Predsednik Fiskalnog saveta: Pare koje se sada dele, na kraju će vraćati svi građani s kamatom
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da će neselektivna davanja iz budžeta penzionerima, mladima i ostalima u poslednje tri godine, na kraju platiti svi građani s kamatom.
Foto: Pixabay
Država je, prema računici Fiskalnog saveta, od 2020. i pandemije, pa zaključno sa ovom godinom, iz budžeta isplatila građanima, mladima, penzionerima neselektivno više od dve milijarde evra.
Petrović u intervjuu za Novu ekonomiju objašnjava da tu nema nikakvog mističnog helikopterskog novca koji je pao odnekud.
"To je došlo iz zaduživanja, pošto mi svake godine imamo deficit budžeta od oko dve milijarde evra. To je dug svih građana ove zemlje i oni će to s kamatom da plate", upozorio je on.
Predsednik Fiskalnog saveta ukazao je na to da je deljenje novca sigurno delom uticalo i na inflaciju.
"Recimo, 2003. u kvartalu pred izbore desio se veliki rast budžetske potrošnje i iza toga rast inflacije. Onda smo 2008. imali izbore i povećanje potrošnje i posle toga smo opet imali veću inflaciju. I sada, kad gledate 2021-2023. imamo koincidenciju tri stvari. Prvo, imamo izbore 2020. pa su odmah posle najavljeni sledeći izbori za dve godine, a dešavaju se sada u decembru. Dakle, stalno neko predizborno i postizborno stanje", predočio je Petrović.
Imamo u tom periodu pomenuta davanja od oko 2,1 milijardu evra koja nisu ciljana i neophodna i, na kraju, imamo i visoku inflaciju, dodao je predsednik Fiskalnog saveta.
"Naravno, dobar deo ove inflacije je i uvezen i izazvan krizom energenata. Ali je sigurno jedan deo izazvan i tim preteranim davanjima", mišljenja je Petrović.
Te mere, istakao je on, nisu socijalna politika, iako se najčešće predstavljaju kao mere pomoći građanima.
"Kad novac dobijaju i oni kojima nije potreban, to nije socijalna politika. U početku, 2020, opravdanje je bilo kako nema kapaciteta da se odredi ko je ugrožen, a ko ne. Mi smo, međutim, još tad govorili da ne mora tako i davali predloge kako da se, koliko je moguće, fokusiraju mere. U međuvremenu su stigle i socijalne karte, ali neselektivna davanja su ostala i to sad traje već četiri godine", naveo je Petrović.
Ako se stvarno želi poboljšanje socijalne politike, prema analizi Fiskalnog saveta, sredstva bi mogla da se, na primer, upute u dečju zaštitu, deo bi mogao da ide i prema siromašnim starijim ljudima, u koje bi upao deo penzionera, ali bi obuhvatio i stare ljude koji nemaju nikakva primanja.
"Da se ne daje novac onima koji imaju visoke penzije, koji žive u dobrostojećim domaćinstvima, koji imaju prihode od imovine", pojasnio je Petrović.
Ovako, dodao je on, imate ad hok mere koje se pravdaju socijalnom pomoći, dok se sistematska socijalna politika zapostavlja. Podsetio je i na to da izveštaj Evropske komisije jasno ukazuje na značajne slabosti sistema socijalne zaštite u Srbiji.
"Srbija za kamate na javni dug izdvaja 1,2 milijarde evra"
Fiskalni savet je prošle godine pravio detaljnu analizu koja je pokazala da je uticaj davanja iz budžeta na privrednu aktivnost, odnosno rast BDP-a, bio minimalan.
"U malim i otvorenim ekonomijama, kao što je Srbija, budžetski rashodi koji imaju znatan uticaj na privredni rast su javne investicije, a ne tekuća potrošnja. Sve upućuje na to da motivi nisu ekonomski, niti se mogu podvesti pod socijalnu politiku. Očigledno su bili neki drugi", ocenio je Petrović.
Upozorio je i na to da Srbija za kamate na javni dug izdvaja 1,2 milijarde evra, a dobar deo tog duga, prema njegovim rečima, nije morao da se napravi, da se nije išlo na mere koje je Fiskalni savet predlagao.
"Ovi rashodi su kod nas sad 1,7 odsto BDP-a, dok je prosek CIE (Centralne i Istočne Evrope) 1,2 odsto BDP-a", naveo je Petrović, ističući da će se rashodi za kamate i dalje povećavati.
"Stari dug koji je bio sa kamatnom stopom od dva, tri odsto, sad dolazi na naplatu i mora da se refinansira s kamatom od šest, sedam odsto. Ove godine smo se delom izvukli zbog MMF-a i drugih kreditora od kojih smo dobili povoljne kredite, ali su i pored toga troškovi kamata povećani za 300 miliona evra. Ministarstvo finansija procenjuje da će budžetski trošak kamata dodatno da se poveća do 2026. za 800 miliona evra", naveo je Petrović
Pročitaj još
Tu se, dodao je on, otvara pitanje veličine duga Srbije koji je negde oko 52-53 odsto BDP-a.
"I stalno se govori kako smo odlični, jer to je ispod 60 odsto BDP-a i ispod razvijenih zemalja. Međutim, prosek nama uporedivih zemalja CIE je niži, 47 odsto BDP-a, iako među njima ima i država, kao što je Mađarska, s visokim dugom od preko 70 odsto, na koju ne bi trebalo da se ugledamo. Javni dug u većini preostalih zemalja je reda veličine 40-45 odsto BDP-a, i to je nivo koji bi bio prihvatljiv za našu ekonomiju", poručio je Petrović.
Intervju u celosti čitajte na sajtu Nove ekonomije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
MMF demantovao da će rast srpskog BDP-a dostići 3,6 odsto
21.01.2026.•
4
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Lev Ratnovski demantovao je da je ta finansijska institucija revidirala projekciju rasta srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2026. godinu na 3,6 odsto.
Od februara veće naknade za nezaposlenost u Srbiji
21.01.2026.•
2
Naknade za slučaj nezaposlenosti biće uvećane od 1. februara ove godine, u skladu sa rastom inflacije u prethodnoj godini, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije.
Vazdušni taksi u Srbiji: U Davosu potpisan ugovor sa američkom kompanijom
21.01.2026.•
9
Republika Srbija potpisala je sporazum sa američkom kompanijom o uvođenju električnih vazdušnih taksija u državi.
Novi obrazac i novi rokovi za plaćanje akcize na struju i gas
21.01.2026.•
1
Propisan je novi obrazac poreske prijave o obračunu akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju i na komprimovani prirodni gas koji se koristi za pogon prevoznih sredstava koji se primenjuje od 1.
Netfliks premašio 325 miliona pretplatnika
21.01.2026.•
0
Američki striming servis Netfliks premašio je 325 miliona pretplatnika širom sveta, izvestivši u utorak o svom prvom ažuriranju broja korisnika u godinu dana.
Stanić: Rešenje za NIS bliže nego ranije, očekuje se produženje licence
20.01.2026.•
5
Rešenje za Naftnu industriju Srbije izvesnije je nego u prethodnim mesecima i očekuje se da američka administracija produži operativnu licencu i nakon 23. januara.
Vučić: Zbog Srbije u ugovor sa MOL-om ubačena i Rafinerija u Pančevu
20.01.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, uprkos kritikama na ulazak mađarske kompanije MOL u NIS, u ugovor na insistiranje Srbije uključena i Rafinerija u Pančevu.
Lakićević o MOL-u: "Sumnjiv partner, iskustva iz Hrvatske nisu ohrabrujuća"
20.01.2026.•
13
Ulazak mađarskog MOL-a u vlasništvo Naftne industrije Srbije (NIS) bio je "jedino prihvatljivo rešenje za Rusiju", ocenio je novinar Mijat Lakićević.
Broker Gujaničić o još pet odsto u NIS-u: "Nema bitne razlike, Srbija ne stiče veća prava"
20.01.2026.•
6
Kupovinom još pet odsto vlasništva u NIS-u država Srbija ne stiče veća prava u kontroli poslovanja te kompanije, rekao je glavni broker brokerske kuće Momentum Securities Nenad Gujaničić za Betu.
Lavrov: Prodaja NIS-a mađaskom MOL-u je korisna za Rusiju
20.01.2026.•
20
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je uzajamno korisnim preliminarni dogovor o prodaji paketa akcija NIS-a mađarskoj kompaniji MOL.
NIS podneo zahtev OFAK-u za produženje licence za rad
20.01.2026.•
1
Ministarka energetike i rudarstva Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je NIS podneo zahtev OFAK-u, odnosno američkoj administraciji da dozvoli da nastavi operativni rad.
Poreska uprava podseća frilensere: Do 30. januara rok za plaćanje rate poreza
20.01.2026.•
3
Frilenseri imaju rok do 30. januara da prijave i plate porez za četvrti kvartal 2025. godine.
Najavljeno da će Srbija otkupiti pet odsto udela u NIS-u, ali nešto ne štima u računici
20.01.2026.•
35
Ako pretpostavimo da će na kraju igrokaza nazvanog sankcije NIS-u, a nakon dobijanja saglasnosti američkog OFAC-a, mađarski MOL biti vlasnik 56,15 odsto akcija srpskog NIS-a, u sadašnjoj računici nešto ne štima.
Raspisan javni poziv za premiju za mleko, za četvrti kvartal 2025.
19.01.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za premiju za mleko, za četvrti kvartal 2025. godine.
Transportgas iz Novog Sada određen za operatora transportnog sistema za prirodni gas
19.01.2026.•
0
Preduzeće Transportgas Srbija Novi Sad određeno je za operatora transportnog sistema odgovornog za uređivanje i administriranje tržišta prirodnog gasa, objavljeno je u Službenom glasniku.
MOL kupuje oko 56 odsto NIS-a, pregovara i sa ADNOK-om
19.01.2026.•
14
MOL je potpisao glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum (Heads of Agreement) sa Gaspromnjeftom o kupovini 56,15 odsto Naftne industrije Srbije, saopštio je MOL.
DDOR osiguranje ponovo nosilac "Top Employer" sertifikata
19.01.2026.•
0
DDOR osiguranje i u 2026. godini nosi prestižni sertifikat "Top Employer", čime je treću godinu zaredom potvrđeno da kompanija kontinuirano gradi kvalitetno, stabilno i podsticajno radno okruženje.
Mol i Gaspromnjeft se dogovorili oko NIS-a, Srbija uvećava vlasništvo za pet odsto
19.01.2026.•
31
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS.
Južnoamerička hrana uticaće i na seljake u Srbiji
19.01.2026.•
11
Posle 25 godina pregovaranja Evropska unija i Merkosur, asocijacije Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ovih dana potpisuju sporazum o ukidanju carina.
NIS: Pokrećemo Rafineriju u Pančevu, plan je da radi ceo februar
19.01.2026.•
2
U Rafineriji nafte Pančevo započete su startne aktivnosti koje će omogućiti ponovno uspostavljanje komercijalnog rada proizvodnih postrojenja.
Očekuje se skora prodaja NIS-a: Ovo su greške koje ne smeju da se ponove
19.01.2026.•
7
Dok se polako troši rok koji su SAD postavile za prenos ruskog vlasništva u NIS-u, pregovori o ulasku mađarskog MOL-a u strateško partnerstvo sa Srbijom ulaze u završnu fazu.
Komentari 22
Pele
Zd-ns
Zemlja čudesa
Zar je to sve što imate da poručite građanima nakon jedanaest godina vaše vladavine? Da su "svi isti"? Treba da se stidite.
Molim Vas, navedite jednu - samo jednu - osobu od svih dahija u zadnjih 50 godina, imenom i prezimenom, koja je odgovarala za lično bogaćenje i štetu koju su zbog toga pretrpeli građani. Unapred zahvaljujem.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar