Srbija među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato ove godine
Srbija je u prvih pet meseci ove godine bila među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato za potrebe rezervi.
Foto: 021.rs (Ilustracija/AI)
To pokazuju novi podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Iako je prema njihovim brojkama naša zemlja kupila samo 1,7 tona ove godine, to je bilo dovoljno za top 10 na listi, piše Forbes Srbija.
Ono što je takođe zanimljivo jeste da je među 163 države i teritorije čije podatke objavljuje Svetski savet za zlato, Srbija jedina zemlja koja je od 2011. naovamo isključivo kupovala zlato.
S druge strane, Nemačka je jedina država koja je svake godine prodavala.
Sve ostale države koje su se upustile u trgovinu, imale su transakcije u oba smera.
Ono što je još vidljivo jeste da je Srbija najveće kupovine imala 2020. (pet tona), prošle godine (8,2 tone) i 2019. (10,2 tone).
Poljaci najveći kupci, Uzbekistan najviše prodaje
Ove godine ubedljivo najviše zlata za svoje rezerve kupila je centralna banka Poljske - čak 67,2 tone. Sledi Azerbejdžan koji je kupio 18,7 tona (za ovu državu zlato pribavlja državni naftni fond). Treća je Kina sa kupovinom od 16,8 tona, četvrta Turska sa 14,8 tona i peti Kazahstan sa 14,7 tona.
Na strani prodaje, najaktivniji je bio Uzbekistan koji je prodao 27,1 tonu zlata. Daleko iza je Singapur sa prodatih 10,2 tone (za celu prošlu godinu su prodali 10,1 tonu). Rusija je u 2025. smanjila rezerve za 3,1 tonu, Filipini za 1,7, a top 5 u prodaji zaokružuje Nemačka sa 1,3 tone. Preostale četiri države prodavale su manje od tonu u prvih pet meseci.
Pročitaj još
Ko ima najviše zlata i gde je tu Srbija
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ubedljivo najviše rezervi u zlatu imaju SAD - 8.133,5 tona. Sledi Nemačka sa 3.350 tona, MMF, Italija, Francuska, Rusija, Kina i Švajcarska dok su ostali ispod granice od 1.000 tona.
Kada je reč o Srbiji, poslednji podaci Svetskog saveta pokazuju da imamo 49,8 tona zlata. Prema tom parametru je Srbija daleko ispred zemalja bivše Jugoslavije (Svetski savet nije objavio podatak za Hrvatsku i Crnu Goru). Severna Makedonija ima 6,9 tona, a Slovenija i BiH 3,7 odnosno 3,5 tone.
Podaci Svetskog saveta pokazuju da se pojedine zemlje u velikoj meri oslanjaju za zlato. To je posebno slučaj sa onima na vrhu liste kao što su SAD, Nemačka, Italija i Francuska. Ovaj dragoceni metal čini više od tri četvrtine rezervi ovih država.
Ipak, obim rezervi u zlatu ne korespondira uvek sa ekonomskom snagom države. Tako je udeo zlata u rezervama Japana samo 6,9%, Kine 6,7%, Singapura 5,3%, Emirata 3%, a Islanda tek dva procenta.
Šarenoliko je i kod manje razvijenih zemalja. Bolivija, recimo, drži čak 91,5% rezervi u zlatu. Tu je i Venecuela sa udelom od 89,8%. Uzbekistan koji je bio najveći prodavac u ovoj godini, u rezervama ima 355,5 tona zlata i ono čini 76,4% rezervi.
Za i protiv držanja zlata
Generalno se smatra da je dobro za države da imaju što više zlata u rezervama. Na ovaj dragoceni metal se gleda kao na dobar instrument za odbranu od visoke inflacije i devalvacije valute odnosno predstavlja oslonac u slučaju rizika da dođe do ekonomske krize.
Zlato je politički neutralna imovina jer njegova vrednost najmanje trpi u slučaju promena politika jedne zemlje. Univerzalno ga prihvataju širom sveta. U slučaju inflacije zadržava ili povećava svoju vrednost što omogućava da vlasniku sačuva vrednost imovine u slučaju pada valute.
S druge strane, držanje zlata ne donosi zaradu od kamata ili dividendi koju daje druga imovina. Iako je generalno stabilna imovina, i zlato može značajno da menja svoju cenu. Ako je cena u padu držanje velike količine može da predstavlja veliki gubitak. I na kraju, držanje zlata nosi troškove skladištenja, osiguranja i dr.
Cena zlata u ovom veku je u snažnom usponu. Dok je početkom 2000-ih bila i ispod 300 dolara za uncu, sada je desetostruko skuplje i trenutno cena premašuje 3.300 dolara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
1
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
1
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
37
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Izmene zakona o zaštiti potrošača za ugostitelje: Jasnija naplata dodatnih usluga
12.08.2026.•
4
Od 1. avgusta nova pravila za ugostitelje donose jasniji okvir za formiranje cena i naplatu dodatnih usluga.
Telefon, računar ili bela tehnika su vam se pokvarili? Nova platforma nalazi servise za vas u rekordnom roku
12.08.2026.•
0
Traženje servisa za pokvareni uređaj često oduzima vreme, a platforma FixUp omogućava da se jednim zahtevom kontaktira više servisa i na jednom mestu uporede njihove ponude, cene i rokovi popravke.
Rekordne devizne rezerve Srbije: Na kraju jula iznosile 30,5 milijardi evra
11.08.2026.•
11
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
SPC, Expo, sportski savezi: Na šta Srbija troši milione iz budžetske rezerve?
11.08.2026.•
2
Vlada Srbije je od početka 2026. godine donela više od 130 rešenja o upotrebi novca iz budžetske rezerve, pokazuje analiza Radija slobodne Evrope (RSE).
Kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama
10.08.2026.•
3
Prodaja električnih automobila kineskih proizvođača u Evropi od januara do maja dostigla je rekordni nivo uprkos visokim carinama, što dodatno pojačava pritisak na evropsku automobilsku industriju.
Cene u hotelima i restoranima u Vojvodini porasle više nego na republičkom nivou
10.08.2026.•
11
Ugostiteljske usluge su u julu ove godine bile za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Vozači kamiona Zapadnog Balkana u utorak o problemu ograničenog boravka u Šengen zoni
10.08.2026.•
3
Profesionalni vozači kamiona u međunarodnom transportu iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije održaće sastanak sutra, 11. avgusta.
Bez dogovora: Sindikati pitaju gde se izgubilo obećanje da će minimalac biti 650 evra, a prosečna plata 1.400
10.08.2026.•
23
Trenutna minimalna zarada u Srbiji iznosi 550 evra, a na današnjem sastanku država je predložila povećanje na 600 evra.
Život u Srbiji: Što se tiče standarda - standardno siromaštvo
10.08.2026.•
27
Više od godinu i po dana živi se u atmosferi svakodnevnih protesta i izliva nezadovoljstva.
Holandska banka: Ekstremne vrućine mogu da izbrišu rast EU
10.08.2026.•
1
Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da ponište značajan deo očekivanog ovogodišnjeg ekonomskog rasta u regionu, upozorila je holandska banka Triodos u novom izveštaju.
Počinju pregovori o minimalnoj zaradi: Koliki je minimalac u drugim zemljama
10.08.2026.•
9
Pregovori vlade Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata o minimalnoj zaradi za 2027, koja bi prema obećanjima predsednika Vučića, trebalo da iznosi 650 evra, počinju danas, 10. avgusta.
MP Team Prevodi - sudski tumači u Novom Sadu: Overeni prevodi na više od 20 jezika
10.08.2026.•
0
MP Team Prevodi okuplja ovlašćene sudske tumače i stručne prevodioce sa višedecenijskim iskustvom koji pružaju brze, tačne i poverljive prevode, uz uslugu prilagođenu potrebama klijenata iz cele Vojvodine i Srbije.
Kiparski ministar: Evropa bi mogla da počne da dobija naš gas u martu 2028.
09.08.2026.•
3
Potrošači mogu očekivati da će prirodni gas iz nalazišta u podmorju kod Kipra pomoći u pokrivanju energetskih potreba Evrope već od marta 2028. godine, izjavio je ministar energetike te ostrvske zemlje Majkl Damianos.
Novi rizici za inflaciju u Srbiji: Da li nas do kraja godine čekaju nova poskupljenja?
09.08.2026.•
18
Nakon perioda usporavanja inflacije, pred Srbijom su novi rizici koji bi u narednom periodu mogli da utiču na rast cena. Među njima su kretanje cena nafte i goriva, međunarodna geopolitička neizvesnost i toplotni talas.
Komentari 18
Грађанин х
TsiBB
Kupuj kada je skupo, prodaj kada je jeftino.
Ripli
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar