NBS radila analizu: Šta bi se dogodilo ako ne bi bilo brzog i lakog rešenja za NIS?
Od toga da li će i koliko brzo biti pronađeno rešenje za pitanje ruskog vlasništva u NIS-u i sankcija SAD prema toj kompaniji zavise i kretanje inflacije i privredni rast Srbije u sledećoj godini.
Foto: 021.rs
Narodna banka razmotrila je dva moguća pravca razvoja događaja: osnovni scenario, koji podrazumeva brzo pronalaženje rešenja, i alternativni, koji modelira posledice mogućih ograničenja u proizvodnji i izvozu zbog sankcija, piše Nedeljnik.
Osnovni scenario i očekivanja
U svojoj centralnoj projekciji, Narodna banka Srbije polazi od pretpostavke da će se izazovi sa kojima se suočava NIS rešiti relativno brzo i bezbolno.
U osnovnom scenariju za projekciju inflacije i BDP-a NBS je pretpostavila "da će konačan dogovor biti postignut u kratkom roku, bez značajnijih poremećaja u procesu proizvodnje i urednog snabdevanja tržišta naftnim derivatima", stoji u najnovijem Izveštaju o inflaciji.
Ovakav osnovni scenario, koji ne predviđa veće poremećaje, u skladu je sa centralnom projekcijom NBS, prema kojoj se za 2026. godinu očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto.
Inflacija bi, prema istim projekcijama, trebalo da ostane u ciljanim okvirima, krećući se oko nivoa od četiri odsto na kraju godine.
Kada je reč o spoljnotrgovinskom bilansu, predviđa se da će deficit tekućeg računa u 2026. iznositi oko 5,6 odsto BDP-a, što se takođe smatra održivim nivoom.
Alternativni scenario i mogući rizici
Međutim, NBS je pripremila i alternativni scenario koji analizira posledice ukoliko se ne pronađe prihvatljivo rešenje.
Ovaj scenario ukazuje na rizik da bi privredni rast u 2026. godini mogao biti niži od projektovanog. Glavni problem leži u tome što je, kako je navedeno u analizi centralne banke, "stupanjem na snagu sankcija onemogućen uvoz sirove nafte putem naftovoda Janaf", što bi, u slučaju dužeg prekida, imalo direktne posledice.
U izveštaju se ističe da bi se takav ishod "odrazio na aktivnost u prerađivačkoj industriji, s obzirom na to naftna industrija čini značajan deo prerađivačke industrije (oko sedam odsto)".
Negativni efekti prelili bi se na ukupan privredni rast i spoljnotrgovinski bilans. U tom slučaju, zbog ograničenja u proizvodnji i izvozu, rast BDP-a u 2026. godini bio niži nego u osnovnom scenariju i iznosio tri odsto, to bi se odrazilo i na deficit tekućeg računa platnog bilansa, koji bi u tom slučaju iznosio preko šest odsto BDP-a".
Posledice po inflaciju
U alternativnom scenariju, posledice bi se osetile i na nivou cena, a potreba da se nedostatak domaće proizvodnje nadomesti uvozom derivata dovela bi do viših troškova.
U izveštaju se procenjuje da bi se "povećan uvoz naftnih derivata, uz rast proizvođačke cene po osnovu većih logističkih troškova, verovatno odrazio na nešto višu inflaciju nego u osnovnom scenariju".
Prema računici NBS, "ako bi se cena goriva povećala za 10 odsto, to bi za posledicu imalo direktan efekat na višu inflaciju za oko 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju". Nedeljnik podseća da se u osnovnom inflacija kreće oko četiri odsto, što znači da bi u alternativnom scenariju porasla na 4,6 odsto.
Ipak, izveštaj ukazuje i na faktore koji bi mogli ublažiti ovaj udar.
Smanjena privredna aktivnost značila bi i manji raspoloživi dohodak, što bi delimično kompenzovalo inflatorne pritiske kroz smanjenje tražnje. Zbog toga se procenjuje da bi konačan efekat iznosio oko 0,5 procentnih poena. Kao dodatna olakšavajuća okolnost navodi se da je "moguće i ublažavanje ovih efekata, s obzirom na to da država može privremeno da smanji akcize na gorivo", što je praksa koja je već primenjivana u prošlosti.
Ograničenja u izvozu čelika kao dodatni rizik
Na privredna kretanja u 2026. godini negativno bi moglo da utiče i uvođenje restriktivnih mera Evropske komisije u vezi sa uvozom proizvoda od čelika u EU.
Prema najavama, ove mere su prilično oštre i obuhvataju povećanje carinske stope sa 25 na 50 odsto i smanjivanje količinskih kvota za uvoz koji ne podleže carini za 50 odsto.
Pročitaj još
Ove mere su, inače, odgovor na sličan potez SAD, a cilj im je i zaštita industrije čelika unutar EU, gde se procenjuje da je iskorišćeno samo dve trećine ukupnih kapaciteta.
I u ovom slučaju bi, kako napominje centralna banka, šteta mogla da bude ublažena.
Iako je srpski izvoz čelika dominantno usmeren ka tržištu EU (oko 80 odsto), njegov značaj u ukupnoj izvoznoj strukturi naše zemlje se smanjio, pa je u prošloj godini činio ispod tri odsto ukupnog robnog izvoza, navodi se u analizi.
Pored toga, ističe se da "pošto su administrativne i raspoređene po vrstama proizvodima i zemljama, postoji određeni manevarski prostor za drugačije definisanje pojedinačnih količinskih kvota za Srbiju od opšte donesenih, pa čak i mogućnost izuzeća s obzirom na to da je Srbija kandidat za ulazak u EU".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
0
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
2
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
7
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
28
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Udruženje banaka Srbije: U martu smanjena kreditna aktivnost privrede, rast potrošačkih kredita
14.04.2026.•
1
Krediti pravnih lica u Srbiji u martu ove godine iznosili su oko 2.332 milijarde dinara i za 0,7 odsto su manji nego prethodnog meseca, objavilo je Udruženje banaka.
IEA: Rusija povećala prihode od izvoza nafte u martu
14.04.2026.•
1
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je danas da je Rusija udvostručila svoje prihode od izvoza nafte u martu, zahvaljujući sukobu na Bliskom istoku.
Nova pravila EU mogla bi da utiču na cene hrane i u Srbiji
14.04.2026.•
8
Stroži propisi Evropske unije o proizvodnji i označavanju hrane mogli bi da utiču i na cene u Srbiji.
Inflacija u Srbiji u martu 0,5 odsto, međugodišnje 2,8
14.04.2026.•
1
Mesečna inflacija u Srbiji u martu ove godine bila je 0,5 odsto a međugodišnja 2,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Ovo je ogroman novac": Za Expo već dato više od dve milijarde evra, ali tačno za šta - nepoznato
14.04.2026.•
45
"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac."
Neizvesnost oko NIS-a: Da li će ga Rusi prodati nekome ko nije Orban i da li SAD veruju Mađaru
14.04.2026.•
13
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski deo u NIS-u? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li SAD veruju Peteru Mađaru?
MAT: Ukoliko se nastavi energetska kriza, cene bi mogle prosečno da porastu do 20 odsto
13.04.2026.•
1
Globalne cene bi u prvoj polovini godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
13.04.2026.•
22
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Vrednost domaće konditorske industrije 220 miliona evra, izvozi se trećina
12.04.2026.•
1
Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvodi od 140.000 do 160.000 tona slatkiša, keksa i sličnih proizvoda, vrednosti oko 220 miliona evra.
MMF i Svetska banka snizili očekivanja rasta
12.04.2026.•
0
Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke da bi razmotrili posledice rata na Bliskom istoku, prenosi Rojters.
Čeri planira ekspanziju u Evropi: Kineski automobili će se sklapati u evropskim fabrikama
12.04.2026.•
6
Kineski proizvođač automobila Čeri planira da proširi proizvodnju u Evropi i to namerava da učini kroz partnerstvo sa drugim proizvođačima automobila, koji bi dozvolili da se koriste njihove postojeće fabrike.
Prva dva meseca 2026: Veći BDP, ali veći i deficit u budžetu
12.04.2026.•
4
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine.
Istorijat ukrupnjavanja trgovine u Srbiji: Šta spajanje Amana i DIS-a znači za tržište?
12.04.2026.•
10
Kompanija Aman iz Beograda preuzela je stopostotni udeo u vlasništvu preduzeća PTP DIS iz Krnjeva, čime je formiran najveći domaći trgovinski lanac na tržištu maloprodaje.
Komentari 12
Павле
Petar
Rusofil
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar