Gde uložiti novac ako inflacija "jede" štednju: Zlato, slamarica, nekretnine ili banka?
Čuvati novac kod kuće "u slamarici" ili u banci uz kamatnu stopu koja je niža od stope inflacije, investirati u kupovinu nekretnine ili ulagati na berzi?
Foto: Pixabay
Ovo su uglavnom investicione mogućnosti za koje znaju građani u Srbiji koji imaju višak kapitala. Pitanje je - šta je isplativo u uslovima kada je stopa inflacije gotovo 14 procenata.
Kako sačuvati štednju u doba rastuće inflacije bila je tema panela na kojem su učestvovali profesori ekonomije, analitičari i berzanski brokeri, prenosi N1. Oni su naveli da kamatne stope centralnih banaka u narednom periodu neće padati, štaviše - dodatno će rasti, a inflacija će i dalje ostati ključno pitanje kojim će se baviti centralne banke i u Srbiji, i u svetu.
Ukazano je na to da ulaganje u zlato i u uslovima ove krize može da predstavlja sigurno utočište, ali isključivo ako se posmatra - na dugi rok. Osim roka na koji se investira novac, kako je rečeno, uvek treba uzeti u obzir i rizik koji donosi određeno ulaganje, kao i prinos koji donosi određena investicija.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da "više nema dileme da će američki FED povećati referentnu kamatnu stopu barem još dva puta tokom ove godine", kao i da će zaoštravanje monetarne politike nastaviti i Evropska centralna banka, Banka Engleske, ali i Narodna banka Srbije.
Neminovno je, kaže, očekivati i povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke, s obzirom na to da poruke koje stižu iz nemačke Bundesbanke, čiji analitičari tvrde da nije verovatno da će se inflacija vratiti na ciljani nivo do 2025. godine.
Prema njegovim rečima, verovanja da će inflacija brzo biti suzbijena "nema uporište u realnosti" bez "brutalnog zaoštravanja monetarne politike", koji bi izazvao talas bankrota.
I Narodna banka Srbije trebalo je, dodaje, ranije da krene u intenzivnije povećanje ključne kamatne stope kao preventivne mere.
"Kašnjenje sad uzima danak, a u monetarnoj politici - nema naknadne pameti. Tržište vam kaže koliko ste pametno reagovali", rekao je Đukić.
S druge strane, kako kaže, signali NBS da neće biti daljeg povećanja referentne kamatne stope stigli su - prerano.
Đukić je naveo da se u globalno nesigurnoj situaciju, gde postoje rizici i za dugotrajnu recesiju, sve više individualnih i institucionalnih investitora okreće zlatu. Rast tražnje dovodi posledično do rasta cene. On navodi da nekoliko najvećih svetskih ekonomija (poput Kine, Indije i Rusije) u proteklim godinama uvećavaju svoje rezerve zlata za desetine tona na godišnjem nivou.
"Gepolitički rizici se neće ublažavati. Zlato se pokazuje kao dobra alternativna investicija kada je neizvesno kako će reagovati tržište obveznica na sve ove signale… U takvoj situaciji ljudi inkliniraju ka zlatu, uključujući i državne investicione fondove. Za prosečnog investitora, koji mora da razmišlja o očuvanju suspstance, ne vidim bolju alternativu od zlata", zaključio je Đukić.
Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić ukazao je na to da ekonomija često liči na medicinu, pojašnjavajući da se povećanje kamatnih stopa po definiciji prepisuje kao lek za bolest po imenu - inflacija.
Međutim, kako ističe, i u medicini, kada se preteruje sa lekom "može doći do kontraindikacija".
"Preveliko povećanje kamatnih stopa ima za posledicu da novac kao roba postaje skuplji. Tražnja za kreditima i obveznicma pada, što kasnije može da utiče na probleme finansiranja privrede, da dovede do usporavanja privrednog rasta, što može voditi ka recesiji. Povećanje kamatnih stopa u dugome roku nije održiva mera, jer usporava privredni rast“, zaključuje Erić.
Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities, naveo je da je u poslednjih deset godina najveća bruto zarada ostvarena investiranjem u akcije, zatim u nekretnine, pa potom u zlato.
Ko je "štedeo" putem kupovine nekretnine u proseku je zaradio 100 odsto, zbog rasta cene kvadrata. Obveznice godinama nisu bile isplative, ali su dugoročno donele oko 40 procenata prinosa na uloženo, dok je, kako objašnjava, najveća zarada bila na akcijama - u proseku 170 odsto u istom periodu.
"Ali akcije su i najrizičniji finansijski instrumenti, za koje prosečan investitor uglavnom nema potreban nivo znanja", naveo je Gujaničić.
Desetogodišnje ulaganje u zlato donelo je prinos od oko 50 odsto. Gujaničić je podsetio da se u Srbiji, ipak, najviše ulaže u štednju.
"U bankama danas na štednji stoji oko 14 milijardi evra, iako su kamate na štednju niske već godinama. A to govori da nemamo dovoljno investicionih alternativa na tržištu, kao i da građani nisu skloni riziku", naveo je Gujaničić.
On je dodao da je prinos od 10 odsto koji je donela štednja u evrima tokom jedne decenije "zbrisan" jednom godinom inflacije.
Pročitaj još
_(1).jpg "Ranđelović: Inflacija visoka, realno bi bilo da se narednih meseci spusti na jednocifren broj")
"Ipak, ne postoji investicija koja na kratak rok može da pobedi dvocifrenu inflaciju, ulaganje je disciplina na duže staze", poručio je on.
Broker Branislav Jorgić smatra da su dobre mogućnosti za investiranje investiciono zlato i poljoprivredni proizvodi na berzi.
"Ulagači se tradicionalno okreću investicionom zlatu u doba kriza", rekao je Jorgić, dodajući da se danas najčešće ulaže u zlatne pločice, ređe u poluge, kao i da mali ulagači investiraju u zlato.
Ipak, kako ukazuje, ko investira u zlato mora da računa "na dugi rok".
"Ulaganje u zlato na kratak rok može dati špekulativne rezultate, ali je preporuka da se u njega ulaže tokom dužeg vremenskog perioda, a zato što čuva kupovnu moć *- predstavlja i oblik štednje", naveo je Jorgić.
Profesor Erić je na to dodao da ulaganja u zlato, kao i u nekretnine "umrtvljuje" kapital koji bi mogao da bude iskorišćen za finansiranje privrednog razvoja, kroz, na primer inicijalne javne ponude akcija kompanija na berzi.
Uzroci inflacije svuda u svetu su isti, ali je specifičnost Srbije, kako je naveo analitičar tržišta kapitala Erste Grupe Mladen Dodig, to što je kod nas - veći udeo hrane u rastu cena na malo.
"Nažalost, taj efekat pritiska druge sektore, pa cene ponekad i neopravdano rastu. Ali ne možete prodavca kriviti što tako pokušava da zaštiti svoju marginu. Povratak u okvire ciljane inflacije od dva odsto će biti postepen, u drugoj polovini 2024. godine ili tokom 2025. godine, ali je jako teško to proceniti", dodao je Dodig.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
0
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
3
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
5
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
42
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
23
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
8
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Komentari 17
Pavle
Kao što niko nema onu prosečnu platu, tako je i imovinsko stanje podeljeno u dve grupe sa velikim rastojanjem između, praznim.
Naravno, prvi su oni što ne mogu da sastave kraj prihoda sa krajem meseca, a drugi oni koji ne mogu sve da potroše.
E, pa eto jedan utešni slučaj da bogati imaju problem koji siromašni nemaju: kako sačuvati ušteđeni keš od inflacije?
Odgovor je - lako. Ima više opcija, a zlato ne može da omane.
Deda Lala
LoKaLnO TaNdRkAlO
2. Bilo kakve placeve u gradu koji kasnije mogu da se pretvore u parkinge (pa ih kasnije iznajmljivati).
3. Nista mi vise ne pada na pamet.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar