Bez profita i investicija EPS propada
Protekla zima je bila uočljivo hladnija nego proteklih godina, a lane je leto bilo vrelije nego i jedno do sada.
Foto: 021.rs
Stoga je tokom oba perioda potrošnja struje bila znatno iznad uobičajene za godišnja doba kada se električna energija i inače najviše troši.
Tako smo tokom januara, ali i pojedinih segmenata februara, pa i marta, dnevno uvozili mnogo struje. Ne tako retko dešavalo se da uvozimo i trećinu potrošnje.
Sa druge strane, letos je bilo đavolski toplo i ventilatori su hladili stanove gotovo trostruko više nego ranijih letnjih dana. Spas je i ovoga puta iznađen u uvozu struje.
Četiri decenije ranije
Da se ovakva sezona dogodila pre četrdesetak godina, EPS bi likovao. Rasla bi domaća proizvodnja, uvećala bi se isporuka građanima i, naravno, prihodovalo mnogo više nego što se prethodno planiralo.
Međutim, aktuelno povećanje potrošnje dovelo je Elektroprivredu Srbije (EPS) u nevolje. Razlog je opadanje proizvodnih kapaciteta celog sistema, pa je sada problem desetak dana kontinuirano proizvoditi više od 85 miliona kilovata dnevno, dok smo nekada, bez većih poteškoća, dnevno produkovali i po 115 miliona kilovata.
Naravno da u najvećem srpskom preduzeću kriju probleme, ali iz poslovnog bilansa za prošlu sezonu nevolje se jasno uočavaju. Laicima zvuči bombastično da je EPS lane ostvario 200 miliona evra profita, ali to je četiri i po puta manje od 958 miliona evra dobiti prethodne 2023. godine.
Čak i kada se oduzme 300 miliona evra koliko je iz budžeta Srbija preklane ubacila u kasu EPS-a, a zbog, na insistiranje države, održavanja preniske cene električne energije isporučene privredi, profit je drastično snižen.
Prevelik uvoz struje
Zapravo, dobit je skoro dva i po puta manja i od 460 miliona očekivanih u godišnjem planu aktuelnog rukovodstva EPS-a, dok je prethodni, naglo smenjeni, direktor Miroslav Tomašević planirao čak 650 miliona profita.
Nije pomoglo ni što je pušten pogon Kostolac B3 sa dnevnom proizvodnjom do 4,2 miliona kilovata, uvozilo se premnogo i dobar deo potencijalne zarade je utrošen na plaćanje tuđe električne energije. Tako je dobit minimalizovana.
Na pitanje zašto je pala domaća proizvodnja, deo odgovora je u izuzetno niskom vodostaju tokom gotovo cele godine, što je prepolovilo uobičajenu produkciju hidroelektrana. I leto je bilo ekstremno toplo, te je tokom jula i avgusta potrošeno energije gotovo koliko u januaru i februaru. Takav slučaj se ne pamti, ali tok klimatskih promena već duže vreme uzrokuje rast letnje potrošnje, što je, inače, poseban problem za Elektroprivredu Srbije.
Kvalitet uglja
Naizgled je apsurdno, ali u EPS-u bi morali biti još zadovoljni kako su lane prošli, uvoz je mogao biti mnogo skuplji. Naime, u Evropi je zbog naglo uvećane produkcije solarki struja tokom dana izrazito jeftina, ponekad i besplatna.
Međutim, rad solarki uveče drastično opada, pa na tržištu nastaje nestašica struje, cena vrtoglavo skače i do 800 evra po megavatu, što je gotovo deset puta skuplje nego što je cena koju u Srbiji plaća privreda. Zahvaljujući pažljivom čuvanju voda u akumulacijama i intenzivnom radu hidroelektrana noću, u velikoj meri smo izbegli uvoz hiperskupe večernje struje.
Ipak, osnovni razlog skromnih kapaciteta EPS-a je slab kvalitet uglja, preciznije niska termička snaga. Novi slojevi na postojećim ugljokopima su sve slabije kaloričnosti i to jako umanjuje kapacitet domaćih termalki.
Neće biti bolje dok se u Lazarevcu ne otvori novo polje uglja Radljevo, o kome se priča već petnaestak godina. Međutim, ni tu se stvari ne odvijaju kako se očekivalo. Nedavno je otvaranje ovog polja prolongirano za jesen naredne godine, umesto tekuće, kako se planiralo. Sa kvalitetom uglja kakav se poslednjih sezona troši, potencijali obe elektrane u Obrenovcu su znatno manji nego što se vodi u projektima.
Nadzorni odbor promenio prioritete
Nema brzog rešenja, izvesno je da će i dolazeće leto i zima 2025/26. biti velik izazov za srpsku energetiku. Na duži rok rešenje je u investicijama. Bez novih energana nema boljitka. Podjednako je bitno i da budemo tačni u redosledu izgradnje novih energana.
I tu je još jedan problem iznikao pre godinu i po dana, kada je nov nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije sa tri navodna stručnjaka iz Norveške prvom odlukom smenio dotadašnjeg direktora Miroslava Tomaševića, izuzetno zaslužnog za sanaciju i oporavak kompanije nakon velike havarije u Obrenovcu krajem 2021. godine.
Potom je, praktično, promenio prioritete u izgradnji novih energana. Tako je reverzibilna hidroelektrana, do tada apsolutni prioritet, naglo gurnuta u stranu, a država Srbija, bez konsultacije sa EPS-om, dogovara izgradnju sistema solarnih energana sa američkim partnerom i to snage čak 1.000 megavata, uz prateći baterijski sistem snage 200 megavata. Vrednost posla je procenjena na 1,6 milijardi evra, odnosno 1,6 miliona po megavatu, znatno više od 0,7-0,85 miliona po MV koliko obično košta izgradnja ovih energana.
Gasna elektrana u Nišu
Međutim, Srbiji su pod hitno potrebne energane koje mogu u svakom trenutku, ne samo danju, da produkuju struju i, svakako, da budu ekološki prihvatljive. Bistrica je idealna sa oba stanovišta, pri tome je i cena izgradnje po megavatu primetno niža.
Ima još nekoliko pogodnih lokacija na Drini za podizanje nekoliko manjih hidroelektrana. Posebna je prednost ovih proizvođača što mogu čuvanjem vode u akumulacionom jezeru znatno podići intenzitet proizvodnje onda kada je struja najpotrebnija, a to je u letnjem periodu upravo u večernjim i prvim noćnim satima, kada solarke prestaju sa produkcijom, a građanstvo se još hladi ventilatorima i počinje da pali osvetljenje.
Koliko stvari idu u krivom smeru pokazuje i naglo isticanje izgradnje gasne elektrane u okolini Niša, a sve na osnovu aranžmana sa Azerbejdžanom, odakle bi i pristizao gas za rad postrojenja. Gasne elektrane jesu veoma zahvalne za balansiranje struje, ali prethodno treba izgraditi velika skladišta gasa za korišćenje, te obezbediti kontinuiranu nabavku ovog energenta po povoljnim uslovima.
Posebno je pitanje cena gasa koji bismo plaćali na osnovu tržišta, a ne otprilike 120–170 evra za hiljadu kubika jeftinije, kao dugi niz godina u aranžmanima sa Rusijom. U takvim uslovima cena struje iz gasne elektrane bila bi skoro duplo skuplja nego u slučaju proizvodnje iz uglja, pa bi rad ovakve gasne elektrane implicirao poskupljenje električne energije.
Pročitaj još
Profitom do investicija
Inače, bilo je planirano da gasnu elektranu finansira država Srbija. Međutim, pošto u državnoj kasi nema para za ove namene, teret finansiranja prebačen je na EPS. Kako usled dobiti mnogo manje od očekivane para nema ni u blagajni Elektroprivrede Srbije, kompanija će se morati zadužiti kod banaka. Naravno, pozajmicu treba kasnije vraćati, a dobiti je malo.
I tu je suština, investicije su neophodne EPS-u, ali još je važniji prioritet. U energetskim prilikama kakve su u Srbiji, odnosno na evropskom tržištu na koje je naše čvrsto oslonjeno, prioritet je graditi one elektrane koje mogu proizvoditi struju i kada je nestašica najveća, a cena najskuplja.
U našem slučaju to su hidroelektrane, u prvom redu Bistrica. U tom slučaju, domaća proizvodnja struje će se uvećati, uvoz smanjiti, a profit EPS-a bi mogao dostići do sada nezabeležene iznose i bilo bi ga i za investiranje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
0
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
4
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
31
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
3
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
10
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Država se ponovo zadužila, ovaj put za oko tri milijarde evra
29.04.2026.•
30
Ministarstvo finansija objavilo je da je Srbija danas realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, kroz tri tranše u dve valute, ukupno vredne 1,9 milijardi evra i 1,2 milijarde dolara.
U Dubrovniku se razvija AI projekat vredan više od 50 milijardi evra
28.04.2026.•
6
Projekat centra za razvoj i inovacije u oblasti veštačke inteligencije Topusko "Panteon", vredan više od 50 milijardi evra, predstavljen je u Dubrovniku.
Svetska banka: Cene energenata će porasti za 24 odsto, ukupne cene roba će takođe skočiti
28.04.2026.•
1
Svetska banka upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini.
Od naplate putarine pola miliona evra godišnje po kilometru auto-puta - a gubitak "Puteva Srbije" udvostručen
28.04.2026.•
11
Srbija je prošle godine od naplate putarine ostvarila prihod od oko 436 miliona evra (51.531.710.564 dinara), dok prihodi u prvom kvartalu 2026. godine iznose oko 98 miliona evra (11.531.002.450 dinara).
Inspekcija Ministarstva poljoprivrede povukla 1,4 tone hrane iz prometa
27.04.2026.•
2
Inspektori Ministarstva poljoprivrede su u prvom kvartalu 2026. godine obavili 229 kontrola hrane u maloprodajnim objektima i tom prilikom iz prometa povukli gotovo 1,4 tone hrane.
Zbog zastoja pregovora SAD i Irana cene nafte rastu
27.04.2026.•
1
Cene nafte danas rastu, a rekordni rast američke berze se usporio pošto je tokom vikenda porasla neizvesnost oko toga šta će se dalje desiti u ratu SAD sa Iranom.
Novi sistem za plaćanje u evrima od maja: Šta donosi građanima?
27.04.2026.•
19
Ulazak Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) od 5. maja predstavlja važan korak ka finansijskoj integraciji sa EU, uz očekivanja da će prekogranična plaćanja postati brža, jednostavnija i jeftinija.
Organizacije civilnog društva pozivaju vlade Zapadnog Balkana da ne grade gasovode i gasne elektrane
27.04.2026.•
53
Vlade Zapadnog Balkana treba da odustanu od izgradnje gasovoda i elektrana na gas jer će time produbiti zavisnost od gasa, već da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi 47 organizacija civilnog društva.
Očuvanje vrednosti kroz generacije: Tradicija i ekonomska sigurnost u savremenom dobu
27.04.2026.•
0
Kultura štednje i očuvanja kapitala duboko je ukorenjena u društvenim i ekonomskim tradicijama našeg regiona.
Jedna evropska zemlja već šest godina ima istu cenu goriva
27.04.2026.•
4
U nekim zemljama EU cena goriva je dostigla iznos od 2,50 evra po litri. Neke od njih uvele su privremeno smanjenje nekih poreza, kako bi ublažile efekat povećanja cena.
Stupila na snagu zabrana za uvoz ruskog LNG u EU po kratkoročnim ugovorima
26.04.2026.•
2
Zabrana uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju (EU) po kratkoročnim ugovorima stupila je na snagu, dok se značajnije smanjenje isporuka očekuje do 2027. godine.
SAD uvode sankcije rafineriji u Kini i kompanijama koje prevoze iransku naftu
26.04.2026.•
8
Američka vlada saopštila je da uvodi ekonomske sankcije velikoj rafineriji nafte sa sedištem u Kini i za oko 40 brodarskih kompanija i tankera koji prevoze iransku naftu.
Stanić: Prodaja NIS-a se odužila jer svi čekaju razvoj situacije
26.04.2026.•
3
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić ocenio je da se odužila prodaja NIS-a zato što svi čekaju razvoj situacije kako bi pokušali da ispregovaraju što bolji dogovor za sebe.
Komentari 17
Maxa
Vazda se kasnilo sa izgradnjom rudarskih kapaciteta i to državi nije smetalo. Njoj je bilo važno da od EPS u obliku superprofita sa računa skine silne milione. Sa tim novcem moglo se ući u ozbiljne investicije.
Xxx
3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar