Dokle će vlast da nas zadužuje?

Vest da je Ustavni sud Nemačke proglasio formiranje budžeta najmoćnije evropske zemlje neustavnim poučna je i za vlade drugih država, naročito onih sklonih zaduživanju.
Dokle će vlast da nas zadužuje?
Foto: 021.rs
Za Srbiju pre svih. 
 
Podsetimo se toka događaja.
Zabrana zaduživanja
 
Vlada Olafa Šolca je muku mučila kako da kasu popuni toliko da bude dovoljno za prethodno isplanirane rashode naredne godine. Najproblamatičnija stavka je bila takozvana "Zelena agenda" koju je Zelena stranka od kako se našla u izvršnoj vlasti neprekidno i drastično uvećavala. Koliko god da su se nemački finansi upinjali, nedostajalo je oko 60 milijardi evra. Predložili su da se Savezna država zaduži.
 
Međutim, u trećem paragrafu član 105 Osnovnog zakona, kako se u Nemačkoj naziva ustav, zapisano je da se "budžeti Savezne države i pokrajina moraju principijelno uravnotežiti bez podizanja novih kredita". Odredba praktično nalaže da se državna i pokrajinske kase napune isključivo po osnovu poreza i drugih nameta.
 
U daljoj razradi ove teme Osnovni zakon pokrajinama u celosti zabranjuje zaduživanje, dok saveznoj državi dopušta minimalno, do 0,35 odsto bruto nacionalnog dohodka. Lane je BDP Nemačke iznosio 3.890 milijardi evra, što znači da je država mogla da se zaduži najviše 13,5 milijardi evra. 
 
Kako je BDP za narednu godinu, prema proceni, tek nešto viši, sličan je i obim dopuštenog zaduživanja države. Šezdeset miljardi je previše. Samo je za slučaj prirodne katastrofe ili vanredno neizvesne političke situacije ostavljena mogućnost znatnijeg posuđivanja novca.
Teret budućim generacijama
 
Oštra odredba je doneta još 2009. godine, dok je kancelar bila Angela Merkel i kada su mnoge vlade, noseći se sa posledicama svetske finansijske krize, uletale u nove kredite. Tadašnji nemački ministar za finansije je odluku naznačio kao "istorijsku kojom država pokazuje sposobnost da deluje u pogledu međugeneracijske pravednosti".
 
Kako je rečeno, zaduživanje države vodilo bi ka tome da naredne generacije iz budžeta mnogo više izdvajaju za otplatu kamata. Procenjeno je da je veće kreditiranje budžeta nekorektno prebacivanje tereta deci i unucima.
 
I tada se, kao i danas, povela rasprava o ovom pitanju, najjači argument suprotnog stanovišta je da se stroga odredba, kakve nema u zakonodavstvu drugih evropskih država, nepovoljno odrazila na investicije u infrastrkturu i tehnologije.
 
Toliko o Nemačkoj, pogledajmo sada koliko se Srbija zadužuje. 
 
Ove godine budžetski deficit biće 2,5 odsto BDP, otprilike 1,54 milijarde evra, i pokriva se zaduživanjem države. Ako uporedimo sa u Nemačkoj dopuštenih 0,35 nacionalnog BDP vidimo da se Srbija sedam puta više zadužuje. To se, baš kao što je govorio bivši nemački ministar, ponajbolje vidi po visini budžetskog novca kojim se otplaćuju kamate.
Silan novac za kamate
 
Od 2020. godine Srbija se zadužila skoro 11 milijardi evra. Stoga ne iznenađuje da je za otplate kamate te 2020. utrošeno 948 miliona, ove će biti oko 1,290 milijarde evra, dok će se naredne morati izdvojiti 1,595 miljardi, skoro 70 odsto više nego samo četiri sezone ranije. 
 
Reč je ne samo o posledicama uvećavanja zaduživanja, već i o rastu kamata na globalnom finansijskom tržištu. Procene su da će već 2026. godine Srbija za kamate izdvajati 2,2 milijardi. Gotovo dva i po puta više nego samo šest godina ranije.
 
Srbija svakako nije Nemačka i, kao i velika većina nedovoljno razvijenih zemalja, pati od manjka kapitala i prirodno je da pozajmljuje nešto više od zemalja razvijenih ekonomija. Ipak, valja uvek imati na umu odredbu nemačkog Osnovnog zakona, te kontrolisati isplativost i efikasnost svakog pojedinačnog državnog ulaganja. 
 
Samo u tom slučaju biće koristi od državnog zaduživanja, a otplata kamata budućim generacijama neće bio prevelik teret nametnut od strane neodgovornih roditelja.

Komentari 27

  • komsija

    20.12.2023 15:43
    Za nase prilike ne bih komentarisao, pola vlade su bankari dovedeni za strane banke. Za Nemacku bih jer fali u tekstu razlog deficita u budzetu, je rat u Ukrajini i ogromna sredstva preusmerena za proizvodnju oruzija i municije. Samo 30mlrd ove godine je otislo za strah od Rusije, uglavnom u Americke dzepove, sto kroz NATO sto kroz prema svojoj privredi stetnu promenu kursa na skuplji kroz recesiju, samoubitacniji. Nemci su vec okupirani pre 80 godina, a nas okupiraju svako ko ponudi zazvecka sa kesom novcica, ko god odakle god jer u Nemanjinoj sedi marionetska vlast, ona DB koja je spalila svoje dosijee da ne bi ostala bez posla ili u zatvoru. OD 2000te, svaka je ista.
  • Nemanja

    05.12.2023 17:21
    @Dejan

    Pa ne zadužuju nas zapadni globalisti nego upravo ovi koji najviše srbuju, zato ove "države" uskoro neće ni biti.
  • I ovo

    05.12.2023 16:28
    Rasprodaja drzavne imovine
    Uz sve ovo zaduzivanje, AV je rasprodao gotovo sve sto je bilo u vlasnistvu drzave, za 3% rente poklonio prirodne resurse strancima, poklanja zemljiste strancima, dovodi uz subvenciju strane firme koji su opasni ekoloski zagadjivaci, krije sve sporazume sa strancima od gradjana, i radi iza ledja gradjana, kao sto je sporazum sa EU o eksploataciji litijuma. Strance postavlja na rukovodeca mjesta velikih i vaznih industrijskih institucija / podaci iz sredstava javnog informisanja/. Pretvorio je Srbiju u koloniju Zapada.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

SAD duguju 34,4 biliona dolara

Dug SAD dostigao je neverovatnu vrednost od 34,4 biliona dolara, a prema podacima Ministarstva finansija od juna prošle godine, registrovan je ubrzan tempo zaduživanja.