Završava se era automobila na fosilna goriva
Prečesto punjenje baterija i skroman doseg vožnje na osnovu jednog punjenja su krupne slabosti električnog automobila.
Foto: Pixabay
Iz tog razloga se sve češće mogu čuti mišljenja da je na predlog Evropskog parlamenta da se na Starom kontinentu što brže iz upotrebe potisnu vozila na dizel i benzin, osim ekološke dobiti možda i značajnije uticala procena da će i na ovaj način dodatno umanjiti globalnu potrošnju nafte, koju na Zapadu, posle 24. februara, posmatraju prvenstveno kao glavni ruski ekonomski adut.
Teško je drugačije objasniti zašto je Evropski parlament baš ovih dana izglasao predlog da se od 2035. godine na Starom kontinentu prodaju isključivo električni automobili. Ideja je da pet godina kasnije, vozila na fosilni pogon potpuno nestanu sa evropskih puteva. Raniji evropski program je transformaciju planirao za 2060. godinu, sa mogućnošću da se ubrza za deceniju.
Tek usvojeni predlog je po ubrzanoj proceduri ubačen u program rada bratije iz Strazbura. Međutim, da bi stupio na snagu potrebno je da Savet EU na sastanku krajem juna takođe usvoji predlog, te da potom Evropska komisija sprovede plan.
Evropa prodata Kini
Mada su novine i poboljšanja u segmentu e-mobilnosti svakodnevna, u poslednje vreme nije bilo spektakularnih unapređenja, pa ostaju uočene slabosti najmodernijih četvorotočkaša i sve se odnose upravo na pogon automobila strujom. Bitno ograničavaju doseg vozila i zahtevaju bezmalo celodnevno punjenje svaka dva-tri dana. No, EP je iskoristio napetu atmosferu na kontinetnu i odlučio se na potez koji se u ovom trenutku više čini političkim nego ekološkim.
Protesta je bilo manje nego što se moglo očekivati. Očito, pažnja javnosti je usmerena na ratovanje u Ukrajini i dosta toga se može provući. Ipak, iz italijanske Severne lige su se čule optužbe da je ovakvom odlukom "Evropa prodata Kini", s obzirom na to da će proizvođači iz najmnogoljudnije zemlje svakako iskoristiti prilku da utrče na iznenada oslobođeno tržište.
250.000 e-vozila
Ostaje da se vidi hoće li Savet EU, kojeg čine predsednici ili premijeri svake od 27 evrounijskih država, biti, možda, oprezniji. Pre nego što konačno odluče, svakako će razmotriti i glasove iz evropske automobilske industrije. A ova grana je decenijama bila oslonac Starog koninenta i danas evropskopm BDP-u doprinosi sa 7,3 odsto, zapošljavajući pri tome 14,8 miliona ljudi.
Realno, električni automobili unazad desetak godina sve brže postaju deo naše stvarnosti. Poslednjih sezona njihov broj se gotovo dramatično povećava. Tako je lane na Starom kontinentu prodaja automobila usled pandemije opala za 26 odsto, ali je prodaja električnih vozila uvećana za 19,5 odsto.
Rast je još veći ove godine - tokom prvog kvartala prodato je 550.000 vozila, od kojih samo martu 250.000. U odnosu na godinu ranije, uvećanje je 47 odsto. Nema ozbiljnijeg proizvođača koji ne radi ne samo promotivni e-model, već svi počinju serijsku proizvodnju više tipova, prilagođenih kupcima različitih kupovnih moći, ali i različitih afiniteta.
300 miliona tone nafte manje
Zaista je neophodno smanjiti emisiju ugljovodonika u atmosferu, u čemu je udeo saobraćaja velik, odmah iza proizvođača energije. Globalno, u saobraćaju se godišnje potroši oko 2,5 milijardi tona nafte, što je otprilike 44 odsto ukupne potrošnje. Istina, mnogo više troše i prekomorski saobraćaj i avioni, ali, za sada, čovek je uspeo da proizvede samo ekološki racionalne električne automobile. Tako da će započeta elektrifikacija automobila u krajnjem doneti umanjenje nafte od, otprilike, 12 odsto, koliko, u proseku, otpada na "laki saobraćaj". Cifarski, pak, ni to nije malo, 300 miliona tona nafte manje - svake godine.
Primedbe su da prelazak na električlna vozila ne znači automatski i umanjenje korišćenja fosilnih goriva. Stvar je u načinu na koji se dobija struja kojom se napaja automobil. U slučaju Srbije može biti i gore, s obzirom na to da se ovde 70 odsto struje dobija iz termalki, i to na osnovu upotrebe lignita niske kaloričnosti i sa prepuno primesa, naročito sumpora. Ali elektromotor je bitno efikasniji od motora na unutrašnje sagorevanje.
Pročitaj još
Efikasnost elektromotora
Primera radi, danas su u upotrebi elektromobili više proizvođača kojima je za sto kilometara vožnje prosećnom brzinom dovoljno 16 kilovata struje. Energetski, to je pandan 1,2 litre benzina. Međutim, još nema "benzinca" neke evropske marke koji sto kilometara može provozati a da ne utroši četiri, mnogi i šest litara goriva. Energetski, utrošak je tri do pet puta veći. To je posledica činjenice da elektromotori iskoristi gotovo 95 odsto energije koju proizvode, dok motori sa unutrašnjem sagorevanjem teško da mogu biti efikasni iznad 33 odsto. Ostatak energije "ode" na toplotu.
Međutim, ostaje osnovni problem elektromobila, nemogućnost da se akumulator na jednostavan način stavi u vozilo. I dan-danas litijum-jonske baterije za vozila, najmoderniji akumulatori, teške su od 300 do 500 kilograma, a imaju kapoacitet koji omogućava da vozilo pređe ne više od 300 kilometara. Nakon toga se moraju puniti strujom, dok punjenje, zavisno od snage izvora napajanja, traje i do osam-devet sati u slučaju napajanja preko obične kućne utičnice.
Pri tome su baterije i dvadesetak puta skuplje od odgovarajućeg pandana u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Usled ove manjkavosti, elektromobili su dostupni samo najbogatijem sloju, pri čemu su i njima prlično komplikovani za upotrebu.
Neki drugi motivi
Ipak, i pored krupnih tehnoloških manjkavosti, Evropski parlament ekspresno je odlučio da snažno ubrza elektrifikaciju autmobilskog saobraćaja obrazlažući da velika većina vozila po gradovima Starog kontinenta dnevno ne vozi više od 50 kilometara, što elektromobili lako savlađuju. Međutim, prosek je prosek, na saobraćaj najviše utiču oni koji dnevno prelaze 250 ili više kilometara. Njima je upotreba modernog automobila itekako opterećujuća.
No, Evropski parlament se iznenađujućom večinom, gotovo 80 odsto, izjasnio. Tehnoloških, ekoloških i finansijskih argumenata je imao isto koliko i prethodnih godina kada je zagovarao bitno usporeniju elektrifikaciju. Očigledno da su u igri bili i neki drugi motivi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povučen Teslin cybertruck zbog softverske greške
26.10.2025.•
0
Kompanija Tesla opozvala je danas 63.619 cybertruck vozila zbog softverskog problema koji utiče na prednja parking svetla.
U Srbiji od početka godine prodato više novih vozila nego u isto vreme 2024.
26.10.2025.•
9
Rezultati prodaje novih vozila u Srbiji u prva tri kvartala 2025. godine, za razliku od većine evropskih zemalja i EU ukupno, (gde se beleži ili usporavanje ili pad tržišta) pokazuju da tržište sveukupno raste.
Srbija nastavila ubrzano da povećava zlatne rezerve
26.10.2025.•
12
Na stabilnost svake države, pa i Srbije u kriznim vremenima značajno utiču zlatne rezerve.
Nemačka krajem 2027. izbacuje čekove iz upotrebe
26.10.2025.•
1
Nemačka krajem 2027. potpuno izbacuje čekove iz upotrebe, saopštila je Bundesbanka.
Vlada obezbedila dodatna sredstva za subvencije za prve stanove po rođenju deteta
25.10.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 100 miliona dinara, odnosno više od 850.000 evra, za obezbeđivanje nedostajućih sredstava za subvencije za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta.
Dodeljen tender za uvođenje veštačke inteligencije u PIO Fond: O čemu je reč?
25.10.2025.•
10
Fond PIO dodelio je ugovor na tenderu vezanom za primenu veštačke inteligencije preduzeću MDS Informatički inženjering iz Beograda.
Kina i SAD počeli nove trgovinske pregovore
25.10.2025.•
0
Kina i SAD su danas u Kuala Lumpuru započele nove trgovinske pregovore u cilju pronalaženja rešenja za carinski rat između dve najveće svetske ekonomije.
Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
25.10.2025.•
10
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
Stručnjaci: Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti
25.10.2025.•
5
Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti jer na tržištu nema dovoljno gasa, trpi evropska industrija, a autori te odluke verovatno neće biti na istim pozicijama, kažu stručnjaci.
Raspisan javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju
25.10.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju za 2025. godinu.
Turkmenistan ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali nema gasovod
25.10.2025.•
4
Turkmenistan, jedan od vodećih svetskih proizvođača gasa, ponovio je da ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali da nema gasovod potreban da se poveže centralna Azija sa Evropom preko Kaspijskog mora.
Vlada Srbije usvojila uredbu o podršci skladištarima malina
24.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške firmama i preduzetnicima koji skladište malinu ovogodišnjeg roda radi pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja.
Indijska kompanija koja najviše kupuje rusku naftu poštovaće sankcije protiv Moskve
24.10.2025.•
2
Najveci indijski kupac ruske nafte, kompanija Reliance Industries, poštovace sankcije zapadnih država protiv Moskve, uz održavanje odnosa s trenutnim dobavljačima nafte, saopštila je danas ta kompanija.
Vlada menja Uredbu o maržama zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače
24.10.2025.•
7
Vlada Srbije izmeniće Uredbu o ograničavanju trgovačkih marži zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače.
Objavljene nove cene goriva
24.10.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Američke sankcije i za ruski Lukoil: Kako će se to odraziti na Srbiju?
24.10.2025.•
16
Nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije i vema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, nametnulo se i pitanje kako će se to odraziti i na Srbiju.
Kineske državne kompanije obustavile kupovinu ruske nafte zbog američkih sankcija
23.10.2025.•
6
Kineske državne naftne kompanije obustavile su kupovinu ruske nafte koja se prevozi morskim putem pošto su SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, najvećim ruskim naftnim kompanijama, reklo je više izvora.
Sistemski slom
23.10.2025.•
22
Tog prvog novembra prošle godine nije pala samo nadstrešnica nego i ideja da institucije, zakoni i struka još uvek imaju težinu veću od konferencije za štampu i partijske parole.
Alternative za ruski gas: Bugarska zatvara jedan, a proširuje drugi gasovod, Rumunija kao mogući spas
23.10.2025.•
16
Evropska unija je donela odluku o postepenom ukidanju uvoza ruskog prirodnog gasa, sa konačnim rokom postavljenim za 1. januar 2028. godine.
Procena Bečkog instituta: Srbija će imati privredni rast od dva odsto, najniži na Zapadnom Balkanu
23.10.2025.•
12
Srbija će u 2025. godini imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) dva odsto, što je najniža stopa rasta među balkanskim državama za ovu godinu.
Ove godine znatno manje stranih direktnih investicija u Srbiji
23.10.2025.•
5
Neto strane direktne investicije (SDI) u Srbiji tokom osam meseci ove godine iznosile su 1,49 milijardi evra i manje su za čak 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Komentari 21
Aleksej
Bogati ce da se voze svojim preskupim elektricnim automobilima za cije baterije ce se kopati litijum u siromasnim drzavama, gde ce se praviti jeftina struja, a tu ce se i odlagati stare baterije.
Sirotinja raja ce javnim prevozom.
Vise mesta na ulicama za boagte, nervira ih guzva (koga ne?)
Sava
Nimbus
Siguran sam da ce i to biti reseno. Lakse i zamenljive baterije, dezurne sluzbe, punionice na svakom cosku (to je bar lakse postaviti nego celu benzinku pumpu), itd. Ali nije bas sve postavljeno tako da se moze odmah preci, cak ni u razvijenim drzavama, a u Srbiji mozda ni te famozne 2035.
Takodje, tehnologija izrada baterija nije bas nesto napredovala poslednjih 10-tak godina. Manje-vise to je to. Tesko da mogu da ocekujem da ce baterije za 10 godina biti teske 100 kg, imati 3 puta veci kapacitet i puniti se za 5 min. Nadam se da gresim.
Podsecam, bice zabranjena samo prodaja novih automobila sa unutrasnjim sagorevanjem. Polovnjaci ce krstariti ulicama jos par decenija posle toga, narocito kod nas.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar