Kome Srbija najviše duguje i koliko kamate koštaju budžet?
Ukupan javni dug Srbije na kraju 2023. godine iznosio je 36,15 milijardi evra, tri milijarde više nego na početku godine, ali je u odnosu na BDP smanjen na 52,3 odsto.
Foto: Pixabay
U okviru javnog duga, ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su 34,34 milijarde evra, dok su indirektne obaveze bile 1,81 milijardu evra, piše Danas.
U našem javnom dugu dominiraju strani poverioci, pa je spoljni javni dug iznosio 25,36 milijardi evra, dok je unutrašnji dug bio 2,5 puta manji - 10,79 milijardi evra.
Ako gledamo valutnu strukturu javnog duga, čak 78,3 odsto dugujemo u stranim valutama. Najveći deo duga na kraju prošle godine bio je u evrima, 57,7 odsto, dok je dolarski dug činio 13,4 odsto ukupnog javnog duga. Manji deo, 6,7 odsto smo dugovali u SDR-specijalnim pravima vučenja, obračunskoj valuti MMF-a.
Ubedljivo najveći deo javnog duga Srbije nalazi se u obveznicama. Na ime evroobveznica dugujemo 8,93 milijarde evra, dok je na domaćem tržištu emitovano što dinarskih što deviznih obveznica u vrednosti od oko 9,1 milijarde evra.
Po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti u dinarima dug je 7,2 milijarde evra, dok su dugovi po osnovu dugoročnih obveznica denominovani u evrima oko 1,9 milijardi evra.
Treći na spisku jesu krediti stranih vlada, kojima dugujemo 3,2 milijarde evra, a nakon njih i krediti poslovnih banaka kojima Srbija duguje 2,8 milijardi evra.
Kineskoj Eksim banci (Export - Import Bank of China) Srbija duguje 2,6 milijardi evra.
Iza njih su međunarodne finansijske institucije, Međunarodni monetarni fond (MMF) kom država duguje 2,3 milijarde evra, zatim Međunarodna banka za obnovu i razvoj sa 2,1 milijarde, kao i Evropska investiciona banka kojoj Srbija duguje 1,8 milijardi evra.
U odnosu na kraj 2022. godine javni dug je povećan za skoro tri milijarde evra u 2023. Ipak, na kraju pretprošle godine dug prema BDP-u iznosio je 55,1 odsto.
Razlog što je, uprkos nominalnom rastu od tri milijarde evra, javni dug pao u odnosu na BDP, jeste to što je BDP tokom 2023. povećan za skoro devet milijardi evra.
U odnosu na kraj 2021. godine javni dug je prošle godine povećan za šest milijardi evra. Tada je javni dug Srbije iznosio je 30,13 milijardi evra, a to je bilo 56,5 odsto BDP-a.
Ako odemo još unazad u 2020. godinu, javni dug je, prema podacima Ministarstva finansija, iznosio 26,7 milijardi evra, što znači da je za tri godine nominalni dug povećan za celih 9,5 milijardi evra.
Uporedo sa rastom javnog duga u apsolutnom iznosu, povećane su i kamatne stope, sa rekordno niskih 2020. i 2021, na nivoe slične onima iz svetske finansijske krize.
Borba centralnih banaka sa inflacijom kroz podizanje kamatnih stopa dovela je i do rasta kamatnih stopa po kojoj se naša zemlja zaduživala po osonovu ovih evroobveznica, u periodu od 2020. do 2023. godine.
Pročitaj još
Tako je naša država 2020. godine emitovala evroobveznice ročnosti od 10 godina, čija je vrednost bila 1,2 milijarde dolara, po kamatnoj stopi od 2,4 odsto.
Tri godine kasnije, u januaru 2023. godine emitovali smo evroobveznice u vrednosti od milijardu dolara iste ročnosti, sa kamatnom stopom od 6,8 odsto.
Kako rast kamata utiče na budžet najbolje pokazuje i podatak da su javni rashodi po osnovu otplate kamata uvećani za 38,5 milijardi dinara u istom ovom periodu. U 2023. godini za kamate je iz budžeta isplaćeno 146,6 milijardi dinara ili više od 1,2 milijarde evra.
U 2020. godini te obaveze su iznosile 108,1 milijardi dinara, što je prema prosečnom kursu iz te godine bilo 919,4 miliona evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država se zadužila za još skoro 16 milijardi dinara i tu ne staje
04.02.2026.•
8
Uprava za javni dug u utorak je okončala drugu aukciju petogodišnjih državnih obveznica u ovoj godini, koje dospevaju 30. jula 2030. godine.
Ministarka Đedović: U toku pregovori MOL-a i ADNOC-a o preuzimanju NIS-a, i Srbija uključena u razgovore
04.02.2026.•
7
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović da su u toku pregovori između mađarskog MOL-a i državne naftne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC sa Gaspromnjeftom o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Kad januar ogoli sistem
04.02.2026.•
5
Srbija se dugo hvalisala da je proizvođač sa znatnim viškovima električne energije.
Cene polovnih automobila ostaju visoke i ove godine
04.02.2026.•
1
Prema prognozama stručnjaka, u ovoj godini cene polovnih automobila neće biti niže, što je posledica ne samo promenljivih zakona već i globalnih događaja.
Ilon Mask postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara
04.02.2026.•
4
Američki preduzetnik Ilon Mask je postao prvi čovek u istoriji čije bogatstvo premašuje 800 milijardi dolara nakon što je njegova firma SpaceX kupila njegovu kompaniju za veštačku inteligenciju xAI.
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
9
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
2
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
27
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
9
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Komentari 2
Deda
realno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar