Živeti u prezaduženom svetu
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Foto: 021.rs
Podsetimo se, bezmalo četvrt veka, od 1980. do 2006. godine, kretala se u rasponu od 450 do 700 dolara da bi uzlet počeo pred finansijsku krizu 2008.
Dodatno ubrzanje dogodilo se nakon prvog dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, potom nakon Bregzita. Naravno da uporedo rastu i vrednosti drugih plemenitih metala, ali i nekretnina širom bogatog i razvijenog sveta.
Beg iz državnih obveznica
Svi koji mogu ulažu u zlato, platinu, stanove, zemljište ... Postavlja se pitanje - odakle silan novac? Odgovor je u uočljivoj preorijentaciji velikih investitora sa hartija od vrednosti na nekretnine. Upravo je i zagonetka u tome zašto dolazi do jasne i dosta brze promene u prioritetima investicionih gurua.
Sve bogate države su prezadužene. Ukupan javni dug svih bogatih država dostigao je sto odsto zbira vrednosti svih njihovih nacionalnih bruto društvenih proizvoda. Italija je sa javnim dugom 137 odsto nacionalnog BDP po zaduženosti odmah iza Grčke
Za Francusku je 110 odsto duga toliko velik teret da je parlament odbijao da za premijera bira bilo kog kandidata koji je najavljivao "stezanje kaiša" i vraćanje obaveza, a do novog premijera se dolazi tek nakon što je kandidat iz programa rada buduće vlade izbacio povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Tako se u Parizu ne samo ponovo odlaže početak smanjivanja javnog duga, već i najavljuje produžetak dosadašnje komotne državne potrošnje.
Zaboravili na Kanadu
Međutim, daleko najveći problem je visoko zaduženje SAD, posebno Trampovo umanjivanje brojnih poreza, pre svega bogatima, čime se država unapred lišava dela dosadašnjih prihoda. Investitori takvu politiku doživljavaju kao najavu daljeg uvećanja javnog duga SAD. I pored činjenice da je 37.000 milijardi aktuelnog javnog duga i budžetski deficit od šest odsto prevelik, u Vašingtonu se stvari odvijaju tako da je dalje uvećanje duga neizostavno.
Reakcija na ovoliki dužnički balon je izlazak investitora iz vrednosnih hartija SAD i drugih bogatih država i preusmerenje ulaganja u nekretnine i plemenite metale. Suština je u načinu kojim će se bogate države rasteretiti tako velike obaveze.
Kanada je jedina bogata država koja je devedesetih godina prošlog veka iskoristila autoritet snažne vlade i svoj javni dug svela na četvrtinu. Bilo joj je dovoljno sedam, osam godina da kombinacijom uvećanih poreza i umanjenjem javnih izdataka saseče sopstveno zaduženje.
Pročitaj još
Navikli na lagodan život
Međutim, ostale države su retko kada pokušavale da slede kanadski primer. Još je neugodnije što i ono malo pokušaja nije donelo željene rezultate. Džon Bajden je, što je manje poznato srpskoj javnosti, povećao nekoliko poreskih nameta američkim obveznicima. U prošlogodišnjem izbornom nadmetanju protiv Trampa prošao je kao bos po trnju.
Britanci već skoro punu deceniju odlažu povećanje nameta pošto već na prve naznake oštrije poreske politike javnost burno reaguje. Italija i ne pomišlja da građanima uveća dažbine, baš kao ni Španija.
Mnogi su očekivali da države počnu da smanjuju javnu potrošnju. Ali, pokazalo se da je bogatim državama, čiji su građani navikli na visoke zarade u državnim institucijama i preduzećima, na solidne penzije i bogate državne zdravstvene i penzijske fondove, veoma teško umanjiti izdatke.
Kako u ovim državama prosečni životni vek neprekidno raste, dok je demografska stopa izrazito negativna, stanovništvo postaje sve starije, pa su državni izdaci vezani za ove grupacije sve veći.
Istorijsko iskustvo
Istovremeno je sve manje domaće radne snage, pa se računa na gastarbajtere iz celog sveta. No, njihovo osnovno zbrinjavanje, uključivanje u novu sredinu i učenje jezika košta. Visina izdataka za ove potrebe kontinuirano raste iz jednostavnog razloga što je imigranata sve više, dok je domaćih mladih iz godinu u godinu sve manje.
Ekologija jeste u trendu i verovatno je ulaganje svakog dolara u "ozelenjavanje sredine" na duži rok najkorisnija investicija po građane, ali za vlast i to je trošak, i to rastući onoliko brzo koliko se povećavaju ekološke investicije. A svi volimo čist vazduh i zdravu hranu.
Koliko je teško vladi dodatnim nametima povećati prihode, još je teže umanjivanjem prava korisnika smanjiti izdatke. Odista nije lako reći kako bogate države nameravaju smanjiti javni dug. Možda je odgovor moguće naći pozivanjem na istorijska iskustva.
Upotreba inflacije
Posle Drugog svetskog rata, da ne idemo dalje u prošlost, sve države su imale ogromne javne dugove. Teško da se posle ratnog razaranja moglo i razmišljati o povećanju poreskih opterećenja. Još je bilo manje realno da se umanji socijalna politika. I države su se mučile pitanjem kako da se oslobode javnog duga.
Rešenje je iznađeno u inflaciji. Tokom narednih pet do deset godina (u pojedinim državama i duže) država je dopustila da cene rastu, ali nije menjala vrednost sopstvenoj valuti. Time je visina državnog duga nominalno ostala ista, ali je po vrednosti znatno umanjena. Formalno, država vrati obaveze u nominalnoj vrednosti, ali realno to često ne bude ni trećina onoga što je prethodno potrošila.
Dobitnici i gubitnici
Reč je o tehnici koja se prilično često upotrebljavala kroz istoriju, mada, naravno, nije bez ozbiljnih mana. Možda je najveća što favorizuje pojedine skupine na račun drugih. Tako su recimo dužnici dobitnici spram poverilaca, dok su vlasnici novca i akcija u jasnom minusu, a dobro prolaze vlasnici nekretnina, zlata, srebra...
Naravno da aktuelno i do sada nezabeleženo ulaganje u zlato nije slučajno. Amerikancima i žiteljima ostalih bogatih i razvijenih država ostaje nada da inflacija, ipak, neće biti toliko žestoka kao rast cene žutom metalu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada Srbije smanjila akcize gorivo do kraja maja
18.05.2026.•
3
Vlada Srbije privremeno je smanjila akcize na naftne derivate odlukom koja će važiti do 31. maja.
Tehnolog o hepatitisu A u zamrznutom voću iz Srbije: Postajemo tranzitna zona za spornu hranu
17.05.2026.•
9
Vest da je u Nemačkoj u zamrznutoj mešavini bobičastog voća poreklom iz Srbije otkriven virus hepatitisa A opet je otvorila pitanje bezbednosti hrane namenjene izvozu, ali i proizvoda koji se nalaze na domaćem tržištu.
Nisu samo Mimović i Karić voljni da preuzmu NIS: U samom foto-finišu ima još zainteresovanih
17.05.2026.•
19
I dok se broj dana do 22. maja kada ističe rok za postizanje dogovora oko prodaje NIS-a smanjuje, neizvesnost u vezi sa razrešenjem ove višemesečne sage raste.
Ističe rok za NIS: Dogovora o vlasništvu i dalje nema
16.05.2026.•
13
Ostalo je nedelju dana do isteka roka za promenu vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koji je nametnula američka administracija, odredivši 22. maj kao novi datum.
U Srbiji izdato 19,3 odsto više građevinskih dozvola nego prošlog marta
16.05.2026.•
2
U Srbiji su u martu ove godine izdate 2.634 građevinske dozvole, što je 19,3 odsto više nego u martu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Cene voća i povrća ponovo ljute građane: Trešnje i do 1.500 dinara
15.05.2026.•
28
Početak maja kupcima donosi negodovanje: trešnje su 1.500 dinara za kilogram, dok borovnice dostižu cenu od 2.200 dinara po kilogramu.
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
5
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
9
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
40
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
3
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
9
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
44
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Komentari 3
dacic
Anonimus
Sh1
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar