Država se zadužila za još 2,67 milijardi dinara - mnogo manje nego što je planirala
Interesovanje za državne obveznice u dinarima bilo je na jučerašnjoj aukciji izuzetno slabo pa je država uspela da prikupi svega 2,67 milijardi dinara prodajom ovih hartija od vrednosti,
To, kako piše Biznis.rs, pokazuje izveštaj Uprave za javni dug.
Preliminarni plan Ministarstva fianansija bio je da na aukciji proda obveznice u ukupnoj vrednosti 20 milijardi dinara, ali je kupaca bilo za svega 266.951 obveznicu nominalne vrednosti 10.000 dinara, odnosno 13 odsto ukupne ponuđene vrednosti ovih dužničkih hartija.
Zbog slabije tražnje, zaduživanje države je poskupelo pa su obveznice prodate po stopi prinosa od 4,55 odsto. Kuponska stopa je 4,5 odsto.
Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 2,93 milijarde dinara, a reč je o reotvorenoj emisiji petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva na naplatu 30. jula 2030. godine. Prvi put je emitovana 28. jula 2025. godine. Obim emisije iznosio je 32,4 milijarde dinara.
Isplata kupona u iznosu od 4,5 odsto vršiće se godišnje i to svakog 30. jula do datuma dospeća, navodi Uprava za javni dug.
Ovo je bila prva aukcija nakon što je rejting agencija Moody's donela odluku o snižavanju izgleda za kreditni rejting Srbije sa pozitivnih na stabilne, ali i u jeku krize na Bliskom istoku u okruženju naglog i visokog poskupljenja energenata i pojačane nesigurnosti.
Iako je interesovanje investitora za državne obveznice već neko vreme bilo veliko a država je uspevala da postigne i nešto nižu cenu zaduživanja, ovo slabo interesovanje ne mora da ukazuje da se tražnja ohladila, kaže za Biznis.rs glavni broker Momentum securitiesa Nenad Gujaničić.
"Moguće je da ovo ima veze sa komešanjima na globalnom tržištu pa je bankarski sektor bio obazriv, ali i ne mora da znači. Svakako je ovo mali uzorak da bi se izvlačili zaključci", kazao je Gujaničić.
Dosadašnji učinak srpskih obveznica u poslednjih godinu dana bio je obeležen solidnom tražnjom. Dok su početkom prošle godine prinosi na petogodišnje hartije često prelazili pet odsto, stabilizacija inflacije i bolji kreditni rejting zemlje omogućili su Ministarstvu finansija da obezbedi zaduživanje po nižim stopama i od kuponskih 4,5 odsto.
Nemogućnost da se u dovoljnoj meri zaduži na tržištu kapitala verovatno će državu usmeriti na nove vidove zaduživanja, pre svega na banke i po nepovoljnijim uslovima nego na tržištu kapitala.
Država je tokom prošle godine radije birala fleksibilnije, ali i skuplje aranžmane sa bankama, iako je cena srpskog duga na međunarodnom tržištu beležila blagi pad, tačnije država se mogla jeftinije zaduživati.
Pročitaj još
Udeo direktnog duga države prema bankama nastavio je da raste i popeo se na 12 odsto nakon što je prirast zaduživanja po osnovu kredita lani iznosio 807 miliona evra. Usled povećane likvidnosti domaćeg finansijskog tržišta, drugi najveći rast beleže obveznice u evrima na domaćem tržištu od 242 miliona evra.
Najveći deo javnog duga Srbije koji iznosi oko 39,3 milijarde evra i dalje se nalazi u rukama vlasnika evroobveznica koje država prodaje na međunarodnom tržištu kapitala.
Prema podacima Uprave za javni dug, dug države u evroobveznicama iznosi 10,3 milijarde evra, u dinarskim obveznicama 7,3 milijarde evra, dok su krediti banaka dotigli 4,7 milijardi evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
2
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
49
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
8
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
17
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
10
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Komentari 6
dacic
stomak krci svake nedelje jace i place
Ni-on
Погрешан наслов
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar