Bez profita i investicija EPS propada
Protekla zima je bila uočljivo hladnija nego proteklih godina, a lane je leto bilo vrelije nego i jedno do sada.
Foto: 021.rs
Stoga je tokom oba perioda potrošnja struje bila znatno iznad uobičajene za godišnja doba kada se električna energija i inače najviše troši.
Tako smo tokom januara, ali i pojedinih segmenata februara, pa i marta, dnevno uvozili mnogo struje. Ne tako retko dešavalo se da uvozimo i trećinu potrošnje.
Sa druge strane, letos je bilo đavolski toplo i ventilatori su hladili stanove gotovo trostruko više nego ranijih letnjih dana. Spas je i ovoga puta iznađen u uvozu struje.
Četiri decenije ranije
Da se ovakva sezona dogodila pre četrdesetak godina, EPS bi likovao. Rasla bi domaća proizvodnja, uvećala bi se isporuka građanima i, naravno, prihodovalo mnogo više nego što se prethodno planiralo.
Međutim, aktuelno povećanje potrošnje dovelo je Elektroprivredu Srbije (EPS) u nevolje. Razlog je opadanje proizvodnih kapaciteta celog sistema, pa je sada problem desetak dana kontinuirano proizvoditi više od 85 miliona kilovata dnevno, dok smo nekada, bez većih poteškoća, dnevno produkovali i po 115 miliona kilovata.
Naravno da u najvećem srpskom preduzeću kriju probleme, ali iz poslovnog bilansa za prošlu sezonu nevolje se jasno uočavaju. Laicima zvuči bombastično da je EPS lane ostvario 200 miliona evra profita, ali to je četiri i po puta manje od 958 miliona evra dobiti prethodne 2023. godine.
Čak i kada se oduzme 300 miliona evra koliko je iz budžeta Srbija preklane ubacila u kasu EPS-a, a zbog, na insistiranje države, održavanja preniske cene električne energije isporučene privredi, profit je drastično snižen.
Prevelik uvoz struje
Zapravo, dobit je skoro dva i po puta manja i od 460 miliona očekivanih u godišnjem planu aktuelnog rukovodstva EPS-a, dok je prethodni, naglo smenjeni, direktor Miroslav Tomašević planirao čak 650 miliona profita.
Nije pomoglo ni što je pušten pogon Kostolac B3 sa dnevnom proizvodnjom do 4,2 miliona kilovata, uvozilo se premnogo i dobar deo potencijalne zarade je utrošen na plaćanje tuđe električne energije. Tako je dobit minimalizovana.
Na pitanje zašto je pala domaća proizvodnja, deo odgovora je u izuzetno niskom vodostaju tokom gotovo cele godine, što je prepolovilo uobičajenu produkciju hidroelektrana. I leto je bilo ekstremno toplo, te je tokom jula i avgusta potrošeno energije gotovo koliko u januaru i februaru. Takav slučaj se ne pamti, ali tok klimatskih promena već duže vreme uzrokuje rast letnje potrošnje, što je, inače, poseban problem za Elektroprivredu Srbije.
Kvalitet uglja
Naizgled je apsurdno, ali u EPS-u bi morali biti još zadovoljni kako su lane prošli, uvoz je mogao biti mnogo skuplji. Naime, u Evropi je zbog naglo uvećane produkcije solarki struja tokom dana izrazito jeftina, ponekad i besplatna.
Međutim, rad solarki uveče drastično opada, pa na tržištu nastaje nestašica struje, cena vrtoglavo skače i do 800 evra po megavatu, što je gotovo deset puta skuplje nego što je cena koju u Srbiji plaća privreda. Zahvaljujući pažljivom čuvanju voda u akumulacijama i intenzivnom radu hidroelektrana noću, u velikoj meri smo izbegli uvoz hiperskupe večernje struje.
Ipak, osnovni razlog skromnih kapaciteta EPS-a je slab kvalitet uglja, preciznije niska termička snaga. Novi slojevi na postojećim ugljokopima su sve slabije kaloričnosti i to jako umanjuje kapacitet domaćih termalki.
Neće biti bolje dok se u Lazarevcu ne otvori novo polje uglja Radljevo, o kome se priča već petnaestak godina. Međutim, ni tu se stvari ne odvijaju kako se očekivalo. Nedavno je otvaranje ovog polja prolongirano za jesen naredne godine, umesto tekuće, kako se planiralo. Sa kvalitetom uglja kakav se poslednjih sezona troši, potencijali obe elektrane u Obrenovcu su znatno manji nego što se vodi u projektima.
Nadzorni odbor promenio prioritete
Nema brzog rešenja, izvesno je da će i dolazeće leto i zima 2025/26. biti velik izazov za srpsku energetiku. Na duži rok rešenje je u investicijama. Bez novih energana nema boljitka. Podjednako je bitno i da budemo tačni u redosledu izgradnje novih energana.
I tu je još jedan problem iznikao pre godinu i po dana, kada je nov nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije sa tri navodna stručnjaka iz Norveške prvom odlukom smenio dotadašnjeg direktora Miroslava Tomaševića, izuzetno zaslužnog za sanaciju i oporavak kompanije nakon velike havarije u Obrenovcu krajem 2021. godine.
Potom je, praktično, promenio prioritete u izgradnji novih energana. Tako je reverzibilna hidroelektrana, do tada apsolutni prioritet, naglo gurnuta u stranu, a država Srbija, bez konsultacije sa EPS-om, dogovara izgradnju sistema solarnih energana sa američkim partnerom i to snage čak 1.000 megavata, uz prateći baterijski sistem snage 200 megavata. Vrednost posla je procenjena na 1,6 milijardi evra, odnosno 1,6 miliona po megavatu, znatno više od 0,7-0,85 miliona po MV koliko obično košta izgradnja ovih energana.
Gasna elektrana u Nišu
Međutim, Srbiji su pod hitno potrebne energane koje mogu u svakom trenutku, ne samo danju, da produkuju struju i, svakako, da budu ekološki prihvatljive. Bistrica je idealna sa oba stanovišta, pri tome je i cena izgradnje po megavatu primetno niža.
Ima još nekoliko pogodnih lokacija na Drini za podizanje nekoliko manjih hidroelektrana. Posebna je prednost ovih proizvođača što mogu čuvanjem vode u akumulacionom jezeru znatno podići intenzitet proizvodnje onda kada je struja najpotrebnija, a to je u letnjem periodu upravo u večernjim i prvim noćnim satima, kada solarke prestaju sa produkcijom, a građanstvo se još hladi ventilatorima i počinje da pali osvetljenje.
Koliko stvari idu u krivom smeru pokazuje i naglo isticanje izgradnje gasne elektrane u okolini Niša, a sve na osnovu aranžmana sa Azerbejdžanom, odakle bi i pristizao gas za rad postrojenja. Gasne elektrane jesu veoma zahvalne za balansiranje struje, ali prethodno treba izgraditi velika skladišta gasa za korišćenje, te obezbediti kontinuiranu nabavku ovog energenta po povoljnim uslovima.
Posebno je pitanje cena gasa koji bismo plaćali na osnovu tržišta, a ne otprilike 120–170 evra za hiljadu kubika jeftinije, kao dugi niz godina u aranžmanima sa Rusijom. U takvim uslovima cena struje iz gasne elektrane bila bi skoro duplo skuplja nego u slučaju proizvodnje iz uglja, pa bi rad ovakve gasne elektrane implicirao poskupljenje električne energije.
Pročitaj još
Profitom do investicija
Inače, bilo je planirano da gasnu elektranu finansira država Srbija. Međutim, pošto u državnoj kasi nema para za ove namene, teret finansiranja prebačen je na EPS. Kako usled dobiti mnogo manje od očekivane para nema ni u blagajni Elektroprivrede Srbije, kompanija će se morati zadužiti kod banaka. Naravno, pozajmicu treba kasnije vraćati, a dobiti je malo.
I tu je suština, investicije su neophodne EPS-u, ali još je važniji prioritet. U energetskim prilikama kakve su u Srbiji, odnosno na evropskom tržištu na koje je naše čvrsto oslonjeno, prioritet je graditi one elektrane koje mogu proizvoditi struju i kada je nestašica najveća, a cena najskuplja.
U našem slučaju to su hidroelektrane, u prvom redu Bistrica. U tom slučaju, domaća proizvodnja struje će se uvećati, uvoz smanjiti, a profit EPS-a bi mogao dostići do sada nezabeležene iznose i bilo bi ga i za investiranje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
1
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
7
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
4
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
36
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Cena nafte premašila 100 dolara po barelu
10.09.2026.•
0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Poljoprivrednici sutra sa predstavnicima Vlade Srbije o cenama mleka i ratarskih kultura
09.09.2026.•
2
Predstavnici više udruženja poljoprivrednika Srbije, koji su zatražili razgovor sa premijerom Đurom Macutom zbog niskih cena ratarih proizvoda i mleka, pozvani su sutra na sastanak u Vladu Srbije.
Đedović Handanović: Cene energenata stvaraju pritisak i na cenu struje
09.09.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da cene energenata na tržištu stvaraju pritisak i na cenu struje.
Ekonomista o podeli 6.000 dinara građanima: Nema besplatnog novca - ceh će na kraju platiti najsiromašniji
09.09.2026.•
17
Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije "besplatan novac", jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena.
Komentari 17
Maxa
Vazda se kasnilo sa izgradnjom rudarskih kapaciteta i to državi nije smetalo. Njoj je bilo važno da od EPS u obliku superprofita sa računa skine silne milione. Sa tim novcem moglo se ući u ozbiljne investicije.
Xxx
3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar