Gde uložiti novac ako inflacija "jede" štednju: Zlato, slamarica, nekretnine ili banka?
Čuvati novac kod kuće "u slamarici" ili u banci uz kamatnu stopu koja je niža od stope inflacije, investirati u kupovinu nekretnine ili ulagati na berzi?
Ovo su uglavnom investicione mogućnosti za koje znaju građani u Srbiji koji imaju višak kapitala. Pitanje je - šta je isplativo u uslovima kada je stopa inflacije gotovo 14 procenata.
Kako sačuvati štednju u doba rastuće inflacije bila je tema panela na kojem su učestvovali profesori ekonomije, analitičari i berzanski brokeri, prenosi N1. Oni su naveli da kamatne stope centralnih banaka u narednom periodu neće padati, štaviše - dodatno će rasti, a inflacija će i dalje ostati ključno pitanje kojim će se baviti centralne banke i u Srbiji, i u svetu.
Ukazano je na to da ulaganje u zlato i u uslovima ove krize može da predstavlja sigurno utočište, ali isključivo ako se posmatra - na dugi rok. Osim roka na koji se investira novac, kako je rečeno, uvek treba uzeti u obzir i rizik koji donosi određeno ulaganje, kao i prinos koji donosi određena investicija.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da "više nema dileme da će američki FED povećati referentnu kamatnu stopu barem još dva puta tokom ove godine", kao i da će zaoštravanje monetarne politike nastaviti i Evropska centralna banka, Banka Engleske, ali i Narodna banka Srbije.
Neminovno je, kaže, očekivati i povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke, s obzirom na to da poruke koje stižu iz nemačke Bundesbanke, čiji analitičari tvrde da nije verovatno da će se inflacija vratiti na ciljani nivo do 2025. godine.
Prema njegovim rečima, verovanja da će inflacija brzo biti suzbijena "nema uporište u realnosti" bez "brutalnog zaoštravanja monetarne politike", koji bi izazvao talas bankrota.
I Narodna banka Srbije trebalo je, dodaje, ranije da krene u intenzivnije povećanje ključne kamatne stope kao preventivne mere.
"Kašnjenje sad uzima danak, a u monetarnoj politici - nema naknadne pameti. Tržište vam kaže koliko ste pametno reagovali", rekao je Đukić.
S druge strane, kako kaže, signali NBS da neće biti daljeg povećanja referentne kamatne stope stigli su - prerano.
Đukić je naveo da se u globalno nesigurnoj situaciju, gde postoje rizici i za dugotrajnu recesiju, sve više individualnih i institucionalnih investitora okreće zlatu. Rast tražnje dovodi posledično do rasta cene. On navodi da nekoliko najvećih svetskih ekonomija (poput Kine, Indije i Rusije) u proteklim godinama uvećavaju svoje rezerve zlata za desetine tona na godišnjem nivou.
"Gepolitički rizici se neće ublažavati. Zlato se pokazuje kao dobra alternativna investicija kada je neizvesno kako će reagovati tržište obveznica na sve ove signale… U takvoj situaciji ljudi inkliniraju ka zlatu, uključujući i državne investicione fondove. Za prosečnog investitora, koji mora da razmišlja o očuvanju suspstance, ne vidim bolju alternativu od zlata", zaključio je Đukić.
Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić ukazao je na to da ekonomija često liči na medicinu, pojašnjavajući da se povećanje kamatnih stopa po definiciji prepisuje kao lek za bolest po imenu - inflacija.
Međutim, kako ističe, i u medicini, kada se preteruje sa lekom "može doći do kontraindikacija".
"Preveliko povećanje kamatnih stopa ima za posledicu da novac kao roba postaje skuplji. Tražnja za kreditima i obveznicma pada, što kasnije može da utiče na probleme finansiranja privrede, da dovede do usporavanja privrednog rasta, što može voditi ka recesiji. Povećanje kamatnih stopa u dugome roku nije održiva mera, jer usporava privredni rast“, zaključuje Erić.
Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities, naveo je da je u poslednjih deset godina najveća bruto zarada ostvarena investiranjem u akcije, zatim u nekretnine, pa potom u zlato.
Ko je "štedeo" putem kupovine nekretnine u proseku je zaradio 100 odsto, zbog rasta cene kvadrata. Obveznice godinama nisu bile isplative, ali su dugoročno donele oko 40 procenata prinosa na uloženo, dok je, kako objašnjava, najveća zarada bila na akcijama - u proseku 170 odsto u istom periodu.
"Ali akcije su i najrizičniji finansijski instrumenti, za koje prosečan investitor uglavnom nema potreban nivo znanja", naveo je Gujaničić.
Desetogodišnje ulaganje u zlato donelo je prinos od oko 50 odsto. Gujaničić je podsetio da se u Srbiji, ipak, najviše ulaže u štednju.
"U bankama danas na štednji stoji oko 14 milijardi evra, iako su kamate na štednju niske već godinama. A to govori da nemamo dovoljno investicionih alternativa na tržištu, kao i da građani nisu skloni riziku", naveo je Gujaničić.
On je dodao da je prinos od 10 odsto koji je donela štednja u evrima tokom jedne decenije "zbrisan" jednom godinom inflacije.
Pročitaj još
_(1).jpg "Ranđelović: Inflacija visoka, realno bi bilo da se narednih meseci spusti na jednocifren broj")
"Ipak, ne postoji investicija koja na kratak rok može da pobedi dvocifrenu inflaciju, ulaganje je disciplina na duže staze", poručio je on.
Broker Branislav Jorgić smatra da su dobre mogućnosti za investiranje investiciono zlato i poljoprivredni proizvodi na berzi.
"Ulagači se tradicionalno okreću investicionom zlatu u doba kriza", rekao je Jorgić, dodajući da se danas najčešće ulaže u zlatne pločice, ređe u poluge, kao i da mali ulagači investiraju u zlato.
Ipak, kako ukazuje, ko investira u zlato mora da računa "na dugi rok".
"Ulaganje u zlato na kratak rok može dati špekulativne rezultate, ali je preporuka da se u njega ulaže tokom dužeg vremenskog perioda, a zato što čuva kupovnu moć *- predstavlja i oblik štednje", naveo je Jorgić.
Profesor Erić je na to dodao da ulaganja u zlato, kao i u nekretnine "umrtvljuje" kapital koji bi mogao da bude iskorišćen za finansiranje privrednog razvoja, kroz, na primer inicijalne javne ponude akcija kompanija na berzi.
Uzroci inflacije svuda u svetu su isti, ali je specifičnost Srbije, kako je naveo analitičar tržišta kapitala Erste Grupe Mladen Dodig, to što je kod nas - veći udeo hrane u rastu cena na malo.
"Nažalost, taj efekat pritiska druge sektore, pa cene ponekad i neopravdano rastu. Ali ne možete prodavca kriviti što tako pokušava da zaštiti svoju marginu. Povratak u okvire ciljane inflacije od dva odsto će biti postepen, u drugoj polovini 2024. godine ili tokom 2025. godine, ali je jako teško to proceniti", dodao je Dodig.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
11
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Komentari 17
Pavle
Kao što niko nema onu prosečnu platu, tako je i imovinsko stanje podeljeno u dve grupe sa velikim rastojanjem između, praznim.
Naravno, prvi su oni što ne mogu da sastave kraj prihoda sa krajem meseca, a drugi oni koji ne mogu sve da potroše.
E, pa eto jedan utešni slučaj da bogati imaju problem koji siromašni nemaju: kako sačuvati ušteđeni keš od inflacije?
Odgovor je - lako. Ima više opcija, a zlato ne može da omane.
Deda Lala
LoKaLnO TaNdRkAlO
2. Bilo kakve placeve u gradu koji kasnije mogu da se pretvore u parkinge (pa ih kasnije iznajmljivati).
3. Nista mi vise ne pada na pamet.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar