Živeti u prezaduženom svetu
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Foto: 021.rs
Podsetimo se, bezmalo četvrt veka, od 1980. do 2006. godine, kretala se u rasponu od 450 do 700 dolara da bi uzlet počeo pred finansijsku krizu 2008.
Dodatno ubrzanje dogodilo se nakon prvog dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, potom nakon Bregzita. Naravno da uporedo rastu i vrednosti drugih plemenitih metala, ali i nekretnina širom bogatog i razvijenog sveta.
Beg iz državnih obveznica
Svi koji mogu ulažu u zlato, platinu, stanove, zemljište ... Postavlja se pitanje - odakle silan novac? Odgovor je u uočljivoj preorijentaciji velikih investitora sa hartija od vrednosti na nekretnine. Upravo je i zagonetka u tome zašto dolazi do jasne i dosta brze promene u prioritetima investicionih gurua.
Sve bogate države su prezadužene. Ukupan javni dug svih bogatih država dostigao je sto odsto zbira vrednosti svih njihovih nacionalnih bruto društvenih proizvoda. Italija je sa javnim dugom 137 odsto nacionalnog BDP po zaduženosti odmah iza Grčke
Za Francusku je 110 odsto duga toliko velik teret da je parlament odbijao da za premijera bira bilo kog kandidata koji je najavljivao "stezanje kaiša" i vraćanje obaveza, a do novog premijera se dolazi tek nakon što je kandidat iz programa rada buduće vlade izbacio povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Tako se u Parizu ne samo ponovo odlaže početak smanjivanja javnog duga, već i najavljuje produžetak dosadašnje komotne državne potrošnje.
Zaboravili na Kanadu
Međutim, daleko najveći problem je visoko zaduženje SAD, posebno Trampovo umanjivanje brojnih poreza, pre svega bogatima, čime se država unapred lišava dela dosadašnjih prihoda. Investitori takvu politiku doživljavaju kao najavu daljeg uvećanja javnog duga SAD. I pored činjenice da je 37.000 milijardi aktuelnog javnog duga i budžetski deficit od šest odsto prevelik, u Vašingtonu se stvari odvijaju tako da je dalje uvećanje duga neizostavno.
Reakcija na ovoliki dužnički balon je izlazak investitora iz vrednosnih hartija SAD i drugih bogatih država i preusmerenje ulaganja u nekretnine i plemenite metale. Suština je u načinu kojim će se bogate države rasteretiti tako velike obaveze.
Kanada je jedina bogata država koja je devedesetih godina prošlog veka iskoristila autoritet snažne vlade i svoj javni dug svela na četvrtinu. Bilo joj je dovoljno sedam, osam godina da kombinacijom uvećanih poreza i umanjenjem javnih izdataka saseče sopstveno zaduženje.
Pročitaj još
Navikli na lagodan život
Međutim, ostale države su retko kada pokušavale da slede kanadski primer. Još je neugodnije što i ono malo pokušaja nije donelo željene rezultate. Džon Bajden je, što je manje poznato srpskoj javnosti, povećao nekoliko poreskih nameta američkim obveznicima. U prošlogodišnjem izbornom nadmetanju protiv Trampa prošao je kao bos po trnju.
Britanci već skoro punu deceniju odlažu povećanje nameta pošto već na prve naznake oštrije poreske politike javnost burno reaguje. Italija i ne pomišlja da građanima uveća dažbine, baš kao ni Španija.
Mnogi su očekivali da države počnu da smanjuju javnu potrošnju. Ali, pokazalo se da je bogatim državama, čiji su građani navikli na visoke zarade u državnim institucijama i preduzećima, na solidne penzije i bogate državne zdravstvene i penzijske fondove, veoma teško umanjiti izdatke.
Kako u ovim državama prosečni životni vek neprekidno raste, dok je demografska stopa izrazito negativna, stanovništvo postaje sve starije, pa su državni izdaci vezani za ove grupacije sve veći.
Istorijsko iskustvo
Istovremeno je sve manje domaće radne snage, pa se računa na gastarbajtere iz celog sveta. No, njihovo osnovno zbrinjavanje, uključivanje u novu sredinu i učenje jezika košta. Visina izdataka za ove potrebe kontinuirano raste iz jednostavnog razloga što je imigranata sve više, dok je domaćih mladih iz godinu u godinu sve manje.
Ekologija jeste u trendu i verovatno je ulaganje svakog dolara u "ozelenjavanje sredine" na duži rok najkorisnija investicija po građane, ali za vlast i to je trošak, i to rastući onoliko brzo koliko se povećavaju ekološke investicije. A svi volimo čist vazduh i zdravu hranu.
Koliko je teško vladi dodatnim nametima povećati prihode, još je teže umanjivanjem prava korisnika smanjiti izdatke. Odista nije lako reći kako bogate države nameravaju smanjiti javni dug. Možda je odgovor moguće naći pozivanjem na istorijska iskustva.
Upotreba inflacije
Posle Drugog svetskog rata, da ne idemo dalje u prošlost, sve države su imale ogromne javne dugove. Teško da se posle ratnog razaranja moglo i razmišljati o povećanju poreskih opterećenja. Još je bilo manje realno da se umanji socijalna politika. I države su se mučile pitanjem kako da se oslobode javnog duga.
Rešenje je iznađeno u inflaciji. Tokom narednih pet do deset godina (u pojedinim državama i duže) država je dopustila da cene rastu, ali nije menjala vrednost sopstvenoj valuti. Time je visina državnog duga nominalno ostala ista, ali je po vrednosti znatno umanjena. Formalno, država vrati obaveze u nominalnoj vrednosti, ali realno to često ne bude ni trećina onoga što je prethodno potrošila.
Dobitnici i gubitnici
Reč je o tehnici koja se prilično često upotrebljavala kroz istoriju, mada, naravno, nije bez ozbiljnih mana. Možda je najveća što favorizuje pojedine skupine na račun drugih. Tako su recimo dužnici dobitnici spram poverilaca, dok su vlasnici novca i akcija u jasnom minusu, a dobro prolaze vlasnici nekretnina, zlata, srebra...
Naravno da aktuelno i do sada nezabeleženo ulaganje u zlato nije slučajno. Amerikancima i žiteljima ostalih bogatih i razvijenih država ostaje nada da inflacija, ipak, neće biti toliko žestoka kao rast cene žutom metalu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Barel nafte ponovo skočio na 100 dolara
12.03.2026.•
0
Cena sirove nafte marke Brent dostigla je 100 dolara po barelu, nakon rasta od devet odsto na azijskim tržištima.
Ekonomista Zec: NIS ne puni budžet - pune ga građani koji kupuju gorivo
12.03.2026.•
0
Cena nafte na svetskom tržištu pala je na oko 90 dolara po barelu nakon izjave američkog predsednika Donalda Trampa da bi rat mogao da se završi vrlo brzo.
Dogovoreno istorijsko oslobađanje rezervi sirove nafte
11.03.2026.•
4
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) odobrila je oslobađanje 400 miliona barela nafte iz rezervi kako bi se nadoknadili poremećaji u snabdevanju nastali zbog "efektivnog zatvaranja Ormuskog moreuza".
NBS: Bruto devizne rezerve u februaru 29,8 milijardi evra
11.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile 29,8 milijardi evra.
Glamočić pozvao poljoprivrednike da prijave parcele koje obrađuju, a za koje nemaju vlasnički list
11.03.2026.•
9
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić pozvao je poljoprivredne proizvođače da prijave parcele koje obrađuju, a za koje nemaju ugovor o zakupu ili vlasnički list.
Međunarodna agencija za energetiku preporučiće puštanje 400 miliona barela nafte: Zbog kontrolisanja cene
11.03.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku (IAE) preporučiće puštanje 400 miliona barela nafte.
Tojota povlači 550.000 vozila u SAD zbog kvara naslona sedišta
11.03.2026.•
0
Japanski proizvođač Tojota motor povlači 550.007 vozila sa tržišta u SAD zbog mehaničke greške koja bi mogla da dovede do povreda.
NBS: Ponovo rade instant plaćanja
11.03.2026.•
4
Narodna banka Srbije objavila je da su rešene privremene tehničke poteškoće u radu IPS NBS sistema plaćanja.
Država se zadužila za još 2,67 milijardi dinara - mnogo manje nego što je planirala
11.03.2026.•
6
Interesovanje za državne obveznice u dinarima bilo je na jučerašnjoj aukciji izuzetno slabo pa je država uspela da prikupi svega 2,67 milijardi dinara prodajom ovih hartija od vrednosti,
Gugl ponovo kažnjen u Rusiji, ovaj put sa 140.000 dolara
11.03.2026.•
0
Sud u Moskvi je naložio kompaniji Gugl da plati kaznu od 140.000 dolara, zbog odbijanja da obriše informacije čije je širenje zabranjeno u Rusiji.
Forbs: Ilon Mask ubedljivo najbogatiji čovek na svetu
10.03.2026.•
2
Ilon Mask, većinski akcionar proizvođača automobila Tesla, svemirske kompanije SpejsEks, društvene mreže Iks i kompanije za veštačku inteligenciju xAI, ubedljivo je najbogatiji čovek na svetu, prenosi Forbs.
Mađarski zvaničnik: Rat na Bliskom istoku neće usporiti preuzimanje NIS-a
10.03.2026.•
8
Kao odgovor na produbljivanje krize na Bliskom istoku i pritiske na energetsko tržište, mađarska Vlada ograničila je cenu goriva u maloprodaji.
Ministarstvo finansija: Javni dug Srbije 39 milijardi evra na kraju januara
10.03.2026.•
9
Javni dug Srbije na kraju januara ove godine bio je 39 milijardi evra, odnosno 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Folksvagen planira da otpusti 50.000 radnika
10.03.2026.•
5
Nemački automobilski gigant Folksvagen grupa planira da do 2030. godine ukine oko 50.000 radnih mesta u Nemačkoj.
Ona je ta: Glas koji pokreće, odluke koje traju
10.03.2026.•
0
U mesecu kada se obeležava Dan žena, kompanija Univerexport odlučila je da ponosno kaže "Ona je ta", kampanjom koja osvetljava žene koje vode timove, pokreću promene i postavljaju standarde.
Pala cena nafte nakon Trampove izjave da će se rat sa Iranom završiti "vrlo brzo"
10.03.2026.•
3
Referentna cena nafte pala je danas nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da će se rat sa Iranom završiti "vrlo brzo".
Vučić u planu "Srbija 2030" najavio platu od 1.320 evra i veći BDP: Profesor Arsić o tome da li su to bajke
10.03.2026.•
35
Na predstavljanju strategije "Srbija 2030", koju je prethodnog vikenda predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, moglo se čuti kako će ona biti ostvarena uz određene preduslove.
Srbija u trostrukom naftnom obruču, a nafta sve skuplja: To će uticati i na cene hrane
10.03.2026.•
27
Cene nafte juče su vrtoglavo skočile do 120 dolara, da bi se tokom dana cena vratila na nivo ispod 100 dolara za barel, što je i dalje znatan skok u odnosu na cene od petka.
MAT: Kriza oko NIS-a "pojela" rast BDP-a
09.03.2026.•
1
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju "Makroekonomske analize i trendovi".
Zabrana izvoza nafte: Koliko Srbija izvozi naftnih derivata i u koje zemlje?
09.03.2026.•
11
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je za sedam do 10 dana cena nafte na svetskom tržištu skočila za 50 odsto.
Inflacija više pogađa siromašnija domaćinstva
09.03.2026.•
9
Inflacija nema iste efekte na sve grupe stanovništva a razlike u strukturi potrošnje uslovljavaju i razlike u izloženosti cenovnim šokovima.
Komentari 3
dacic
Anonimus
Sh1
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar