Vreme je da plate rasipnici: Poboljšanje tarifnog sistema umanjuje uvoz struje
Možda će povećanje cene nešto i pridoneti smanjenu potrošnje električne energije. Međutim, učinak korigovanja tarifnog pravilnika bio bi mnogo veći.
Nova ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović je već u prvom javnom nastupu obelodanila da će struja i gas poskupeti i time zaintrigirala javnost. Obrazložila je da su ovi energenti u Srbiji jeftiniji nego bezmalo u celoj Evropi.
To je osnovni razlog što srpska javna enegetska preduzeća nemaju profita ni za potrebne rekonstrukcije, dok ulaganja u nove pogone nije bilo tri decenije. Siromašniji se štite socijalnim kartama, a ne cenom struje niskom za sve, pa i za one najbogatije.
Preskup uvoz struje
Imponuje odlučnost žene koja je i u finansijskom svetu, odakle je došla na novu poziciju, poznata po potezima kojima su bitno menjani i zatečeno stanje i navike iz drugačijih vremena. Svakako će viša cena struje poboljšati finansijsko poslovanje Elektroprivrede Srbije, verovatno će i nešto umanjiti ovdašnju potrošnju električne energije, time i preskupi uvoz, što je u aktuelnoj situaciji i preči cilj. Međutim, čini se da bi, bar kada su nivo potrošnje i uvoz struje u pitanju, učinak korekcije i dopune tarifnog pravilnika bio znatno veći.
Da se podsetimo: korisnik električne energije u Srbiji plaća osnovnu cenu za svaki kilovat do utrošenih 350. To je takozvana zelena zona, za veću potrošnju i ulaz u plavu zonu, do 1.600 kilovata, plaća se po kilovatu 50 odsto više. Za svaki kilovat iznad, čime se zalazi u takozvanu crvenu zonu, cena je trostruko veća od osnovne. Noću, od 23 do 7 časova ujutru, osnovna cena, time i sve iz nje izvedene, upola je niža.
Restrikcije 57 dana
Tarifni pravilnik je uveden sredinom 2001. godine, nakon što smo zime 2000/2001. godine pregurali preko glave čak 57 planskih, dugih i grubih, isključenja. Posle dosta dvoumljenja, energetičari su odlučili da se uvede tarifni pravilnik, što je, zapravo, bilo uvođenje različitih cena struje, u zavisnosti od ukupne potrošnje, ali i od dnevnog vremena kada se pale bojleri, termoakumulacione peći i ostali kućni uređaji koji su veći potrošači.
Naredna zima, 2001/2002. bila je uočljivo hladnija od prethodne. Ipak, potrošnja je umanjena, restrikcija je bilo u samo dva dana i to zbog havarija na proizvodnim blokovima. Primenom tarifnog pravilnika se uštedelo oko 600 megavata u vršnoj snazi i, tokom zime, oko 1,35 milijardi kilovata.
U međuvremenu, Srbija se razvijala, gradilo se, otvarale su se fabrike. Društvo se i raslojilo, takav je kapitalizam. Veliki deo stanovništva je na rubu siromaštva ili živi skromno, u stilu niže srednje klase. Vode računa o svakom dinaru, svakako i o potrošnji struje.
Ipak, kako je zemlja na brdovitom Balkanu nedovoljno gasifikovana, prosečno domaćinstvo mesečno troši 450 kilovata, otprilike 130 više od prosečnog korisnika u Evropskoj uniji. Čak 70 odsto građana Srbije mesečno potroši između 270 i 400 kilovata i racionalni su potrošači. Prveliku potrošnju grade preostalih 30 odsto korisnika koji mogu da se baškare.
Socijalno odgovorni
Tu i jeste suština. Prekomernu potrošnju naduvavaju oni koji nemilice arče električlnu energiju. U aktuelnoj situaciji time vrtoglavo uvećavaju i potrebe za uvozom struje. Red je da oni i plate najveći deo preskupe uvozne struje, a ne da sopstveni komfor prevaljuju na sve građane Srbije, među njima i na najsiromašnije.
Korekcija i dopuna tarifnog pravilika su potrebni upravo stoga da bi teret preskupe struje iz uvoza bio logičnije raspoređen, što bi, ujedno, i vodilo racionalnijoj potrošnji. Jasno je da bi se promene prvenstveno odnosile na veće potrošače, jer od porodice koja troši do 400 kilovata struje mesećno teško se može očekivati da ima većeg prostora za uštedu.
Problemi počinju u gornjem delu plave zone. Potrošnja iznad 1.000 kilovata je prevelika, pa ovu zonu treba suziti, odnosno granicu sa 1.600 spustiti na 1.000 kilovata. Iznad bi bila crvena zona, ali samo do potrošnje 2.000 kilovata. Dalje bi bila novouvedena crna zona, u kojoj bi potrošnja bila dvostruko skuplja nego u crvenoj. Razlog uvođenju nove klase kupaca je u većem broju korisnika koji troši enormne količine struje, recimo za privatne bazene.
Pročitaj još
U crnoj zoni osam puta skuplje
Druga korekcija bi se odnosila na promenu pariteta cena. Osnovna cena, koja ne bi morala da se menja u odnosu na današnju, važila bi za zelenu zonu. Utrošeni kilovat iz plave zone bi bio dvostruko skuplju, iz crvene četvorostruko, a iz crne osmostruko. Noćni popust bi ostao isti za sve potrošače, upola jeftinije.
Ljudi smo i svi, neko ređe, neko češće, volimo da se pokazujemo - i luksuznim arčenjem struje. Legitimno ponašanje, jedino što je potrebno da se takva komocija i plati iz sopstvenog džepa. Naravno da će mnogi na novi tarifni pravilnik reagovati racionalno i smanjiti potrošnju. Time i umanjiti potrebe za uvozom struje, što će u predstojećim mesecima biti možda i preka potreba kako bi se izbegle kako restrikcije, tako i odliv deviza.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
2
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
3
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
7
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
8
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
18
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
5
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Srbija trenutno bez nafte iz Janafa: Stručnjak o tome koliko dugo Rafinerija Pančevo može tako
10.11.2026.•
9
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da bi kvar na Jadranskom naftovodu mogao da bude otklonjen za pet do deset dana i da, ukoliko se to dogodi, ne bi trebalo da bude poremećaja u snabdevanju gorivom.
Šoškić o NIS-u: Rešenje nije nacionalizacija, treba ga tražiti u pregovorima sa Rusima
10.11.2026.•
35
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić smatra da rešenje za NIS treba tražiti u pregovorima sa ruskim vlasnicima, a ne u nacionalizaciji.
Vrednost kompanije Nvidija pala za 250 milijardi dolara zbog afere direktora sa kineskom špijunkom
10.11.2026.•
2
Vrednost kompanije Nvidija gotovo preko noći je umanjena za više stotina milijardi dolara.
Američke berze u porastu, cena nafte pala
09.11.2026.•
1
Američko tržište akcija danas beleži rast, nadoknađujući deo značajnih gubitaka iz prošle nedelje, dok cena nafte pada.
Šoškić: Kurs dinara ostaje fiksan, šire se neistine kako će dinar da izgubi vrednost
09.11.2026.•
18
Predstavnik Studentske liste Dejan Šoškić je danas kazao da je Poštanska štedionica stabilna i da nema razloga za zabrinutost zbog kursa dinara.
Studenti: Nova vlada će po formiranju hitno predstaviti mere za stabilizaciju kompanije Idea
09.11.2026.•
15
Studenti su povodom situacije s komapanijom Idea Marketi Beograd objavili da je najvažnije sprečiti prekid njenog poslovanja i posledice koje bi pogodile radnike, domaće proizvođače, dobavljače i građane.
Šta nova vlast dobija u nasleđe: Privredni rast na veresiju
09.11.2026.•
7
Srbiji se u 2026. godini prognozira rast BDP-a od 3,2 odsto, što je drugi najbolji rezultat u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), odmah iza Poljske.
NBS: Dinar je stabilan
09.11.2026.•
3
Kurs dinara je stabilan, a Narodna banka Srbije tu stabilnost, kao i do sada, čuva svim instrumentima kojima raspolaže, saopštila je centralna banka.
Pokrenuta istraga o 1,2 miliona Fordovih vozila zbog vazdušnih jastuka
09.11.2026.•
0
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima pokrenula je preliminarnu istragu o više od 1,2 miliona vozila Forda zbog slučajeva nenamernog aktiviranja bočnih vazdušnih jastuka.
Komentari 53
Dobri
Pec na pelet i to jos domace proizvodnje (alfa dino27) ja rodoljub
Nema veze sto u mojoj opstini nema subvencija za nabavku kotlova (peci) jer je nepoznato zadto nema. Drzava obecava jeftinije grejanje a i prirodu cuvamo, jel,te. Pelet ode u P.M. ja vratio drva ali pec slaba mora se dogrevati, cime, strujom..
Jeste ali ode u crvenu zonu pa mi ispade kao pelet. Naravoucenije: kad ti Vucko tj. vlada predlozi nesto, uradi suprotno i bice ti MALO bolje.
Veljko
Etažno grejanje u dobro izolovanoj kući, sa energetski efikasnim prozorima i vratima, sa indukcionim kotlom upregnutim na samo 6kw, ili toplotnom pumpom ekvivalentne ulazne snage, može da greje 100-130m² lagano! Oni koji za sve gore navedeno, greju se na TA peć, i potroše više. Pogotovo ako se u domaćinstvu nalazi više članova, a to obično biva tamo gde nema para za kvadrate!
Po meni bi trebalo struju razrezati kao vodu. Po članu određen br.kw, i onda podeliti po zonama.
Naravno, podesiti mehanizme prijave članova, da bi se smanjile malverzacije.
Musa kesedžija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar