Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Foto: 021.rs
Smatra da je sada ključno pitanje cena, kao i da će se oko toga lomiti koplja. Poručuje i da će ostati tajna šta je Mađarska ponudila bolje u odnosu na Srbiju, to jest, zbog čega naša država nije otkupila NIS, piše RTS.
Predstavnici mađarske kompanije MOL od juče obilaze kapacitete NIS-a u Srbiji. To je početak dubinske analize poslovanja Naftne industrije Srbije. Očekuje se da će to biti uvod u kupovinu većinskog paketa akcija NIS-a od Rusije. Profesor Miloš Banjac ističe da svaka dubinska analiza podrazumeva više aspekata.
"Prvi je svakako finansijski deo - bilans stanja, bilans uspeha, finansijskih tokova, kapacitet za razvoj same kompanije i taj deo je dugotrajan. Mi ovako paušalno govorimo na televiziji da 70 odsto tržišta drži NIS, uloženo je tri milijarde evra u njegovu rekonstrukciju, ali kada neko hoće da kupi tu kompaniju, on želi da se uveri koliko to zaista košta”, dodaje Banjac.
Objašnjava da se obično taj deo prepušta revizorskim institucijama ili bankama da urade nezavisnu procenu, da bi na osnovu toga dve strane mogle da se dogovore o ceni.
"Oni fizički moraju da obiđu sva ta postrojenja, ali i da vide šta sve to obuhvata. Prilikom prethodne prodaje NIS-a, izgleda da nismo baš vodili računa šta je sve prodato, pa smo tek nakon toga ustanovljavali šta to pripada sve NIS-u, od onih bušotina do raznih objekata koji nisu imali direktne veze sa proizvodnjom nafte u Srbiji”, dodaje Banjac.
MOL u ekspanziji
Na pitanje koliko je MOL već upućen u kapacitete NIS-a, Banjac ističe da MOL pokriva relativno mali deo našeg tržišta, od četiri do četiri i po odsto tržišta derivata nafte.
“On je uvozio uglavnom sopstvenu naftu, povremeno je i kupovao naftu NIS-a, pa nju distribuirao. Svakako je upućen”, kaže Banjac.
Ukazuje da je MOL kompanija koja je u ekspanziji – otkupili su kompaniju INA, drži pod kontrolom Češku, Slovačku, imaju 200 pumpi u Poljskoj, kao i da kada je Lukoil morao da izađe iz Bugarske i Rumunije, MOL je hteo da otkupi i njihove delove.
“Dakle, oni imaju i kapacitet i znaju taj posao da rade i definitivno su najveća regionalna kompanija. Svakako je pratila šta se dešava u NIS-u, mislim da su upućeni”, poručuje Banjac.
Ozbiljnija faza pregovora
Smatra i da ulazimo u jednu novu, ozbiljniju fazu tih pregovora.
“Verujem da su oni već mesecima u pregovorima, da su istraživali šta sve to ima, ali sada u ovoj fazi te dubinske analize otvaraju se i oni poverljivi dokumenti da se zaista vidi kakvo je to poslovanje”, dodaje Banjac.
Govoreći o tome može li bilo koja stavka da postane komplikacija u pregovorima između Budimpešte i Moskve, Banjac smatra da je ta faza prevaziđena.
“Ovde je sada pitanje čini mi se cena, oko toga će se lomiti koplja. Očigledno da su se sporazumeli već i da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište. Dakle, kao na tacni mu se pruža cela Srbija da uđe umesto NIS-a što je fantastično. Mislim da to svaka kompanija može samo da poželi, a opet Rusi su prinuđeni da to prodaju. Sada je pitanje cena. Dakle, bez nikakve sumnje, MOL bi voleo da uđe na ovo tržište”, poručuje Banjac.
Pročitaj još
Ali koliko traju dubinske analize?
Ipak, navodi, ovakve dubinske analize mogu da potraju i mesecima.
“Mesecima, ali sada kakvi su rokovi ovde zadati, verovatno će biti sve skraćeno, možda će se samo nekoliko nedelja da potraje. I ako se to ne desi za nekoliko nedelja, smatram da će OFAK produžiti sve date licence za još neko vreme, jer i oni pretpostavljam da prate, čak verujem da i učestvuje možda u tim, odnosno na neki način dolaze do informacija kako idu pregovori, da bi i sami rekli da li da produže te licence”, kaže Banjac.
Ukazuje da se desila prelomna tačka i da se sada ide u pravcu rešenja.
Na pitanje da li je to Srbiji dovoljno brzo ako, kao što je Amerika najavila, do 23. januara žele da vide ključne detalje o kupovini, Banjac kaže da veruje da kako sada stvari odmiču i kako se svi partneri sada ponašaju, da će to biti dovoljno.
“Dakle, ovo je sada već utvrđen put, čim smo dobili ovo produženje da imamo licencu za preradu nafte i uvoz nafte, to znači da je OFAK već shvatio da je ovo vrlo ozbiljan sporazum i da je u završnoj fazi”, dodaje Banjac.
Moguće proširenje rafinerije u Pančevu
Govoreći o teoriji prema kojoj bi MOL Rafineriju u Pančevu specijalizovao samo za proizvodnju jedne vrste goriva, Banjac kaže da ne veruje u tu teoriju.
“Postoji teorijski mogućnost, ali u praksi je gotovo neverovatno. Najprofitabilniji proizvodi od rafinacije nafte su dizel i benzin i najviše se prodaju, tako da ne znam zašto bi neko ugasio taj kapacitet. Pored toga, Pančevo ima i dopunski kapacitet, znači on se ne koristi 100 odsto. Otprilike 3,9 miliona tona nafte prerađuje NIS, ima kapacitete za 4,8 miliona tona nafte”, objašnjava Banjac.
Ističe da to znači da ima prostora za proširenje.
“Verujem da će zbog sada dobrih veza sa Janafom, verovatno i nekih dodatnih povezivanja sa Mađarskom doći do daljeg razvoja te kompanije. Nažalost za Srbiju što to ide mimo nas. Ako smo do sada i imali neke posredne zavisnosti od Rusije, ali i neke dobrobiti od toga što je to ruska kompanija, od toga da je to velika zemlja, članica Saveta bezbednosti i tako dalje, sada izlazimo skroz na neku regionalnu kompaniju koja će se ponašati apsolutno tržišno”, tvrdi Banjac.
Smatra da će verovatno i Petrohemija biti deo ovog paketa, jer je NIS u 90 odsto vlasnik Petrohemije.
“Petrohemija je toliko naslonjena sa svojom proizvodnjom, to je nastavak rafinacije nafte, dakle oni prave te polimere kao ponovo sirovinu za dalju preradu, tako da to je u paketu”, poručuje Banjac.
Zašto Srbija nije kupila NIS?
Komentarišući izjavu predsednika Vučića da naša zemlja želi da kupi još nekoliko odsto vlasničkog udela NIS-a, Banjac kaže da je to trebalo učiniti ranije, da se dođe do većeg udela u vlasništvu.
“Ne znam šta je bio taj razlog, gde su napravljene greške u koracima da Srbija nije ušla i otkupila NIS. Mi znamo i od predsednika najavljena specijalna akcija sa Jorgovankom Tabaković da imamo pare da to otkupimo. Šta je to sad Mađarska ponudila bolje u odnosu na Srbiju i kakvi su to odnosi bolji, to će za sada ostati tajna”, poručuje Banjac.
“Energetske kompanije su kičma svake države, kao i Elektroprivreda. Bez njih i naftne industrije staje sve, nemamo ni industriju, nemamo ni snabdevanje domaćinstva energijom. Izuzetno je važno u strateškom smislu da bude vlasnik država”, zaključuje Banjac.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vrednost bora koji će u Srbiji vaditi Kanađani je 5,5 milijardi dolara
08.04.2026.•
2
Procenjena vrednost resursa bora u Piskanji kod Raške iznosi čak 5,5 milijardi dolara.
Gorivo u Srbiji više nije drastično skuplje nego u regionu: Rat u Iranu povećao cene, evo gde najviše
08.04.2026.•
19
Dve zemlje u regionu koje su tradicionalno imale najniže cene goriva, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, u poslednjih mesec dana, odnosno od početka rata u Iranu, zabeležile su najdrastičnije poskupljenje.
Cene nafte naglo pale nakon sporazuma SAD i Irana o dvonedeljnom primirju
08.04.2026.•
2
Globalne cene nafte naglo su pale, dok su akcije na berzama porasle nakon što su SAD i Iran postigli uslovni dvonedeljni sporazum o prekidu vatre koji predviđa ponovno otvaranje ključnog plovnog puta kroz Ormuski moreuz.
Ford povlači više od 420.000 vozila u SAD zbog problema sa brisačima
07.04.2026.•
0
Američki proizvođač automobila Ford motor danas je pokrenuo opoziv 422.613 vozila u SAD zbog problema sa brisačima, saopštila je Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima (NHTSA).
Nafta u Srbiju dolazi jednim putem: Koliko smo zavisni od JANAF-a?
07.04.2026.•
12
Sirova nafta se ovih dana, od početka rata u Iranu, kako je Forbes Srbija već pisao, nabavlja sa svih strana. Jagma za njom je tolika da je NIS kupuje "odakle god može" - iz Kazahstana, Iraka, Gvajane, Norveške, SAD-a…
Peskov: Rusija u kontaktu sa Srbijom i Mađarskom oko isporuke energenata
07.04.2026.•
0
Rusija je u kontaktu sa Srbijom i Mađarskom u vezi sa isporukom energenata, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Aman kupio DIS
07.04.2026.•
1
Kompanija Aman iz Beograda objavila je da je, posle devet uspešnih akvizicija trgovinskih sistema u Srbiji, postala vlasnik 100 udela udela i u kompaniji PTP DIS iz Krnjeva.
Čelnica MMF objavila koga će najgore pogoditi kriza zbog rata u Iranu
07.04.2026.•
1
Rat na Bliskom istoku dovešće do više inflacije i sporijeg globalnog rasta, izjavila je sinoć čelnica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva za Rojters uoči planirane objave prognoze za svetsku ekonomije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
07.04.2026.•
0
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal u ovoj godini za frilensere traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Drastično poskupele sirovine za proizvodnju plastike: To bi moglo da podigne cene hrane, lekova, odeće...
06.04.2026.•
7
Rast cene nafte zbog rata na Bliskom istoku ne predstavlja problem za građane samo zbog poskupljenja dizela i benzina, već i zbog mnogih drugih proizvoda koji se dobijaju preradom nafte, a koje svakodnevno koristimo.
Ministarstvo poljoprivrede: Za podsticaje do sada isplaćeno 37,5 milijardi dinara
06.04.2026.•
3
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević rekao je da je do sada iz agrarnog budžeta isplaćeno 33 odsto sredstava, namenjenih za podsticaje u 2026, odnosno 37,5 milijardi dinara.
Javni dug Srbije na kraju februara više od 39 milijardi evra
06.04.2026.•
4
Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 39,1 milijardu evra.
EU pokreće pregovore o ukidanju roming troškova za Zapadni Balkan
06.04.2026.•
10
Generalni sekretarijat Saveta EU zakazao je za sutra sastanak u Briselu na kojem će biti razmatran predlog o ukidanju dodatnih roming troškova za Zapadni Balkan.
Objavljena procena kako bi cenovni šok na tržištu energenata uticao na kreditni rejting Srbije
06.04.2026.•
2
Globalna rejting agencija S&P objavila je istraživanje o tome kako bi cenovni šok na tržištu energenata mogao da utiče na kreditni rejting država centralne i istočne Evrope (CEE), Srbije i Turske.
PKS: Zaliha đubriva ima dovoljno, ne zavisimo direktno od uvoza iz kriznih regiona
05.04.2026.•
2
Član Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da zaliha đubriva u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznih regiona.
Mickoski: Žestok pritisak iz komšiluka, građani susednih zemalja dolaze kod nas da pune rezervoare
05.04.2026.•
6
Premijer Severne Makedonije izjavio je da je njegova vlada danas donela odluku o smanjenju akciza na benzin i dizel i produžila uredbu o snižavanju poreza na dodatu vrednost (PDV) za dve sedmice.
Ministri ekonomije pet zemalja: EU da uvede porez na ekstraprofite energetskih kompanija
05.04.2026.•
3
Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka.
Džej Pi Morgan predviđa cenu nafte od 150 dolara ako Ormuz bude zatvoren do maja
05.04.2026.•
2
Cene nafte bi mogle da dostignu 150 dolara po barelu ako protok energenata kroz Ormuski moreuz ostane poremećen do sredine maja, objavila je banka Džej Pi Morgan.
FAO: Svetske cene hrane porasle drugi mesec zaredom
05.04.2026.•
1
Svetske cene hrane su u martu porasle drugi mesec zaredom, na naviši nivo od septembra 2025, a poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Gasovod u Kanjiži je deo Balkanskog toka: Koliki je značaj ovog sistema?
05.04.2026.•
21
Balkanski tok je deo šireg sistema koji doprema ruski gas preko Crnog mora i Turske do zemalja u unutrašnjosti Evrope.
Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra
05.04.2026.•
10
Tokom cele 2025. godine Republika Srbija je za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).
Komentari 38
Лазар
Todor
Plaćač poreza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar