Šta bi bilo da svi građani u panici povuku štednju iz banaka: Tri scenarija
Ukoliko bi građani Srbije danas krenuli u panici da podižu štednju iz banaka kao u krizi 2008. godine kad su povukli milijardu evra, ili čak i mnogo više od toga, bankarski sektor bi ostao likvi
Foto: Pixabay
To pokazuje analiza Narodne banke Srbije u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2022. godini, a prenosi Nova ekonomija.
Depoziti koje građani i privreda drže u bankama u Srbiji osnovni su izvor finansiranja banka.
Narodna banka je napravila analizu uz pomoć stres-testova likvidnosti kako bi utvrdila da li bi u slučaju nastupanja sličnog ili snažnijeg šoka nego 2008. godine bankarski sektor mogao da nastavi s normalnim poslovanjem.
Tri scenarija
Scenario "već viđeno" - pretpostavlja povlačenje depozita u iznosu od oko 439 milijardi dinara (11 odsto ukupnih depozita) kao u slučaju povlačenja depozita u periodu septembar 2008 - januar 2009;
Scenario "prelivanje rizika" - osim povlačenja depozita u oktobru 2008. godine, pretpostavlja i odsustvo podrške matica zbog međunarodne bankarske krize, čime se ukupno povlačenje depozita povećava na oko 609 milijardi dinara (15 odsto ukupnih depozita);
"Najgori scenario" - pretpostavlja dvostruko veći šok od onog koji se desio u oktobru 2008, odnosno povlačenje depozita u iznosu od oko 866 milijardi dinara (21 odsto ukupnih depozita).
Prema scenariju "već viđeno", kao i u slučaju realizacije scenarija "prelivanje rizika", pokazatelj likvidnosti se ni kod jedne banke ne bi našao ispod regulatornog minimuma.
U slučaju "najgoreg scenarija", koji podrazumeva veliki šok, pad pokazatelja likvidnosti ispod regulatornog minimuma imala bi banka na koju se odnosi 2,8 odsto ukupne bilansne aktive bankarskog sektora. Ostale banke bi se našle u sigurnoj zoni.
Ako se pretpostavi da bi se iz banaka povuklo prema scenariju "već viđeno" (tokom finansijske krize 2008. godine), pokazatelj likvidnosti bankarskog sektora spustio bi se na 1,5 sa 2,2 (mesečni pokazatelj) koliko je iznosio na kraju prošle godine, ocenjuje se u Izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).
Pod pretpostavkom da se iz banaka povuče 33,7 odsto ukupnih depozita pokazatelj likvidnosti spustio bi se na jedan koliko je i propisani minimum.
Koliko bankarski sektor može da podnese?
Kako se navodi u analizi, bankarski sektor u Srbiji, prema rezultatima stres testova, može da izdrži 11 radnih dana u uslovima dnevnog povlačenja depozita po umerenom scenariju, odnosno šest radnih dana po najgorem scenariju kad bi se povuklo oko 866 milijardi dinara.
U slučaju iznenadnog povlačenja štednje iz banaka, preporuka MMF-a za opstanak banke zbog povlačenja depozita obuhvata period od pet radnih dana. Smatra se da će banka posle ovog perioda imati dovoljno vremena za konsolidaciju poslovanja.
Ukupna štednja građana i privrede na kraju avgusta prošle godine iznosila je oko 14 milijardi evra.
Naglo povlačenje depozita krajem 2008. godine usled svetske finansijske krize i posledice privremenog gubitka poverenja u matične evropske banke koje posluju u Srbiji ukazuje na značaj praćenja ovog rizika, ukazuje NBS.
Podsećanja radi, 2008. godine sa početkom svetske finansijske krize građani su panično povlačili depozite iz domaćih banaka plašeći se da ne izgube ušteđevinu, tako je samo za šest nedelja iz banaka povučeno više od milijardu evra štednje.
Prema podacima NBS, u oktobru 2008. godine ukupno je povučeno 1,3 milijarde evra depozita ili 10,4 odsto ukupnih depozita bankarskog sektora. Nakon toga je Vlada Srbije odlučila da poveća iznos osiguranih depozita na 50.000 evra, kako bi građani stekli poverenje u stabilnost bankarskog sektora.
Pročitaj još
Nova ekonomija je ranije pisala da su ukupni osigurani depoziti u Srbiji iznosili 25,3 milijarde evra (građani i privreda), krajem trećeg kvartala prošle godine, saopštila je Agencija za osiguranje depozita.
Ukupan iznos osiguranih depozita je trostruko veći nego 2008. godine.
Ukupna sredstva na računima građana, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica u poslednjih 14 godina u proseku su rasla za 10 odsto godišnje.
Dve trećine svih osiguranih depozita čine depoziti građana. Depozite položene kod banaka čini štednja stanovništva, privrede, javnih preduzeća, nemonetarnog sektora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Komentari 17
Ekonomija
Štednja jeste jedan od lošijih načina ulaganja, neću reći najgori jer ipak ima i gorih. No razumete naravno da ste upravo vi odabrali taj, po vašim rečima "najgori vid ulaganja", nije vas na to niko terao? Banke nisu socijalne ustanove, to su kompanije kojima je cilj rast i profit kao i svim drugim kompanijama, a čudi me da ste od svih vidova ulaganja vi odabrali baš taj nagori i da se sada žalite na banke kao da su one krive za vaš odabir... možda biste trebali da se žalite na samog sebe jer ste ipak vi taj koji je svesno odabrao najgore? Zašto niste odabrali bilo koji drugi način ulaganja?
Dragan
EUfreedom
Meni navedeni podatak ne uliva poverenje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar