Kome Srbija najviše duguje i koliko kamate koštaju budžet?

Autor: Danas

Info

11.02.2024.

16:21

Ukupan javni dug Srbije na kraju 2023. godine iznosio je 36,15 milijardi evra, tri milijarde više nego na početku godine, ali je u odnosu na BDP smanjen na 52,3 odsto.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kome Srbija najviše duguje i koliko kamate koštaju budžet?

Foto: Pixabay

U okviru javnog duga, ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su 34,34 milijarde evra, dok su indirektne obaveze bile 1,81 milijardu evra, piše Danas.

U našem javnom dugu dominiraju strani poverioci, pa je spoljni javni dug iznosio 25,36 milijardi evra, dok je unutrašnji dug bio 2,5 puta manji - 10,79 milijardi evra.

Ako gledamo valutnu strukturu javnog duga, čak 78,3 odsto dugujemo u stranim valutama. Najveći deo duga na kraju prošle godine bio je u evrima, 57,7 odsto, dok je dolarski dug činio 13,4 odsto ukupnog javnog duga. Manji deo, 6,7 odsto smo dugovali u SDR-specijalnim pravima vučenja, obračunskoj valuti MMF-a.

Ubedljivo najveći deo javnog duga Srbije nalazi se u obveznicama. Na ime evroobveznica dugujemo 8,93 milijarde evra, dok je na domaćem tržištu emitovano što dinarskih što deviznih obveznica u vrednosti od oko 9,1 milijarde evra.

Po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti u dinarima dug je 7,2 milijarde evra, dok su dugovi po osnovu dugoročnih obveznica denominovani u evrima oko 1,9 milijardi evra.

Treći na spisku jesu krediti stranih vlada, kojima dugujemo 3,2 milijarde evra, a nakon njih i krediti poslovnih banaka kojima Srbija duguje 2,8 milijardi evra.

Kineskoj Eksim banci (Export - Import Bank of China) Srbija duguje 2,6 milijardi evra.

Iza njih su međunarodne finansijske institucije, Međunarodni monetarni fond (MMF) kom država duguje 2,3 milijarde evra, zatim Međunarodna banka za obnovu i razvoj sa 2,1 milijarde, kao i Evropska investiciona banka kojoj Srbija duguje 1,8 milijardi evra.

U odnosu na kraj 2022. godine javni dug je povećan za skoro tri milijarde evra u 2023. Ipak, na kraju pretprošle godine dug prema BDP-u iznosio je 55,1 odsto.

Razlog što je, uprkos nominalnom rastu od tri milijarde evra, javni dug pao u odnosu na BDP, jeste to što je BDP tokom 2023. povećan za skoro devet milijardi evra.

U odnosu na kraj 2021. godine javni dug je prošle godine povećan za šest milijardi evra. Tada je javni dug Srbije iznosio je 30,13 milijardi evra, a to je bilo 56,5 odsto BDP-a.

Ako odemo još unazad u 2020. godinu, javni dug je, prema podacima Ministarstva finansija, iznosio 26,7 milijardi evra, što znači da je za tri godine nominalni dug povećan za celih 9,5 milijardi evra.

Uporedo sa rastom javnog duga u apsolutnom iznosu, povećane su i kamatne stope, sa rekordno niskih 2020. i 2021, na nivoe slične onima iz svetske finansijske krize.

Borba centralnih banaka sa inflacijom kroz podizanje kamatnih stopa dovela je i do rasta kamatnih stopa po kojoj se naša zemlja zaduživala po osonovu ovih evroobveznica, u periodu od 2020. do 2023. godine.

Tako je naša država 2020. godine emitovala evroobveznice ročnosti od 10 godina, čija je vrednost bila 1,2 milijarde dolara, po kamatnoj stopi od 2,4 odsto.

Tri godine kasnije, u januaru 2023. godine emitovali smo evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara iste ročnosti, sa kamatnom stopom od 6,8 odsto.

Kako rast kamata utiče na budžet najbolje pokazuje i podatak da su javni rashodi po osnovu otplate kamata uvećani za 38,5 milijardi dinara u istom ovom periodu. U 2023. godini za kamate je iz budžeta isplaćeno 146,6 milijardi dinara ili više od 1,2 milijarde evra.

U 2020. godini te obaveze su iznosile 108,1 milijardi dinara, što je prema prosečnom kursu iz te godine bilo 919,4 miliona evra.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

JAVNI DUG

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Deda

01.03.2025 • 12:19

To se podrazumeva,samo objasni ti našim "stručnjacima" i "ekspertima "kada oni izađu i još naduju Dugovanje Srbije,bez ubacivanja porasta dobiti od više faktora proizvodnje ,turizma itd.Da su zemlje iz okruženja još više zadužene i da se i dalje zadužuju a ne cvetaju im ruže.Trnutna plata nije merilo bogatstva jedne Države.

0 0 0
realno

12.02.2024 • 09:50

Realno to nema nikakve veze. Najbogatije zemlje su i najzaduženije i nikom ništa. Može slobodno da se zadužuje preko svake mere jer to inače nema nikakve veze i samo se presipaju cifre po papirima, realno nikoga na svetu to ne interesuje. Eno pogledajte slovence, zadužili se preko svake mere, pozlatili, očistili i sredili državu, podigli plate bez ikakvog rezona i zabole ih patka jer vraćati sigurno nikada neće kao što ni ostali ne vraćaju.

8 1 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.