Živeti u prezaduženom svetu
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Foto: 021.rs
Podsetimo se, bezmalo četvrt veka, od 1980. do 2006. godine, kretala se u rasponu od 450 do 700 dolara da bi uzlet počeo pred finansijsku krizu 2008.
Dodatno ubrzanje dogodilo se nakon prvog dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, potom nakon Bregzita. Naravno da uporedo rastu i vrednosti drugih plemenitih metala, ali i nekretnina širom bogatog i razvijenog sveta.
Beg iz državnih obveznica
Svi koji mogu ulažu u zlato, platinu, stanove, zemljište ... Postavlja se pitanje - odakle silan novac? Odgovor je u uočljivoj preorijentaciji velikih investitora sa hartija od vrednosti na nekretnine. Upravo je i zagonetka u tome zašto dolazi do jasne i dosta brze promene u prioritetima investicionih gurua.
Sve bogate države su prezadužene. Ukupan javni dug svih bogatih država dostigao je sto odsto zbira vrednosti svih njihovih nacionalnih bruto društvenih proizvoda. Italija je sa javnim dugom 137 odsto nacionalnog BDP po zaduženosti odmah iza Grčke
Za Francusku je 110 odsto duga toliko velik teret da je parlament odbijao da za premijera bira bilo kog kandidata koji je najavljivao "stezanje kaiša" i vraćanje obaveza, a do novog premijera se dolazi tek nakon što je kandidat iz programa rada buduće vlade izbacio povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Tako se u Parizu ne samo ponovo odlaže početak smanjivanja javnog duga, već i najavljuje produžetak dosadašnje komotne državne potrošnje.
Zaboravili na Kanadu
Međutim, daleko najveći problem je visoko zaduženje SAD, posebno Trampovo umanjivanje brojnih poreza, pre svega bogatima, čime se država unapred lišava dela dosadašnjih prihoda. Investitori takvu politiku doživljavaju kao najavu daljeg uvećanja javnog duga SAD. I pored činjenice da je 37.000 milijardi aktuelnog javnog duga i budžetski deficit od šest odsto prevelik, u Vašingtonu se stvari odvijaju tako da je dalje uvećanje duga neizostavno.
Reakcija na ovoliki dužnički balon je izlazak investitora iz vrednosnih hartija SAD i drugih bogatih država i preusmerenje ulaganja u nekretnine i plemenite metale. Suština je u načinu kojim će se bogate države rasteretiti tako velike obaveze.
Kanada je jedina bogata država koja je devedesetih godina prošlog veka iskoristila autoritet snažne vlade i svoj javni dug svela na četvrtinu. Bilo joj je dovoljno sedam, osam godina da kombinacijom uvećanih poreza i umanjenjem javnih izdataka saseče sopstveno zaduženje.
Pročitaj još
Navikli na lagodan život
Međutim, ostale države su retko kada pokušavale da slede kanadski primer. Još je neugodnije što i ono malo pokušaja nije donelo željene rezultate. Džon Bajden je, što je manje poznato srpskoj javnosti, povećao nekoliko poreskih nameta američkim obveznicima. U prošlogodišnjem izbornom nadmetanju protiv Trampa prošao je kao bos po trnju.
Britanci već skoro punu deceniju odlažu povećanje nameta pošto već na prve naznake oštrije poreske politike javnost burno reaguje. Italija i ne pomišlja da građanima uveća dažbine, baš kao ni Španija.
Mnogi su očekivali da države počnu da smanjuju javnu potrošnju. Ali, pokazalo se da je bogatim državama, čiji su građani navikli na visoke zarade u državnim institucijama i preduzećima, na solidne penzije i bogate državne zdravstvene i penzijske fondove, veoma teško umanjiti izdatke.
Kako u ovim državama prosečni životni vek neprekidno raste, dok je demografska stopa izrazito negativna, stanovništvo postaje sve starije, pa su državni izdaci vezani za ove grupacije sve veći.
Istorijsko iskustvo
Istovremeno je sve manje domaće radne snage, pa se računa na gastarbajtere iz celog sveta. No, njihovo osnovno zbrinjavanje, uključivanje u novu sredinu i učenje jezika košta. Visina izdataka za ove potrebe kontinuirano raste iz jednostavnog razloga što je imigranata sve više, dok je domaćih mladih iz godinu u godinu sve manje.
Ekologija jeste u trendu i verovatno je ulaganje svakog dolara u "ozelenjavanje sredine" na duži rok najkorisnija investicija po građane, ali za vlast i to je trošak, i to rastući onoliko brzo koliko se povećavaju ekološke investicije. A svi volimo čist vazduh i zdravu hranu.
Koliko je teško vladi dodatnim nametima povećati prihode, još je teže umanjivanjem prava korisnika smanjiti izdatke. Odista nije lako reći kako bogate države nameravaju smanjiti javni dug. Možda je odgovor moguće naći pozivanjem na istorijska iskustva.
Upotreba inflacije
Posle Drugog svetskog rata, da ne idemo dalje u prošlost, sve države su imale ogromne javne dugove. Teško da se posle ratnog razaranja moglo i razmišljati o povećanju poreskih opterećenja. Još je bilo manje realno da se umanji socijalna politika. I države su se mučile pitanjem kako da se oslobode javnog duga.
Rešenje je iznađeno u inflaciji. Tokom narednih pet do deset godina (u pojedinim državama i duže) država je dopustila da cene rastu, ali nije menjala vrednost sopstvenoj valuti. Time je visina državnog duga nominalno ostala ista, ali je po vrednosti znatno umanjena. Formalno, država vrati obaveze u nominalnoj vrednosti, ali realno to često ne bude ni trećina onoga što je prethodno potrošila.
Dobitnici i gubitnici
Reč je o tehnici koja se prilično često upotrebljavala kroz istoriju, mada, naravno, nije bez ozbiljnih mana. Možda je najveća što favorizuje pojedine skupine na račun drugih. Tako su recimo dužnici dobitnici spram poverilaca, dok su vlasnici novca i akcija u jasnom minusu, a dobro prolaze vlasnici nekretnina, zlata, srebra...
Naravno da aktuelno i do sada nezabeleženo ulaganje u zlato nije slučajno. Amerikancima i žiteljima ostalih bogatih i razvijenih država ostaje nada da inflacija, ipak, neće biti toliko žestoka kao rast cene žutom metalu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
OFAK produžio Lukoilu licencu za rad do 19. septembra
21.08.2026.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAK) produžila je licencu za rad ruske naftne kompanije "Lukoil" do 19. septembra, prenela je danas Radio-televizija Srbije.
Bogdanović: Smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost
20.08.2026.•
6
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor Vladan Bogdanović izjavio je danas da sa smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost.
Produženo ograničenje cena goriva za još dva meseca
20.08.2026.•
3
Vlada Srbije donela je danas Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte za još dva meseca.
Vlada donela odluku o minimalcu za sledeću godinu
20.08.2026.•
14
Vlada Srbije donela je odluku o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2027. godine, objavljeno je u Službenom glasniku.
Mićović: Dizel sve skuplji u odnosu na sirovu naftu, potreban je uvoz
20.08.2026.•
6
Zabrinjavajuća je razlika u ceni sirove nafte i dizela odnosno "crack spread" (rafinerijske marže) koja je 2022. godine bila oko 90 dolara, a sada je viša od 100 dolara po barelu.
Američki dug premašio 40 biliona dolara
20.08.2026.•
8
Ukupan javni dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put je premašio 40 biliona dolara, pokazuju najnoviji podaci američkog Ministarstva finansija, što je obnovilo upozorenja o sve većem pritisku na javne finansije.
Koliko se isplati Ekspo: Urađena računica - koliko se vraća na svaki uloženi dinar
20.08.2026.•
36
Ulaganje države u projekat Ekspo iznosiće ukupno dve milijarde evra, a u budžet bi putem poreza mogao da joj se vrati gotovo dvostruko veći iznos - 3,82 milijarde.
Tabaković: Isplata pomoći penzionerima i drugim građanima iz Akcijskog fonda neće uticati na inflaciju
20.08.2026.•
11
Najavljena državna pomoć penzionerima i punoletnim građanima iz Akcionarskog fonda neće uticati na inflaciju jer je reč o jednokratnim isplatama, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Simić: Minimalac u Srbiji pokriva tek 42 odsto iznosa potrebnog za dostojan život
19.08.2026.•
21
Jaz između minimalne zarade i plate dovoljne za dostojanstven život, koja je ove godine procenjena na 154.740 dinara se smanjuje.
Cena gasa u Evropi najviša za pet meseci, nemačke rezerve ispod 51 odsto
19.08.2026.•
1
Cena prirodnog gasa u Evropi porasla je danas na najviši nivo od sredine marta, dok problem predstavljaju i niske zalihe u skladištima, koje su u Nemačkoj ispod 51 odsto.
"Vrati se i stvaraj": Država daje do 1,8 miliona dinara povratnicima iz inostranstva za pokretanje biznisa
19.08.2026.•
22
Ministarstvo privrede raspisalo je, u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije, javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa "Vrati se i stvaraj", namenjenog podršci pokretanju poslovanja povratnika u Srbiju
Tabaković objavila revidiranu prognozu: Nova projekcija rasta BDP - 3,2 odsto u 2026.
19.08.2026.•
1
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da će inflacija u Srbiji i u narednom periodu ostati u granicima cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Tržište nekretnina u Srbiji "delimično regulisano": "Ili ste trudni, ili niste - ne možete biti malo trudni"
19.08.2026.•
7
Značajan deo kupoprodaje nepokretnosti u Srbiji, pogotovo kada je reč o novogradnji, odvija se na takozvanom "delimično regulisanom tržištu".
Nova pogodnost za penzionere: Potvrda menja karticu dok traje izrada
18.08.2026.•
5
Penzioneri koji čekaju da im se izradi penzionerska kartica, ubuduće će moći da dobiju potvrdu da je postupak izrade u toku, i na taj način ostvare prava koja imaju zahvaljujući kartici.
Budućnost Srbije: Kako će se prevazići manjak struje
18.08.2026.•
12
Ovi letnji meseci pokazali su da se Srbija suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju strujom i da postoje svi preduslovi da se ona narednih sezona ponovi.
Kalifornijski milijarderi uložili 40 miliona dolara da spreče uvođenje poreza na bogatstvo
18.08.2026.•
3
Milijarderi iz Kalifornije su uložili ovih dana gotovo 40 miliona dolara u kampanju protiv predložene takse na bogatstvo koja će se u novembru naći na glasačkom listiću u ovoj američkoj saveznoj državi.
Stelantis povlači skoro milion vozila zbog kvara kamere za rikverc
18.08.2026.•
1
Kompanija Stelantis saopštila je da povlači oko 955.000 vozila širom sveta zbog problema sa softverom radio-uređaja koji može da onemogući pravilno funkcionisanje kamere za pogled unazad.
"Hapag-Lojd": Zatvaranje Ormuskog moreuza koštalo nas je 600 miliona dolara
17.08.2026.•
2
Nemačka brodarska kompanija "Hapag-Lojd" saopštila je da ju je zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba na Bliskom istoku u drugom kvartalu koštalo oko 600 miliona dolara.
U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije najavila je za sutra sednicu Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada u 2027. godini.
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
9
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Komentari 3
dacic
Anonimus
Sh1
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar