Problemi u industriji električnih automobila - šta ćemo sa baterijama?
Podatak da je u svetu krajem decembra 2023. godine bilo 42 miliona električnih vozila, skoro 45 odsto više nego 12 meseci ranije, samo na prvi pogled deluje impresivno.
Foto: Pixabay
Ako se zna da su dve trećine zapravo hibridna vozila, a da na Kinu otpada oko 24,5 miliona modernih automobila, postaje vidljivo da se na tržištu za novotariju od koje je globalna industrija mnogo očekivala stvari ne dešavaju prema planu.
Neuspeh najmoćnijih
Po izrazito agresivne zagovornike što bržeg prelaska na ekološki prihvatljivija vozila, porazno je događanje u prvih šest meseci tekuće sezone - prodaja je naglo usporila, pa se procenjuje da je rast ukupnog broja vozila od juna prošle do juna ove godine jedva 17 odsto.
Izgleda da je i prethodnih godina dosta bolja prodaja, premda ispod ranijih očekivanja, više bila izraz veoma visokih državnih subvencija nego realne tržišne potražnje. Tako je u Nemačkoj, evropskom lideru sa 2,7 miliona e-automobila, bilo dovoljno da država ukine podršku, pa da u decembru tržište kolabira, te je u poslednjih šest meseci prodato jedva 100.000 novih električnih automobila.
Iznenađuje da upravo najsnažniji automobilski koncerni doživljavaju teške neuspehe. Gotovo je neverovatno da je "Ford", u želji da spreči duboki pad prodaje svojih četvorotočkaša, toliko spustio cenu da sada gubi 15.000 dolara po svakom prodatom e-automobilu. Slična strategija umanjenja cene ne pomaže ni "Tesli", dok je "Mercedes" u julu doživeo još jedno krupno razočaranje - tržište nije prihvatilo ni najnoviji model e-vozila iz pogona legendarne fabrike.
Cena akcije "Barte", poznate po ulaganjima u baterije, u prethodna dva meseca izgubila je 75 odsto donedavne vrednosti. Razlog su mišljenja da će poznata kompanija morati zatražiti državnu pomoć kako ne bi bankrotirala jer ulaganja nisu donela veći rezultat.
Povratak na fosilna goriva
Istina, automobilski koncerni su još u fazi propagandnog pristupa lansiranja novog proizvoda, pa stvari zamagljuju korišćenjem segmentarnih podataka kojima se prilike prikazuju u mnogo lepšem svetlu nego što jesu.
Tako se Amerikanci hvale da su prošle godine imali rast prodaje od 40 odsto, ali kada se uzme u obzir da je u SAD tek zanemarljivih 3,4 miliona e-vozila, vidi se da bi za ozbiljnije zahvatanje tržišta procenat rasta prvih sezona morao biti iznad 150 odsto, pa i više. "Fordu" malo pomaže isticanje da je prodaja manjeg modela, namenjenog manje bogatima, lane porasla za 62 odsto, jer je plasirano tek 24.000 vozila tog tipa.
Možda su još porazniji podaci o ponašanju potencijalnih kupaca e-automobila. Tako je globalno istraživanje o ponašanju kupaca u Brazilu, Australiji, Južnoj Koreji, Nemačkoj, Norveškoj, Italiji i Francuskoj pokazalo da neočekivano velik broj korisnika e-vozila planira da svoj automobil položi kao ulog radi kupovine novog vozila sa pogonom na fosilna goriva. Takvih je 29,8 odsto vlasnika e-automobila. Pravo iznenađenje je, međutim, što istraživanje pokazuje da je razočaranih kupaca e-automobila u SAD čak 46 odsto.
Skupo i nedostupno
Glavni razlog nezadovoljstva kupaca je što su se troškovi održavanja i korišćenja pokazali primetno iznad očekivanih. Slaba tačka e-vozila, posmatrano iz ugla kupca, jeste baterija. Ogromnih je dimenzija i čini oko 40 odsto težine vozila. Kada joj se nešto dogodi, gotovo je nemoguća popravka, već se automobil stavlja kao ulog za kupovinu novog, bilo opet električnog, bilo klasičnog.
Izgleda da ni sama prodajna cena e-vozila ne samo da proizvođaču još uvek ne donosi profit, već predstavlja prepreku čak i kupcu srednje kupovne moći. Drastičan pad prodaje čim država smanji ili ukine subvencije, kao što se dogodilo u Nemačkoj, ukazuje da su e-automobili još uvek privilegija bogatijih.
Kupcima u SAD više smeta izrazit nedostatak javnih punjača i ne baš lak pristup punjenju ispražnjenih baterija. Samo 41 odsto stanovnika predgrađa, odnosno tek 17 odsto seoskog življa, ima javni punjač na rastojanju do jedne milje.
Pokazuje se i da je domet vozila na osnovu jednog punjenja uočljivo kraći nego što se u propagandnom materijalu navodi, a nije mali ni broj onih koji ocenjuju da vožnja e-vozilom u odnosu na vožnju klasičnim vozilom nudi znatno manju fleksibilnost. Naime, tradicionalna prednost automobila da čovek može skrenuti sa planirane trase ili zastati i bezbroj puta izaći iz vozila u slučaju e-automobila je neuporedivo manja.
Pročitaj još
Razočarani kupac
Posebno su u "Fordu" svesni da lično iskustvo stoji iza namere gotovo svakog drugog vlasnika e-vozila da se prilikom naredne kupovine vrati klasičnom autu. Razumeju da je takva odluka donesena nakon duže vožnje sopstvenim e-vozilom.
Znaju i da je teže nekoga, pogotovo razočaranog kupca, ponovo privući e-vozilu nego što je u slučaju prve kupovine. Praktično, za izvesno, ne baš kratko vreme, gube ne mali segment kupaca, i to onih koji su bili i voljni i finansijski spremni da se okrenu električnom vozilu.
Naravno da ni države, ni koncerni nisu radi otvoreno priznati da izrazito agresivna kampanja prelaska na e-vozila nije donela rezultate ni približno očekivanim. Međutim, činjenica je da evropske firme, već uloživši preko 85 milijardi evra u e-vozila, doživljavaju taj novac kao sredstva koja se ne mogu vratiti. Samo u programe proizvodnje baterija je uloženo blizu pet milijardi evra, a da još nema niti jedne evropske fabrike u kojoj bi se izrađivao ključni element e-automobila.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
2
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
9
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
8
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
3
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
2
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 32
B&B
Jedan čovek
jesi za gej paradu ili ne.
Ko hoće hoće ko neće ne mora. Ali nemoj da me ubedjuješ. Ista priča je bila za vakcine protiv kovida. JA imam moju računicu i JA odlučujem šta ću. A priče o zagadjenoj atmosferi su smešne. Zapad do skoro razvijao industriju i sad svi da je čuvamo ali će oni da nam prodaju čistu tehnologiju. Umalo im nisam poverovao
em
dečko je sam spomenuo ZR pa sam se ja nadovezao jer sam baš ovih dana imao situaciju da sam pre podne bio na poslu, a popodne išao nešto privatno da obavim u ZR i uveče odveo decu kod bake i vratio se za NS. otprilike svake dve nedelje imam takvu akciju da moram negde van NS a sa el. autom od 15000e to nije izvodljivo.
@Petar
koliko je to km i koliko vremena ti treba za taj put do nemačke? ja sam do Paralie stigao za 8 i po sati sa uračunatim pauzama i granicama.
i da se razumemo, ne bezim od el.auta, samo dok ne naprave nešto univerzalno, kao iz SF filmova, da mogu da zamenim na pumpi moju praznu za napunjenu bateriju od 2-3kg i "vozi Miško" mene el.auto neće videti. ja vremena da se puni baterija nemam. dok to ne smisle ostajem ja na 2.0 benz/plin, pa ako baš zatreba onda sa oba puna rezervoara preko 1000km
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar