A onda se pojavi glad - uprkos robnim rezervama
Šest nedelja razaranja proizvodnih kapaciteta gasa i nafte na Bliskom Istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza su se i te kako reflektovali na svetsku ekonomiju.
Ugrožene su i zemlje poput Južne Koreje, Filipina, Japana... veliki uvoznici fosilnih goriva, ali i brojne zemlje, poput Tajvana i Vijetnama, koje se sa ovog područja snabdevaju gasovima neophodnim u proizvodnji poluprovodnika.
Ništa manje nisu pogođeni ni uvoznici đubriva, jer se na Bliskom Istoku zadovoljava čak trećina svetskih potreba za azotnim đubrivima. Zapravo, pogođena je čitava globalna ekonomija, a u zemljama koje su se komotnije odnosile prema takozvanim "državnim rezervama" posledice u svakodnevnom životu su vidljive nakon samo nekoliko sedmica od agresije SAD i Izraela na Iran.
Posledice rata i blokada
Tako je u Sloveniji ograničena količina goriva koja se može odjednom kupiti na pumpama, a cene energenata su svuda poprilično uvećane. Cena barela nafte osciluje u rasponu od 92 do 110 dolara, dok se pre 28. februara mesecima vrtela oko 65 dolara za barel. Za gas se sada plaća između 55 i 60 evra po megavatsatu, dok je pre mesec dana bilo dovoljno izdvojiti 32 evra.
Uvećane cene su posledica nedaća na globalnom tržištu. Što zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, što zbog oštećenja postrojenja neophodnih za proizvodnju, skladištenje ili lučki pretovar nafte i gasa, ponuda je smanjena za 22 odsto kada je reč o tečnom naftnom gasu, a za 20 odsto kada je u pitanju sirova nafta. Dnevno na tržištu manjka oko 15 miliona barela nafte, odnosno 2,1 milion tona, što je otprilike osmomesečna potrošnja u Srbiji.
Situacija je još nezgodnija kada je reč o gasu, jer su skladištenje i transport mnogo složeniji i skuplji, a naročito stoga što se mogu odvijati samo na pojedinim lokacijama, dok se, primera radi, skladište za naftu može izgraditi takoreći bilo gde. To ograničava upravljanje gasom.
Vrelo leto
Energenti se koriste u velikom obimu i bezmalo u svim aktivnostima. Tako je potražnja za njima direktna, ali i indirektna, kao kada trošimo struju za čiju proizvodnju se u Evropi posebno mnogo koristi gas. Slično i kada jedemo povećavamo i energetsku potrošnju.
Objašnjenje je jednostavno: za proizvodnju hrane potrebna je nemala količina energenata, a još više za pripremu ili čuvanje hrane u dovoljno ohlađenom prostoru.
Mada prvih dana manjak energenata prvenstveno osećamo na pumpama, izvesno je da će narednih meseci nestašice, odnosno više cene biti prisutne i prilikom zadovoljavanja drugih ljudskih potreba.
Kako je u Evropi energetski balans umnogome zavisan od gasnih elektrana, tako će i Srbija, koja tokom hladnijih meseci i do 30 odsto potreba za strujom rešava uvozom, pažljivo gledati na funkcionisanje ovih energana širom Starog kontinenta.
Ako jul i avgust budu izrazito vreli, a poslednjih decenija jesu, nevolje sa strujom možemo očekivati već kada na leto budemo masovno uključivali aparate za rashlađivanje.
Pročitaj još
Vreme inflacije
Kada je pre četiri godine počeo sukob Rusije i Ukrajine, rast cena bio je izrazitiji i brži. Podsetimo se da je u avgustu 2022, pet meseci od početka rata u Evropi, nafta dostigla rekordnih 147 dolara za barel, dok se struja u vreme najvećih nestašica plaćala i 200 evra za megavatsat.
Ovog puta cene nisu dostigle ovolike astronomske visine, ali, ako se rat na Bliskom Istoku oduži i intenzivira, mogu ponovo dostići slične vrednosti. Sve zavisi od dužine i intenziteta sukoba, te dužine i obuhvatnosti stopiranja prometa kroz Ormuski moreuz.
Posebno bi neugodno bilo ako se blokira i susedni moreuz koji povezuje Indijski okean sa Crvenim morem, potom i preko Sueca sa Mediteranom.
Naravno da se energija troši i plaća u svakoj proizvodnji. Rast cena energenata znači i uvećanje troškova u proizvodnji takoreći svih potrepština. Stoga je opšti rast cena logičan epilog poskupljenja gasa i nafte.
Inflacija je u Evropi već u martu dostigla 3,4 odsto, 1,5 odsto više nego što se ranije predviđalo, a predsednica Centralne evropske banke je najavila da bi produžetak rata do kraja leta inflaciju podigao i do 6,3 odsto.
A upravo su u Briselu sa olakšanjem procenjivali da su sredinom prošle godine rast cena spustili ispod tolerisanih dva odsto. Rat na Bliskom Istoku potro je višegodišnje napore Brisela.
Siromašni najugroženiji
Agresija na Iran je u prvi plan dovela i strah da će doći do nestašica hrane. Razlog je što svet trećinu potreba za veštačkim đubrivom zadovoljava uvozom iz zemalja Persijskog zaliva, a u slučaju azotnih gnojiva KAN-a, AN-a i uree, oslonjenost na ovaj region je i veća.
Naravno, proizvodnja hrane za osam i po milijardi ljudi širom globusa nije moguća bez intenzivne upotrebe đubriva, a to posebno važi za afričke siromašne države sa brojnom populacijom. Upravo ove države se u najvećoj meri gorivom snabdevaju sa ovog područja. Za tamošnji život i održavanje mira posebno je važno da hrane bude ne samo dovoljno, već i po relativno pristupačnim cenama.
U siromašnijim zemljama gro ljudi na hranu odvaja i do 38 odsto ukupnog prihoda, dok ovaj izdatak čini tek deset odsto svih troškova porodice u dvadeset najbogatijih država sveta. Može se samo zamisliti koliko je običnim ljudima u siromašnijim državama važno da cena hrane bude što dostupnija, i najmanji rast ovde je snažan udar na porodičan budžet.
Činjenica je da su svetske rezerve hrane na rekordnom nivou. Pšenice i kukuruza ima preko 870 miliona tona, ali sve bi se to veoma brzo potrošilo ako tokom prolećne i jesenje setve manjak đubriva bude u većoj meri.
Posebno je ratarstvo osetljivo na nedovoljno đubriva i prinos može biti i upola niži ako se zemljište ne nađubri dovoljno. Trećinu svetskih potreba za đubrivom, koliko pristiže iz zemalja Persijskog zaliva, u kratkom roku je nemoguće nadoknaditi povećanjem produkcije fabrika u drugim regionima.
Stoga je manjak hrane realna procena, pogotovo ako rat bude duže trajao. Rast cena đubriva od 25 odsto sigurno će uticati na skok cena prehrane, a gde će cenama biti kraj ponajviše zavisi od dužine sukoba i trajanja blokade važnih saobraćajnica.
Nemotivisan ratar
Agresija na Iran je izuzetno snažna, kao i uzvraćanje napadnute strane. Upotrebljene su najmoćnije rakete, dronovi svih vrsta, najrazornije granate i već je ozbiljno oštećeno preko 40 postrojenja, među njima i u Kataru, na svetu najveće za pretvaranje u tečni gas.
Baš kao i rafinerija u Saudijskoj Arabiji, takođe jedna od najvećih na svetu, i tek nešto manje rafinerije u Bahreinu, UAE-u, Jemenu... Oštećenja su ozbiljna, teško da će se išta moći popraviti za manje od šest meseci, dok će obnova najvažnijih trajati tri do pet godina.
Veliko je pitanje da li će proizvođači iz ostalih regiona uspeti da nadoknade i polovinu ratom umanjene ponude sa Bliskog Istoka. Stoga je realno da ćemo se u narednom periodu suočavati sa nestašicama pre svega goriva, ali i sa manjkom svega u čijoj proizvodnji gas i nafta imaju važnu ulogu.
Nadležni u Srbiji neprekidno i prekomerno ističu kako su ovdašnje robne rezerve dobro popunjene. Zaista se pokazuje da je bilo korisno snabdeti se đubrivom (koje u velikoj meri uvozimo, ponajviše iz Rusije, Kazahstana i Mađarske) i to ne samo za prolećne, već za jesenje potrebe.
To bi trebalo da doprinese kvalitetu ovogodišnje setve, ali pitanje je koliko je vojvođanski ratar, osiromašen nepovoljnim vremenskim uslovima prošlih godina i politikom precenjenog kursa dinara koja žestoko pogađa izvoznike, motivisan da plaća za 25 odsto skuplje đubrivo.
Sećanje na megainflaciju
U najboljem slučaju, visoke rezerve pomažu da se nestašice ne osete prvih dva, tri meseca, možda i nešto duže. Kako će biti kasnije u najvećoj meri zavisi od mogućnosti da se i u predstojećim danima po uobičajenim cenama kupuju đubrivo, aluminijum, a pre svega nafta i gas.
Rat na Bliskom Istoku je već u prvih mesec dana toliko razorio naftno-gasnu infrastrukturu da će ponuda nafte narednih meseci sigurno biti manja nego što je potrebno.
No, minus još nije prevelik, ali ako se borbe nastave, veoma brzo mogu da dovedu do nestašica i nemaštine kakve još živo pamtimo iz megainflacijske 1993. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
30
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
1
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
5
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
41
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
45
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
17
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
3
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
15
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
7
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
50
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
24
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Komentari 6
dacic
eeee onda on kao uskace da spasi narod, naravno gluma mora biti perfektna
Trt
KAMENI Jagodina.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar