Zbog kašnjenja BiH komplikacije u isplatama EU Plana rasta za sve države regiona
Nedostatak kompletne reformske agende Bosne i Hercegovine (BiH), komplikuje proces početka prvih isplata iz Plana rasta Evropske unije (EU) koji je namenjen zemljama Zapadnog Balkana.
Foto: 021.rs
Bosna i Hercegovina je propustila priliku da na vreme podnese reformsku agendu koja je neophodan preduslov za dobivanje sredstava iz fonda i za izvršenje prve isplate, piše Radio slobodna Evropa.
Sarajevo je 17. septembra Evropskoj komisiji (EK) podnelo dokument za koji nadležne vlasti u BiH tvrde da dokazuje "usaglašenost reformi potrebnih za dobijanje pomoći iz evropskog Plana rasta", navodi se u tekstu.
Međutim, prema saznanjima Radija slobodna Evropa (RSE), taj podnesak ne predstavlja u svojoj formi kompletnu reformsku agendu te se radi o "nepotpunom dokumentu", koji ne odražava preporuke Evropske komisije.
Sve to je iskomplikovalo proces usvajanja i početka prvih isplata za bilo koju od država regiona, navodi se.
Naime, piše RSE, potrebno je da države članice Evropske unije (EU) kao i Komitet pretpristupne pomoći (IPA) daju pozitivno mišljenje o reformskim agendama, kako bi Evropska komisija potom prešla na usvajanje ovih agendi i zaključivanje ugovora o olakšicama i kreditima sa svakom od država korisnika.
Tek nakon ovih koraka mogu da slede prve isplate.
Nedostatak reformske agende iz Bosne i Hercegovine, kako piše, je bio razlog zašto je odložen sastanak Komiteta predpristupnih instrumenata, gde je trebalo da se analiziraju i ocene reformske agende svih država Zapdnog Balkana.
Prvi sastanak je bio planiran za 17. septembar, a zbog kasne reakcije iz Sarajeva, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa (RSE), odložen je za oktobar.
Koje su moguće opcije?
Scenario 1: Isključivanje Bosne i Hercegovine iz prve isplate
Radi se o najverovatnijem scenariju, piše ovaj medij. Od ostalih zemalja Zapadnog Balkana, njih pet su blagovremeno predale reformsku agendu, koja zadovoljava kriterijume postavljene od EU. U Briselu, preovladava mišljenje, rečeno je RSE, da nije pravedno da pet zemalja budu "taoci" jedne zemlje.
Kako se nezvanično saznajemo, tokom radnog ručka koji je 19. septembra imala predsednica Evropske komisije Ursula fan der Lajen (von der Leyen) sa liderim regiona, najavljeno je da će EK usvojiti reformske agende pet zemalja, početkom oktobra.
Više lidera koji su se obratili novinarima su upravo najavili prve tranše tokom narednog meseca.
Scenario 2: Blokiranje celog regiona zbog BiH
Ovo je malo verovatno. Postoji politička volja da se svim zemljama regiona pomogne u pravcu jačanja ekonomija i osposobljavnja budućeg članstva u EU, kako piše.
Plan rasta je usvojen za ceo region, i prema ovom scenariju, treba čekati da sve ispune kriterijume kako bi počele isplate prvih tranši.
Scenario 3: "Oprostiti" Bosni i Hercegovini
Još jedna moguća, piše RSE, mada malo verovatna opcija je progledati kroz prste i omogućiti slanje prve tranše Bosni i Hercegovini, ili joj barem dati malo više vremena da izradi adekvatnu reformsku agendu, koja bi uključivala sve preporuke Evropske komisije, i time se omogućila isplata.
Malo je njih koji smtraju da je blanko "opraštanje" idealno rešenje. Neznatan je broj država članica EU koje ne bi želele da, BiH u ovom trenutku, ostane van kluba korisnika evropske finansijke pomoći.
Pročitaj još
Strahuju se da bi u tom slučaju EU delovala sporije i BiH ostala duže vreme bez sredstava. Nadaju se ipak da će se mehanizmi u BiH ubrzati nakon lokalnih izbora zakazanih za 6. oktobar, navedeno je.
Postoji ideja da se usvoji paket za ceo region, i da se BiH dozvoli "prelazni period" da izradi reformsku agendu, kako bi novac namenjen BiH bio pridodan kada se steknu uslovi.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
0
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
3
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
4
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
4
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
52
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
18
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
10
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Komentari 3
Zamenik zamenika
Plan rasta =
Pošto je Vučić pre neki dan bio u Briselu neka mediji u Srbiji objave tekst "Reformska agenda Plana rasta" od slova do slova koju je Vučić usvojio i odneo tamo.
Inače BiH je odbila Plan rasta u stvari RS je uložila Veto. Jer je uslov za BiH u stvari "ukidanje Veta RS" što je naravno Dodik odbio jer bi to značilo kraj RS.
Pošto je Dodik odbranio RS, sad mediji u Srbiji treba da objave tekst "Reformska agenda Plana rasta Srbije" da pročitamo svi šta je Vučić potpisom prihvatio, pa da vidimo šta ćemo sa njim.
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar