A onda se pojavi glad - uprkos robnim rezervama
Šest nedelja razaranja proizvodnih kapaciteta gasa i nafte na Bliskom Istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza su se i te kako reflektovali na svetsku ekonomiju.
Ugrožene su i zemlje poput Južne Koreje, Filipina, Japana... veliki uvoznici fosilnih goriva, ali i brojne zemlje, poput Tajvana i Vijetnama, koje se sa ovog područja snabdevaju gasovima neophodnim u proizvodnji poluprovodnika.
Ništa manje nisu pogođeni ni uvoznici đubriva, jer se na Bliskom Istoku zadovoljava čak trećina svetskih potreba za azotnim đubrivima. Zapravo, pogođena je čitava globalna ekonomija, a u zemljama koje su se komotnije odnosile prema takozvanim "državnim rezervama" posledice u svakodnevnom životu su vidljive nakon samo nekoliko sedmica od agresije SAD i Izraela na Iran.
Posledice rata i blokada
Tako je u Sloveniji ograničena količina goriva koja se može odjednom kupiti na pumpama, a cene energenata su svuda poprilično uvećane. Cena barela nafte osciluje u rasponu od 92 do 110 dolara, dok se pre 28. februara mesecima vrtela oko 65 dolara za barel. Za gas se sada plaća između 55 i 60 evra po megavatsatu, dok je pre mesec dana bilo dovoljno izdvojiti 32 evra.
Uvećane cene su posledica nedaća na globalnom tržištu. Što zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, što zbog oštećenja postrojenja neophodnih za proizvodnju, skladištenje ili lučki pretovar nafte i gasa, ponuda je smanjena za 22 odsto kada je reč o tečnom naftnom gasu, a za 20 odsto kada je u pitanju sirova nafta. Dnevno na tržištu manjka oko 15 miliona barela nafte, odnosno 2,1 milion tona, što je otprilike osmomesečna potrošnja u Srbiji.
Situacija je još nezgodnija kada je reč o gasu, jer su skladištenje i transport mnogo složeniji i skuplji, a naročito stoga što se mogu odvijati samo na pojedinim lokacijama, dok se, primera radi, skladište za naftu može izgraditi takoreći bilo gde. To ograničava upravljanje gasom.
Vrelo leto
Energenti se koriste u velikom obimu i bezmalo u svim aktivnostima. Tako je potražnja za njima direktna, ali i indirektna, kao kada trošimo struju za čiju proizvodnju se u Evropi posebno mnogo koristi gas. Slično i kada jedemo povećavamo i energetsku potrošnju.
Objašnjenje je jednostavno: za proizvodnju hrane potrebna je nemala količina energenata, a još više za pripremu ili čuvanje hrane u dovoljno ohlađenom prostoru.
Mada prvih dana manjak energenata prvenstveno osećamo na pumpama, izvesno je da će narednih meseci nestašice, odnosno više cene biti prisutne i prilikom zadovoljavanja drugih ljudskih potreba.
Kako je u Evropi energetski balans umnogome zavisan od gasnih elektrana, tako će i Srbija, koja tokom hladnijih meseci i do 30 odsto potreba za strujom rešava uvozom, pažljivo gledati na funkcionisanje ovih energana širom Starog kontinenta.
Ako jul i avgust budu izrazito vreli, a poslednjih decenija jesu, nevolje sa strujom možemo očekivati već kada na leto budemo masovno uključivali aparate za rashlađivanje.
Pročitaj još
Vreme inflacije
Kada je pre četiri godine počeo sukob Rusije i Ukrajine, rast cena bio je izrazitiji i brži. Podsetimo se da je u avgustu 2022, pet meseci od početka rata u Evropi, nafta dostigla rekordnih 147 dolara za barel, dok se struja u vreme najvećih nestašica plaćala i 200 evra za megavatsat.
Ovog puta cene nisu dostigle ovolike astronomske visine, ali, ako se rat na Bliskom Istoku oduži i intenzivira, mogu ponovo dostići slične vrednosti. Sve zavisi od dužine i intenziteta sukoba, te dužine i obuhvatnosti stopiranja prometa kroz Ormuski moreuz.
Posebno bi neugodno bilo ako se blokira i susedni moreuz koji povezuje Indijski okean sa Crvenim morem, potom i preko Sueca sa Mediteranom.
Naravno da se energija troši i plaća u svakoj proizvodnji. Rast cena energenata znači i uvećanje troškova u proizvodnji takoreći svih potrepština. Stoga je opšti rast cena logičan epilog poskupljenja gasa i nafte.
Inflacija je u Evropi već u martu dostigla 3,4 odsto, 1,5 odsto više nego što se ranije predviđalo, a predsednica Centralne evropske banke je najavila da bi produžetak rata do kraja leta inflaciju podigao i do 6,3 odsto.
A upravo su u Briselu sa olakšanjem procenjivali da su sredinom prošle godine rast cena spustili ispod tolerisanih dva odsto. Rat na Bliskom Istoku potro je višegodišnje napore Brisela.
Siromašni najugroženiji
Agresija na Iran je u prvi plan dovela i strah da će doći do nestašica hrane. Razlog je što svet trećinu potreba za veštačkim đubrivom zadovoljava uvozom iz zemalja Persijskog zaliva, a u slučaju azotnih gnojiva KAN-a, AN-a i uree, oslonjenost na ovaj region je i veća.
Naravno, proizvodnja hrane za osam i po milijardi ljudi širom globusa nije moguća bez intenzivne upotrebe đubriva, a to posebno važi za afričke siromašne države sa brojnom populacijom. Upravo ove države se u najvećoj meri gorivom snabdevaju sa ovog područja. Za tamošnji život i održavanje mira posebno je važno da hrane bude ne samo dovoljno, već i po relativno pristupačnim cenama.
U siromašnijim zemljama gro ljudi na hranu odvaja i do 38 odsto ukupnog prihoda, dok ovaj izdatak čini tek deset odsto svih troškova porodice u dvadeset najbogatijih država sveta. Može se samo zamisliti koliko je običnim ljudima u siromašnijim državama važno da cena hrane bude što dostupnija, i najmanji rast ovde je snažan udar na porodičan budžet.
Činjenica je da su svetske rezerve hrane na rekordnom nivou. Pšenice i kukuruza ima preko 870 miliona tona, ali sve bi se to veoma brzo potrošilo ako tokom prolećne i jesenje setve manjak đubriva bude u većoj meri.
Posebno je ratarstvo osetljivo na nedovoljno đubriva i prinos može biti i upola niži ako se zemljište ne nađubri dovoljno. Trećinu svetskih potreba za đubrivom, koliko pristiže iz zemalja Persijskog zaliva, u kratkom roku je nemoguće nadoknaditi povećanjem produkcije fabrika u drugim regionima.
Stoga je manjak hrane realna procena, pogotovo ako rat bude duže trajao. Rast cena đubriva od 25 odsto sigurno će uticati na skok cena prehrane, a gde će cenama biti kraj ponajviše zavisi od dužine sukoba i trajanja blokade važnih saobraćajnica.
Nemotivisan ratar
Agresija na Iran je izuzetno snažna, kao i uzvraćanje napadnute strane. Upotrebljene su najmoćnije rakete, dronovi svih vrsta, najrazornije granate i već je ozbiljno oštećeno preko 40 postrojenja, među njima i u Kataru, na svetu najveće za pretvaranje u tečni gas.
Baš kao i rafinerija u Saudijskoj Arabiji, takođe jedna od najvećih na svetu, i tek nešto manje rafinerije u Bahreinu, UAE-u, Jemenu... Oštećenja su ozbiljna, teško da će se išta moći popraviti za manje od šest meseci, dok će obnova najvažnijih trajati tri do pet godina.
Veliko je pitanje da li će proizvođači iz ostalih regiona uspeti da nadoknade i polovinu ratom umanjene ponude sa Bliskog Istoka. Stoga je realno da ćemo se u narednom periodu suočavati sa nestašicama pre svega goriva, ali i sa manjkom svega u čijoj proizvodnji gas i nafta imaju važnu ulogu.
Nadležni u Srbiji neprekidno i prekomerno ističu kako su ovdašnje robne rezerve dobro popunjene. Zaista se pokazuje da je bilo korisno snabdeti se đubrivom (koje u velikoj meri uvozimo, ponajviše iz Rusije, Kazahstana i Mađarske) i to ne samo za prolećne, već za jesenje potrebe.
To bi trebalo da doprinese kvalitetu ovogodišnje setve, ali pitanje je koliko je vojvođanski ratar, osiromašen nepovoljnim vremenskim uslovima prošlih godina i politikom precenjenog kursa dinara koja žestoko pogađa izvoznike, motivisan da plaća za 25 odsto skuplje đubrivo.
Sećanje na megainflaciju
U najboljem slučaju, visoke rezerve pomažu da se nestašice ne osete prvih dva, tri meseca, možda i nešto duže. Kako će biti kasnije u najvećoj meri zavisi od mogućnosti da se i u predstojećim danima po uobičajenim cenama kupuju đubrivo, aluminijum, a pre svega nafta i gas.
Rat na Bliskom Istoku je već u prvih mesec dana toliko razorio naftno-gasnu infrastrukturu da će ponuda nafte narednih meseci sigurno biti manja nego što je potrebno.
No, minus još nije prevelik, ali ako se borbe nastave, veoma brzo mogu da dovedu do nestašica i nemaštine kakve još živo pamtimo iz megainflacijske 1993. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
0
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
0
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
6
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
6
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Komentari 6
dacic
eeee onda on kao uskace da spasi narod, naravno gluma mora biti perfektna
Trt
KAMENI Jagodina.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar