Gde uložiti novac ako inflacija "jede" štednju: Zlato, slamarica, nekretnine ili banka?
Čuvati novac kod kuće "u slamarici" ili u banci uz kamatnu stopu koja je niža od stope inflacije, investirati u kupovinu nekretnine ili ulagati na berzi?
Foto: Pixabay
Ovo su uglavnom investicione mogućnosti za koje znaju građani u Srbiji koji imaju višak kapitala. Pitanje je - šta je isplativo u uslovima kada je stopa inflacije gotovo 14 procenata.
Kako sačuvati štednju u doba rastuće inflacije bila je tema panela na kojem su učestvovali profesori ekonomije, analitičari i berzanski brokeri, prenosi N1. Oni su naveli da kamatne stope centralnih banaka u narednom periodu neće padati, štaviše - dodatno će rasti, a inflacija će i dalje ostati ključno pitanje kojim će se baviti centralne banke i u Srbiji, i u svetu.
Ukazano je na to da ulaganje u zlato i u uslovima ove krize može da predstavlja sigurno utočište, ali isključivo ako se posmatra - na dugi rok. Osim roka na koji se investira novac, kako je rečeno, uvek treba uzeti u obzir i rizik koji donosi određeno ulaganje, kao i prinos koji donosi određena investicija.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da "više nema dileme da će američki FED povećati referentnu kamatnu stopu barem još dva puta tokom ove godine", kao i da će zaoštravanje monetarne politike nastaviti i Evropska centralna banka, Banka Engleske, ali i Narodna banka Srbije.
Neminovno je, kaže, očekivati i povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke, s obzirom na to da poruke koje stižu iz nemačke Bundesbanke, čiji analitičari tvrde da nije verovatno da će se inflacija vratiti na ciljani nivo do 2025. godine.
Prema njegovim rečima, verovanja da će inflacija brzo biti suzbijena "nema uporište u realnosti" bez "brutalnog zaoštravanja monetarne politike", koji bi izazvao talas bankrota.
I Narodna banka Srbije trebalo je, dodaje, ranije da krene u intenzivnije povećanje ključne kamatne stope kao preventivne mere.
"Kašnjenje sad uzima danak, a u monetarnoj politici - nema naknadne pameti. Tržište vam kaže koliko ste pametno reagovali", rekao je Đukić.
S druge strane, kako kaže, signali NBS da neće biti daljeg povećanja referentne kamatne stope stigli su - prerano.
Đukić je naveo da se u globalno nesigurnoj situaciju, gde postoje rizici i za dugotrajnu recesiju, sve više individualnih i institucionalnih investitora okreće zlatu. Rast tražnje dovodi posledično do rasta cene. On navodi da nekoliko najvećih svetskih ekonomija (poput Kine, Indije i Rusije) u proteklim godinama uvećavaju svoje rezerve zlata za desetine tona na godišnjem nivou.
"Gepolitički rizici se neće ublažavati. Zlato se pokazuje kao dobra alternativna investicija kada je neizvesno kako će reagovati tržište obveznica na sve ove signale… U takvoj situaciji ljudi inkliniraju ka zlatu, uključujući i državne investicione fondove. Za prosečnog investitora, koji mora da razmišlja o očuvanju suspstance, ne vidim bolju alternativu od zlata", zaključio je Đukić.
Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić ukazao je na to da ekonomija često liči na medicinu, pojašnjavajući da se povećanje kamatnih stopa po definiciji prepisuje kao lek za bolest po imenu - inflacija.
Međutim, kako ističe, i u medicini, kada se preteruje sa lekom "može doći do kontraindikacija".
"Preveliko povećanje kamatnih stopa ima za posledicu da novac kao roba postaje skuplji. Tražnja za kreditima i obveznicma pada, što kasnije može da utiče na probleme finansiranja privrede, da dovede do usporavanja privrednog rasta, što može voditi ka recesiji. Povećanje kamatnih stopa u dugome roku nije održiva mera, jer usporava privredni rast“, zaključuje Erić.
Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities, naveo je da je u poslednjih deset godina najveća bruto zarada ostvarena investiranjem u akcije, zatim u nekretnine, pa potom u zlato.
Ko je "štedeo" putem kupovine nekretnine u proseku je zaradio 100 odsto, zbog rasta cene kvadrata. Obveznice godinama nisu bile isplative, ali su dugoročno donele oko 40 procenata prinosa na uloženo, dok je, kako objašnjava, najveća zarada bila na akcijama - u proseku 170 odsto u istom periodu.
"Ali akcije su i najrizičniji finansijski instrumenti, za koje prosečan investitor uglavnom nema potreban nivo znanja", naveo je Gujaničić.
Desetogodišnje ulaganje u zlato donelo je prinos od oko 50 odsto. Gujaničić je podsetio da se u Srbiji, ipak, najviše ulaže u štednju.
"U bankama danas na štednji stoji oko 14 milijardi evra, iako su kamate na štednju niske već godinama. A to govori da nemamo dovoljno investicionih alternativa na tržištu, kao i da građani nisu skloni riziku", naveo je Gujaničić.
On je dodao da je prinos od 10 odsto koji je donela štednja u evrima tokom jedne decenije "zbrisan" jednom godinom inflacije.
Pročitaj još
_(1).jpg "Ranđelović: Inflacija visoka, realno bi bilo da se narednih meseci spusti na jednocifren broj")
"Ipak, ne postoji investicija koja na kratak rok može da pobedi dvocifrenu inflaciju, ulaganje je disciplina na duže staze", poručio je on.
Broker Branislav Jorgić smatra da su dobre mogućnosti za investiranje investiciono zlato i poljoprivredni proizvodi na berzi.
"Ulagači se tradicionalno okreću investicionom zlatu u doba kriza", rekao je Jorgić, dodajući da se danas najčešće ulaže u zlatne pločice, ređe u poluge, kao i da mali ulagači investiraju u zlato.
Ipak, kako ukazuje, ko investira u zlato mora da računa "na dugi rok".
"Ulaganje u zlato na kratak rok može dati špekulativne rezultate, ali je preporuka da se u njega ulaže tokom dužeg vremenskog perioda, a zato što čuva kupovnu moć *- predstavlja i oblik štednje", naveo je Jorgić.
Profesor Erić je na to dodao da ulaganja u zlato, kao i u nekretnine "umrtvljuje" kapital koji bi mogao da bude iskorišćen za finansiranje privrednog razvoja, kroz, na primer inicijalne javne ponude akcija kompanija na berzi.
Uzroci inflacije svuda u svetu su isti, ali je specifičnost Srbije, kako je naveo analitičar tržišta kapitala Erste Grupe Mladen Dodig, to što je kod nas - veći udeo hrane u rastu cena na malo.
"Nažalost, taj efekat pritiska druge sektore, pa cene ponekad i neopravdano rastu. Ali ne možete prodavca kriviti što tako pokušava da zaštiti svoju marginu. Povratak u okvire ciljane inflacije od dva odsto će biti postepen, u drugoj polovini 2024. godine ili tokom 2025. godine, ali je jako teško to proceniti", dodao je Dodig.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
1
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
10
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
Komentari 17
Pavle
Kao što niko nema onu prosečnu platu, tako je i imovinsko stanje podeljeno u dve grupe sa velikim rastojanjem između, praznim.
Naravno, prvi su oni što ne mogu da sastave kraj prihoda sa krajem meseca, a drugi oni koji ne mogu sve da potroše.
E, pa eto jedan utešni slučaj da bogati imaju problem koji siromašni nemaju: kako sačuvati ušteđeni keš od inflacije?
Odgovor je - lako. Ima više opcija, a zlato ne može da omane.
Deda Lala
LoKaLnO TaNdRkAlO
2. Bilo kakve placeve u gradu koji kasnije mogu da se pretvore u parkinge (pa ih kasnije iznajmljivati).
3. Nista mi vise ne pada na pamet.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar