Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra

Autor: Nedeljnik (Milica Rilak)

Info
05.04.2026.
08:03
Tokom cele 2025. godine Republika Srbija je za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra
Foto: Pixabay
Novac iz budžeta utrošen je na otplatu glavnice duga, ali i na prateće troškove kamata, provizija i ostalih izdataka koji prate zaduživanje države, piše Nedeljnik.
 
Glavnica duga i prateći kamatni troškovi
 
Ukupni izdaci za otplatu glavnice duga na nivou centralne vlasti u posmatranom periodu iznosili su 420,62 milijarde dinara (3,58 milijardi evra).
Najveći deo ovih sredstava utrošen je na razduživanje po osnovu direktnih obaveza države, dok je manji deo usmeren na garantovane dugove.
 
Pored otplate samog duga, država je za kamate, diskonte i provizije izdvojila dodatnih 186,87 milijardi dinara (1,59 milijardi evra), što govori o ukupnom fiskalnom opterećenju koje je servisiranje dospelog duga predstavljalo za budžet tokom cele prošle godine. 
Struktura direktnih obaveza
 
Kada se posmatraju isključivo direktne obaveze Republike Srbije, za otplatu glavnice izdvojeno je 395 milijardi dinara (3,36 milijardi evra).
 
Troškovi kamata i diskonata za ove obaveze dostigli su 157,09 milijardi dinara (1,34 milijarde evra). U okviru otplate spoljnog duga, najveći pritisak u pogledu kamata došao je od državnih evroobveznica, za koje je isplaćeno 35,09 milijardi dinara (oko 300 miliona evra).
 
Takođe, servisiranje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu koštalo je državu 9,46 milijardi dinara (80 miliona evra).
 
Razlika u troškovima unutrašnjeg i spoljnog duga
 
Plaćanja po osnovu direktnog unutrašnjeg duga bila su dominantna u pogledu glavnice, gde je za državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu isplaćeno 229,10 milijardi dinara (1,95 milijardi evra).
 
S druge strane, kamate na spoljni dug bile su znatno skuplje od unutrašnjih i iznosile su 92,42 milijarde dinara (790 miliona evra).
 
Upoređujući ove podatke, jasno je da su obaveze prema stranim poveriocima i međunarodnom tržištu kapitala nosile veće kamatno opterećenje nego zaduživanje kod domaćih investitora i banaka, gde su kamate iznosile 64,67 milijardi dinara (550 miliona evra).
Indirektne obaveze i garantovani dugovi
 
Obaveze države koje se odnose na dugove za koje je Republika Srbija dala garancije "drugim subjektima" (velikim javnim preduzećima) iznosile su 25,61 milijardu dinara (220 miliona evra) u pogledu glavnice.
 
Troškovi kamata za ove namene iznosili su dodatnih 4,78 milijardi dinara (40 miliona evra).
 
Najveći deo unutrašnjih garantovanih obaveza odnosio se na kredite kod poslovnih banaka, dok su u spoljnim garancijama prednjačile obaveze prema institucijama kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

JAVNI DUG dug Srbije dugovanja Srbije

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

  • dacic

    06.04.2026 • 00:02
    za eko tajgera to je sica
    i 5x veci dug nije nista za sorab ekonomiju
    ili jesi il nisi tajger

  • Malo mraka iz odžaka

    05.04.2026 • 21:30
    alekstheman@gmail.com
    Nikako mi ne ide u glavu zašto se uporno odvaja kamata od glavnice kad se govori o javnom ili spoljnom dugu.Kao da možemo vraćati samo glavnicu bez kamate.

  • s one strane duge

    05.04.2026 • 16:39
    na kamate ode skoro 10 milijar
    eh da je to sve, ali NIJE. Jos toliko ce deviza otici iz drzave po osnovu kamata od fizickih lica i preduzeca, koji su takodje zaduzeni koliko i sama drzava. Naravno sve te dugov, drzavni, licni i preduzeca, placace narod Srbije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 10 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Objavljeno kolike su plate najviših sveštenika pravoslavne crkve u Grčkoj
Objavljeno kolike su plate najviših sveštenika pravoslavne crkve u Grčkoj
Prva grupa danskih zatvorenika dolazi 2027. da robija na Kosovu
Prva grupa danskih zatvorenika dolazi 2027. da robija na Kosovu
Neko preduhitrio Vučića: Pokrenut portal Ko si bre ti, ali neće se svideti vlasti
Neko preduhitrio Vučića: Pokrenut portal Ko si bre ti, ali neće se svideti vlasti

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Microsoft otpušta 3.200 radnika u Xbox-u

Microsoft otpušta 3.200 radnika u Xbox-u

07.07.2026.• 0
Američka kompanija Microsoft saopštila je da će ukinuti 3.200 radnih mesta u svojoj gejming diviziji Xbox, što znači da će bez posla ostati oko 20 odsto radnika u tom odeljenju.
Porše bi mogao da ukine 4.000 radnih mesta

Porše bi mogao da ukine 4.000 radnih mesta

06.07.2026.• 1
Nemački proizvođač luksuznih automobila Porše mogao bi da ukine još do 4.000 radnih mesta pored već najavljenih otpuštanja, prenosi nemački Handelsblat, pozivajući se na izvore iz kompanije.
OPEK+ dogovorio dalje povećanje proizvodnje nafte

OPEK+ dogovorio dalje povećanje proizvodnje nafte

05.07.2026.• 2
Organizacija OPEK+ dogovorila je dalje povećanje kvota proizvodnje od avgusta, saopštila je ova grupa, usled čega raste globalna ponuda u vreme kada cene nafte padaju zbog postepenog otvaranja Ormuskog moreuza.
Najkomentarisanije