Bez profita i investicija EPS propada
Protekla zima je bila uočljivo hladnija nego proteklih godina, a lane je leto bilo vrelije nego i jedno do sada.
Foto: 021.rs
Stoga je tokom oba perioda potrošnja struje bila znatno iznad uobičajene za godišnja doba kada se električna energija i inače najviše troši.
Tako smo tokom januara, ali i pojedinih segmenata februara, pa i marta, dnevno uvozili mnogo struje. Ne tako retko dešavalo se da uvozimo i trećinu potrošnje.
Sa druge strane, letos je bilo đavolski toplo i ventilatori su hladili stanove gotovo trostruko više nego ranijih letnjih dana. Spas je i ovoga puta iznađen u uvozu struje.
Četiri decenije ranije
Da se ovakva sezona dogodila pre četrdesetak godina, EPS bi likovao. Rasla bi domaća proizvodnja, uvećala bi se isporuka građanima i, naravno, prihodovalo mnogo više nego što se prethodno planiralo.
Međutim, aktuelno povećanje potrošnje dovelo je Elektroprivredu Srbije (EPS) u nevolje. Razlog je opadanje proizvodnih kapaciteta celog sistema, pa je sada problem desetak dana kontinuirano proizvoditi više od 85 miliona kilovata dnevno, dok smo nekada, bez većih poteškoća, dnevno produkovali i po 115 miliona kilovata.
Naravno da u najvećem srpskom preduzeću kriju probleme, ali iz poslovnog bilansa za prošlu sezonu nevolje se jasno uočavaju. Laicima zvuči bombastično da je EPS lane ostvario 200 miliona evra profita, ali to je četiri i po puta manje od 958 miliona evra dobiti prethodne 2023. godine.
Čak i kada se oduzme 300 miliona evra koliko je iz budžeta Srbija preklane ubacila u kasu EPS-a, a zbog, na insistiranje države, održavanja preniske cene električne energije isporučene privredi, profit je drastično snižen.
Prevelik uvoz struje
Zapravo, dobit je skoro dva i po puta manja i od 460 miliona očekivanih u godišnjem planu aktuelnog rukovodstva EPS-a, dok je prethodni, naglo smenjeni, direktor Miroslav Tomašević planirao čak 650 miliona profita.
Nije pomoglo ni što je pušten pogon Kostolac B3 sa dnevnom proizvodnjom do 4,2 miliona kilovata, uvozilo se premnogo i dobar deo potencijalne zarade je utrošen na plaćanje tuđe električne energije. Tako je dobit minimalizovana.
Na pitanje zašto je pala domaća proizvodnja, deo odgovora je u izuzetno niskom vodostaju tokom gotovo cele godine, što je prepolovilo uobičajenu produkciju hidroelektrana. I leto je bilo ekstremno toplo, te je tokom jula i avgusta potrošeno energije gotovo koliko u januaru i februaru. Takav slučaj se ne pamti, ali tok klimatskih promena već duže vreme uzrokuje rast letnje potrošnje, što je, inače, poseban problem za Elektroprivredu Srbije.
Kvalitet uglja
Naizgled je apsurdno, ali u EPS-u bi morali biti još zadovoljni kako su lane prošli, uvoz je mogao biti mnogo skuplji. Naime, u Evropi je zbog naglo uvećane produkcije solarki struja tokom dana izrazito jeftina, ponekad i besplatna.
Međutim, rad solarki uveče drastično opada, pa na tržištu nastaje nestašica struje, cena vrtoglavo skače i do 800 evra po megavatu, što je gotovo deset puta skuplje nego što je cena koju u Srbiji plaća privreda. Zahvaljujući pažljivom čuvanju voda u akumulacijama i intenzivnom radu hidroelektrana noću, u velikoj meri smo izbegli uvoz hiperskupe večernje struje.
Ipak, osnovni razlog skromnih kapaciteta EPS-a je slab kvalitet uglja, preciznije niska termička snaga. Novi slojevi na postojećim ugljokopima su sve slabije kaloričnosti i to jako umanjuje kapacitet domaćih termalki.
Neće biti bolje dok se u Lazarevcu ne otvori novo polje uglja Radljevo, o kome se priča već petnaestak godina. Međutim, ni tu se stvari ne odvijaju kako se očekivalo. Nedavno je otvaranje ovog polja prolongirano za jesen naredne godine, umesto tekuće, kako se planiralo. Sa kvalitetom uglja kakav se poslednjih sezona troši, potencijali obe elektrane u Obrenovcu su znatno manji nego što se vodi u projektima.
Nadzorni odbor promenio prioritete
Nema brzog rešenja, izvesno je da će i dolazeće leto i zima 2025/26. biti velik izazov za srpsku energetiku. Na duži rok rešenje je u investicijama. Bez novih energana nema boljitka. Podjednako je bitno i da budemo tačni u redosledu izgradnje novih energana.
I tu je još jedan problem iznikao pre godinu i po dana, kada je nov nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije sa tri navodna stručnjaka iz Norveške prvom odlukom smenio dotadašnjeg direktora Miroslava Tomaševića, izuzetno zaslužnog za sanaciju i oporavak kompanije nakon velike havarije u Obrenovcu krajem 2021. godine.
Potom je, praktično, promenio prioritete u izgradnji novih energana. Tako je reverzibilna hidroelektrana, do tada apsolutni prioritet, naglo gurnuta u stranu, a država Srbija, bez konsultacije sa EPS-om, dogovara izgradnju sistema solarnih energana sa američkim partnerom i to snage čak 1.000 megavata, uz prateći baterijski sistem snage 200 megavata. Vrednost posla je procenjena na 1,6 milijardi evra, odnosno 1,6 miliona po megavatu, znatno više od 0,7-0,85 miliona po MV koliko obično košta izgradnja ovih energana.
Gasna elektrana u Nišu
Međutim, Srbiji su pod hitno potrebne energane koje mogu u svakom trenutku, ne samo danju, da produkuju struju i, svakako, da budu ekološki prihvatljive. Bistrica je idealna sa oba stanovišta, pri tome je i cena izgradnje po megavatu primetno niža.
Ima još nekoliko pogodnih lokacija na Drini za podizanje nekoliko manjih hidroelektrana. Posebna je prednost ovih proizvođača što mogu čuvanjem vode u akumulacionom jezeru znatno podići intenzitet proizvodnje onda kada je struja najpotrebnija, a to je u letnjem periodu upravo u večernjim i prvim noćnim satima, kada solarke prestaju sa produkcijom, a građanstvo se još hladi ventilatorima i počinje da pali osvetljenje.
Koliko stvari idu u krivom smeru pokazuje i naglo isticanje izgradnje gasne elektrane u okolini Niša, a sve na osnovu aranžmana sa Azerbejdžanom, odakle bi i pristizao gas za rad postrojenja. Gasne elektrane jesu veoma zahvalne za balansiranje struje, ali prethodno treba izgraditi velika skladišta gasa za korišćenje, te obezbediti kontinuiranu nabavku ovog energenta po povoljnim uslovima.
Posebno je pitanje cena gasa koji bismo plaćali na osnovu tržišta, a ne otprilike 120–170 evra za hiljadu kubika jeftinije, kao dugi niz godina u aranžmanima sa Rusijom. U takvim uslovima cena struje iz gasne elektrane bila bi skoro duplo skuplja nego u slučaju proizvodnje iz uglja, pa bi rad ovakve gasne elektrane implicirao poskupljenje električne energije.
Pročitaj još
Profitom do investicija
Inače, bilo je planirano da gasnu elektranu finansira država Srbija. Međutim, pošto u državnoj kasi nema para za ove namene, teret finansiranja prebačen je na EPS. Kako usled dobiti mnogo manje od očekivane para nema ni u blagajni Elektroprivrede Srbije, kompanija će se morati zadužiti kod banaka. Naravno, pozajmicu treba kasnije vraćati, a dobiti je malo.
I tu je suština, investicije su neophodne EPS-u, ali još je važniji prioritet. U energetskim prilikama kakve su u Srbiji, odnosno na evropskom tržištu na koje je naše čvrsto oslonjeno, prioritet je graditi one elektrane koje mogu proizvoditi struju i kada je nestašica najveća, a cena najskuplja.
U našem slučaju to su hidroelektrane, u prvom redu Bistrica. U tom slučaju, domaća proizvodnja struje će se uvećati, uvoz smanjiti, a profit EPS-a bi mogao dostići do sada nezabeležene iznose i bilo bi ga i za investiranje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
0
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
6
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
21
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
48
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Nove cene goriva: Dizel pet dinara skuplji
13.03.2026.•
20
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti narednih nedelju dana.
Znatno smanjene akcize na gorivo, evo kolike su sada
13.03.2026.•
16
Vlada Srbije smanjila je akcize na naftne derivate za 20 odsto.
Epska frka: Ide li gas?
13.03.2026.•
4
Agresija na Iran, poetski nazvana "Epski bes", od prvog dana ostavlja posledice na daleko širem prostoru od ratne zone.
Pad godišnjeg profita "BMW" za 11,5 odsto: Kompanija oprezna u 2026.
12.03.2026.•
5
Nemački proizvođač automobila BMW saopštio je da je prošle godine zabeležio pad operativnog profita od 11,5 odsto, na oko 10,2 milijarde evra.
Glamočić: Podsticaji za stočarstvo od aprila, u skladu sa planom
12.03.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da se raspisivanje javnih poziva za pojedine mere u stočarstvu očekuje već tokom aprila.
Analitičari: Evropski vozači bi gorivo gorivo mogli da plate 220 evra više zbog poskupljenja
12.03.2026.•
0
Evropski vozači mogli bi da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu, upozoravaju analitičari organizacije T&E u objavljenom istraživanju.
Vlada Srbije dozvolila izvoz tečnog naftnog gasa
12.03.2026.•
5
Vlada Srbije je donela izmenjenu Odluku o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata.
Komentari 17
Maxa
Vazda se kasnilo sa izgradnjom rudarskih kapaciteta i to državi nije smetalo. Njoj je bilo važno da od EPS u obliku superprofita sa računa skine silne milione. Sa tim novcem moglo se ući u ozbiljne investicije.
Xxx
3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar