posmatrati jednostrano, jer postoje velike razlike u ponašanju različitih zemalja u Evropi, "koliko i među porodicama", objasnio je Luiđi Giso, istraživač u Centru za ekonomska i politička istraživanja.

"Ima onih koji sve troše i onih koji štede veliki deo svog prihoda, ali teško je razumeti zašto", objašnjava on.

Viši prihodi - viša štednja

Bogatstvo je svakako jedan od faktora koji objašnjava sistematske disparitete u stopama štednje domaćinstava.

"Vidimo da se zemlje sa nižim nivoom prihoda bore da zadovolje svoje potrebe i stoga mogu da uštede veoma malo", primetio je Bersinger.

To je takođe slučaj u Grčkoj koja je doživela velike ekonomske poteškoće i uvela niz mera štednje, smanjujući raspoloživi prihod domaćinstava.

"Negativna stopa štednje pokazuje da Grci još nisu izašli iz krize. S druge strane, zemlje koje najviše štede imaju tendenciju da budu bogatije", navodi Bersinger.

Neki stručnjaci ističu kulturološke razlike u navikama štednje. Nemci su dosledno štedeli više od osam odsto svog raspoloživog dohotka u poslednje dve decenije, prema podacima OECD-a.

"Razlike između Nemačke i Grčke postoje jer Grci vole da potroše sve, dok to nije slučaj kod Nemaca. Nemačke stope štednje su bile niske pre 20 godina", kaže Bersinger.

Na stopu štednje nekih zemalja utiču mnoge ekonomske varijable, kao što je demografska struktura zemlje.

"Mladi ljudi imaju tendenciju da štede više od penzionera koji imaju niže prihode", objašnjava Giso.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

štednja

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Професор

03.12.2023 • 18:25

Боже па зар није ЕУ савез благостања и сви који тамо уђу имају новца више него довољно!? Хахаха, па Грци деценијама бауљају у ЕУ и џабе а ови наши Вучић и Ђилас нам продају маглу са истом.

9 5 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.