Vreme je da plate rasipnici: Poboljšanje tarifnog sistema umanjuje uvoz struje
Možda će povećanje cene nešto i pridoneti smanjenu potrošnje električne energije. Međutim, učinak korigovanja tarifnog pravilnika bio bi mnogo veći.
Foto: Pixabay
Nova ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović je već u prvom javnom nastupu obelodanila da će struja i gas poskupeti i time zaintrigirala javnost. Obrazložila je da su ovi energenti u Srbiji jeftiniji nego bezmalo u celoj Evropi.
To je osnovni razlog što srpska javna enegetska preduzeća nemaju profita ni za potrebne rekonstrukcije, dok ulaganja u nove pogone nije bilo tri decenije. Siromašniji se štite socijalnim kartama, a ne cenom struje niskom za sve, pa i za one najbogatije.
Preskup uvoz struje
Imponuje odlučnost žene koja je i u finansijskom svetu, odakle je došla na novu poziciju, poznata po potezima kojima su bitno menjani i zatečeno stanje i navike iz drugačijih vremena. Svakako će viša cena struje poboljšati finansijsko poslovanje Elektroprivrede Srbije, verovatno će i nešto umanjiti ovdašnju potrošnju električne energije, time i preskupi uvoz, što je u aktuelnoj situaciji i preči cilj. Međutim, čini se da bi, bar kada su nivo potrošnje i uvoz struje u pitanju, učinak korekcije i dopune tarifnog pravilnika bio znatno veći.
Da se podsetimo: korisnik električne energije u Srbiji plaća osnovnu cenu za svaki kilovat do utrošenih 350. To je takozvana zelena zona, za veću potrošnju i ulaz u plavu zonu, do 1.600 kilovata, plaća se po kilovatu 50 odsto više. Za svaki kilovat iznad, čime se zalazi u takozvanu crvenu zonu, cena je trostruko veća od osnovne. Noću, od 23 do 7 časova ujutru, osnovna cena, time i sve iz nje izvedene, upola je niža.
Restrikcije 57 dana
Tarifni pravilnik je uveden sredinom 2001. godine, nakon što smo zime 2000/2001. godine pregurali preko glave čak 57 planskih, dugih i grubih, isključenja. Posle dosta dvoumljenja, energetičari su odlučili da se uvede tarifni pravilnik, što je, zapravo, bilo uvođenje različitih cena struje, u zavisnosti od ukupne potrošnje, ali i od dnevnog vremena kada se pale bojleri, termoakumulacione peći i ostali kućni uređaji koji su veći potrošači.
Naredna zima, 2001/2002. bila je uočljivo hladnija od prethodne. Ipak, potrošnja je umanjena, restrikcija je bilo u samo dva dana i to zbog havarija na proizvodnim blokovima. Primenom tarifnog pravilnika se uštedelo oko 600 megavata u vršnoj snazi i, tokom zime, oko 1,35 milijardi kilovata.
U međuvremenu, Srbija se razvijala, gradilo se, otvarale su se fabrike. Društvo se i raslojilo, takav je kapitalizam. Veliki deo stanovništva je na rubu siromaštva ili živi skromno, u stilu niže srednje klase. Vode računa o svakom dinaru, svakako i o potrošnji struje.
Ipak, kako je zemlja na brdovitom Balkanu nedovoljno gasifikovana, prosečno domaćinstvo mesečno troši 450 kilovata, otprilike 130 više od prosečnog korisnika u Evropskoj uniji. Čak 70 odsto građana Srbije mesečno potroši između 270 i 400 kilovata i racionalni su potrošači. Prveliku potrošnju grade preostalih 30 odsto korisnika koji mogu da se baškare.
Socijalno odgovorni
Tu i jeste suština. Prekomernu potrošnju naduvavaju oni koji nemilice arče električlnu energiju. U aktuelnoj situaciji time vrtoglavo uvećavaju i potrebe za uvozom struje. Red je da oni i plate najveći deo preskupe uvozne struje, a ne da sopstveni komfor prevaljuju na sve građane Srbije, među njima i na najsiromašnije.
Korekcija i dopuna tarifnog pravilika su potrebni upravo stoga da bi teret preskupe struje iz uvoza bio logičnije raspoređen, što bi, ujedno, i vodilo racionalnijoj potrošnji. Jasno je da bi se promene prvenstveno odnosile na veće potrošače, jer od porodice koja troši do 400 kilovata struje mesećno teško se može očekivati da ima većeg prostora za uštedu.
Problemi počinju u gornjem delu plave zone. Potrošnja iznad 1.000 kilovata je prevelika, pa ovu zonu treba suziti, odnosno granicu sa 1.600 spustiti na 1.000 kilovata. Iznad bi bila crvena zona, ali samo do potrošnje 2.000 kilovata. Dalje bi bila novouvedena crna zona, u kojoj bi potrošnja bila dvostruko skuplja nego u crvenoj. Razlog uvođenju nove klase kupaca je u većem broju korisnika koji troši enormne količine struje, recimo za privatne bazene.
Pročitaj još
U crnoj zoni osam puta skuplje
Druga korekcija bi se odnosila na promenu pariteta cena. Osnovna cena, koja ne bi morala da se menja u odnosu na današnju, važila bi za zelenu zonu. Utrošeni kilovat iz plave zone bi bio dvostruko skuplju, iz crvene četvorostruko, a iz crne osmostruko. Noćni popust bi ostao isti za sve potrošače, upola jeftinije.
Ljudi smo i svi, neko ređe, neko češće, volimo da se pokazujemo - i luksuznim arčenjem struje. Legitimno ponašanje, jedino što je potrebno da se takva komocija i plati iz sopstvenog džepa. Naravno da će mnogi na novi tarifni pravilnik reagovati racionalno i smanjiti potrošnju. Time i umanjiti potrebe za uvozom struje, što će u predstojećim mesecima biti možda i preka potreba kako bi se izbegle kako restrikcije, tako i odliv deviza.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
0
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
6
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
8
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
19
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Komentari 53
Dobri
Pec na pelet i to jos domace proizvodnje (alfa dino27) ja rodoljub
Nema veze sto u mojoj opstini nema subvencija za nabavku kotlova (peci) jer je nepoznato zadto nema. Drzava obecava jeftinije grejanje a i prirodu cuvamo, jel,te. Pelet ode u P.M. ja vratio drva ali pec slaba mora se dogrevati, cime, strujom..
Jeste ali ode u crvenu zonu pa mi ispade kao pelet. Naravoucenije: kad ti Vucko tj. vlada predlozi nesto, uradi suprotno i bice ti MALO bolje.
Veljko
Etažno grejanje u dobro izolovanoj kući, sa energetski efikasnim prozorima i vratima, sa indukcionim kotlom upregnutim na samo 6kw, ili toplotnom pumpom ekvivalentne ulazne snage, može da greje 100-130m² lagano! Oni koji za sve gore navedeno, greju se na TA peć, i potroše više. Pogotovo ako se u domaćinstvu nalazi više članova, a to obično biva tamo gde nema para za kvadrate!
Po meni bi trebalo struju razrezati kao vodu. Po članu određen br.kw, i onda podeliti po zonama.
Naravno, podesiti mehanizme prijave članova, da bi se smanjile malverzacije.
Musa kesedžija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar