Živeti u prezaduženom svetu
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Foto: 021.rs
Podsetimo se, bezmalo četvrt veka, od 1980. do 2006. godine, kretala se u rasponu od 450 do 700 dolara da bi uzlet počeo pred finansijsku krizu 2008.
Dodatno ubrzanje dogodilo se nakon prvog dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, potom nakon Bregzita. Naravno da uporedo rastu i vrednosti drugih plemenitih metala, ali i nekretnina širom bogatog i razvijenog sveta.
Beg iz državnih obveznica
Svi koji mogu ulažu u zlato, platinu, stanove, zemljište ... Postavlja se pitanje - odakle silan novac? Odgovor je u uočljivoj preorijentaciji velikih investitora sa hartija od vrednosti na nekretnine. Upravo je i zagonetka u tome zašto dolazi do jasne i dosta brze promene u prioritetima investicionih gurua.
Sve bogate države su prezadužene. Ukupan javni dug svih bogatih država dostigao je sto odsto zbira vrednosti svih njihovih nacionalnih bruto društvenih proizvoda. Italija je sa javnim dugom 137 odsto nacionalnog BDP po zaduženosti odmah iza Grčke
Za Francusku je 110 odsto duga toliko velik teret da je parlament odbijao da za premijera bira bilo kog kandidata koji je najavljivao "stezanje kaiša" i vraćanje obaveza, a do novog premijera se dolazi tek nakon što je kandidat iz programa rada buduće vlade izbacio povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Tako se u Parizu ne samo ponovo odlaže početak smanjivanja javnog duga, već i najavljuje produžetak dosadašnje komotne državne potrošnje.
Zaboravili na Kanadu
Međutim, daleko najveći problem je visoko zaduženje SAD, posebno Trampovo umanjivanje brojnih poreza, pre svega bogatima, čime se država unapred lišava dela dosadašnjih prihoda. Investitori takvu politiku doživljavaju kao najavu daljeg uvećanja javnog duga SAD. I pored činjenice da je 37.000 milijardi aktuelnog javnog duga i budžetski deficit od šest odsto prevelik, u Vašingtonu se stvari odvijaju tako da je dalje uvećanje duga neizostavno.
Reakcija na ovoliki dužnički balon je izlazak investitora iz vrednosnih hartija SAD i drugih bogatih država i preusmerenje ulaganja u nekretnine i plemenite metale. Suština je u načinu kojim će se bogate države rasteretiti tako velike obaveze.
Kanada je jedina bogata država koja je devedesetih godina prošlog veka iskoristila autoritet snažne vlade i svoj javni dug svela na četvrtinu. Bilo joj je dovoljno sedam, osam godina da kombinacijom uvećanih poreza i umanjenjem javnih izdataka saseče sopstveno zaduženje.
Pročitaj još
Navikli na lagodan život
Međutim, ostale države su retko kada pokušavale da slede kanadski primer. Još je neugodnije što i ono malo pokušaja nije donelo željene rezultate. Džon Bajden je, što je manje poznato srpskoj javnosti, povećao nekoliko poreskih nameta američkim obveznicima. U prošlogodišnjem izbornom nadmetanju protiv Trampa prošao je kao bos po trnju.
Britanci već skoro punu deceniju odlažu povećanje nameta pošto već na prve naznake oštrije poreske politike javnost burno reaguje. Italija i ne pomišlja da građanima uveća dažbine, baš kao ni Španija.
Mnogi su očekivali da države počnu da smanjuju javnu potrošnju. Ali, pokazalo se da je bogatim državama, čiji su građani navikli na visoke zarade u državnim institucijama i preduzećima, na solidne penzije i bogate državne zdravstvene i penzijske fondove, veoma teško umanjiti izdatke.
Kako u ovim državama prosečni životni vek neprekidno raste, dok je demografska stopa izrazito negativna, stanovništvo postaje sve starije, pa su državni izdaci vezani za ove grupacije sve veći.
Istorijsko iskustvo
Istovremeno je sve manje domaće radne snage, pa se računa na gastarbajtere iz celog sveta. No, njihovo osnovno zbrinjavanje, uključivanje u novu sredinu i učenje jezika košta. Visina izdataka za ove potrebe kontinuirano raste iz jednostavnog razloga što je imigranata sve više, dok je domaćih mladih iz godinu u godinu sve manje.
Ekologija jeste u trendu i verovatno je ulaganje svakog dolara u "ozelenjavanje sredine" na duži rok najkorisnija investicija po građane, ali za vlast i to je trošak, i to rastući onoliko brzo koliko se povećavaju ekološke investicije. A svi volimo čist vazduh i zdravu hranu.
Koliko je teško vladi dodatnim nametima povećati prihode, još je teže umanjivanjem prava korisnika smanjiti izdatke. Odista nije lako reći kako bogate države nameravaju smanjiti javni dug. Možda je odgovor moguće naći pozivanjem na istorijska iskustva.
Upotreba inflacije
Posle Drugog svetskog rata, da ne idemo dalje u prošlost, sve države su imale ogromne javne dugove. Teško da se posle ratnog razaranja moglo i razmišljati o povećanju poreskih opterećenja. Još je bilo manje realno da se umanji socijalna politika. I države su se mučile pitanjem kako da se oslobode javnog duga.
Rešenje je iznađeno u inflaciji. Tokom narednih pet do deset godina (u pojedinim državama i duže) država je dopustila da cene rastu, ali nije menjala vrednost sopstvenoj valuti. Time je visina državnog duga nominalno ostala ista, ali je po vrednosti znatno umanjena. Formalno, država vrati obaveze u nominalnoj vrednosti, ali realno to često ne bude ni trećina onoga što je prethodno potrošila.
Dobitnici i gubitnici
Reč je o tehnici koja se prilično često upotrebljavala kroz istoriju, mada, naravno, nije bez ozbiljnih mana. Možda je najveća što favorizuje pojedine skupine na račun drugih. Tako su recimo dužnici dobitnici spram poverilaca, dok su vlasnici novca i akcija u jasnom minusu, a dobro prolaze vlasnici nekretnina, zlata, srebra...
Naravno da aktuelno i do sada nezabeleženo ulaganje u zlato nije slučajno. Amerikancima i žiteljima ostalih bogatih i razvijenih država ostaje nada da inflacija, ipak, neće biti toliko žestoka kao rast cene žutom metalu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
23
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
14
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Iran podigao cene benzina prvi put od 2019. godine: I dalje među najjeftinijima na svetu
13.12.2025.•
1
Iran je podigao cene subvencionisanog benzina, prvi put od 2019. godine, kada su zbog poskupljenja goriva izbili veliki protesti u kojima je poginulo više od 300 osoba.
Ministarstvo: Razumemo probleme mlekara, ali njih izazivaju spoljni faktori
12.12.2025.•
8
Država je svesna izazova sa kojima se domaći mlekarski sektor trenutno suočava, odnosno rast domaće proizvodnje uz istovremeni pad potrošnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Međugodišnja inflacija u novembru bila 2,8 odsto
12.12.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u novembru je bila 2,8 odsto, a mesečna 0,2 odsto, obavio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene goriva nepromenjene
12.12.2025.•
2
Cene goriva u narednoj nedelji biće iste kao i u prethodnih sedam dana.
Novo zaduživanje: Država proširila emisiju obveznica
11.12.2025.•
1
Pred sam kraj godine, prema odluci koja je izašla u Službenom glasniku, Vlada Srbije odlučila je da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica.
Na ECD platformi od danas kupovina i prodaja digitalne verzije zlata
11.12.2025.•
0
Na ECD platformi od danas je dostupna kupovina/prodaja Tether Golda (XAUt) - digitalne verzije zlata.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
11.12.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Lavrov: Pod određenim uslovima moguća nacionalizacija NIS-a uz saglasnost Rusije
11.12.2025.•
48
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da pod određenim uslovima može doći do nacionalizacije NIS-a, uz saglasnost Rusije, objavila je agencija Tas.
Ekonomista Đogović: Država neće smanjiti akcize na gorivo jer mora da puni budžet zbog Expo-a
11.12.2025.•
13
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da zbog nerešavanja situacije oko NIS-a zemlja već trpi ekonomske posledice i upozorio da bi negativni efekti mogli biti daleko ozbiljniji ukoliko se taj problem ne reši u januaru.
Manje od 60.000 multimilionera kontroliše većinu bogatstva u svetu
10.12.2025.•
3
Manje od 60.000 multimilionera, odnosno 0,001 odsto stanovništva sveta, danas kontroliše tri puta veće bogatstvo od donje polovine čovečanstva.
Francuska kompanija Vansi više nije zainteresovana za banjalučki aerodrom
10.12.2025.•
1
Francuska kompanija Vansi Erports, jedan od najvećih aerodromskih operatera na svetu, više nije zainteresovana za koncesiju nad Aerodromom Banjaluka.
SAD produžio rok za pregovore o kupovini imovine Lukoila do 17. januara
10.12.2025.•
1
Sjedinjene Američke Države produžile su danas rok za pregovore o kupovini globalne imovine ruske naftne kompanije Lukoil za nešto više od mesec dana, odnosno do 17. januara.
Ko je Milan Nedeljković, budući šef BMW-a: Nemački mediji detaljno o "novom čoveku" iz Srbije
10.12.2025.•
10
Nemački mediji detaljno se bave novim šefom BMW-a Milanom Nedeljkovićem, koji je rođen u Srbiji, a odrastao u Nemačkoj.
Narodna banka Srbije: Nema nestašice evra, kazne svima koji izvlače korist iz trenutne situacije
10.12.2025.•
8
Narodna banka Srbije kaže da je preduzela mere iz svoje nadležnosti kako bi osigurala da kanali snabdevanja banaka i ovlašćenih menjača evrom i drugim stranim valutama i u danima povećane tražnje funkcionišu nesmetano.
Komentari 3
dacic
Anonimus
Sh1
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar