A onda se pojavi glad - uprkos robnim rezervama
Šest nedelja razaranja proizvodnih kapaciteta gasa i nafte na Bliskom Istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza su se i te kako reflektovali na svetsku ekonomiju.
Ugrožene su i zemlje poput Južne Koreje, Filipina, Japana... veliki uvoznici fosilnih goriva, ali i brojne zemlje, poput Tajvana i Vijetnama, koje se sa ovog područja snabdevaju gasovima neophodnim u proizvodnji poluprovodnika.
Ništa manje nisu pogođeni ni uvoznici đubriva, jer se na Bliskom Istoku zadovoljava čak trećina svetskih potreba za azotnim đubrivima. Zapravo, pogođena je čitava globalna ekonomija, a u zemljama koje su se komotnije odnosile prema takozvanim "državnim rezervama" posledice u svakodnevnom životu su vidljive nakon samo nekoliko sedmica od agresije SAD i Izraela na Iran.
Posledice rata i blokada
Tako je u Sloveniji ograničena količina goriva koja se može odjednom kupiti na pumpama, a cene energenata su svuda poprilično uvećane. Cena barela nafte osciluje u rasponu od 92 do 110 dolara, dok se pre 28. februara mesecima vrtela oko 65 dolara za barel. Za gas se sada plaća između 55 i 60 evra po megavatsatu, dok je pre mesec dana bilo dovoljno izdvojiti 32 evra.
Uvećane cene su posledica nedaća na globalnom tržištu. Što zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, što zbog oštećenja postrojenja neophodnih za proizvodnju, skladištenje ili lučki pretovar nafte i gasa, ponuda je smanjena za 22 odsto kada je reč o tečnom naftnom gasu, a za 20 odsto kada je u pitanju sirova nafta. Dnevno na tržištu manjka oko 15 miliona barela nafte, odnosno 2,1 milion tona, što je otprilike osmomesečna potrošnja u Srbiji.
Situacija je još nezgodnija kada je reč o gasu, jer su skladištenje i transport mnogo složeniji i skuplji, a naročito stoga što se mogu odvijati samo na pojedinim lokacijama, dok se, primera radi, skladište za naftu može izgraditi takoreći bilo gde. To ograničava upravljanje gasom.
Vrelo leto
Energenti se koriste u velikom obimu i bezmalo u svim aktivnostima. Tako je potražnja za njima direktna, ali i indirektna, kao kada trošimo struju za čiju proizvodnju se u Evropi posebno mnogo koristi gas. Slično i kada jedemo povećavamo i energetsku potrošnju.
Objašnjenje je jednostavno: za proizvodnju hrane potrebna je nemala količina energenata, a još više za pripremu ili čuvanje hrane u dovoljno ohlađenom prostoru.
Mada prvih dana manjak energenata prvenstveno osećamo na pumpama, izvesno je da će narednih meseci nestašice, odnosno više cene biti prisutne i prilikom zadovoljavanja drugih ljudskih potreba.
Kako je u Evropi energetski balans umnogome zavisan od gasnih elektrana, tako će i Srbija, koja tokom hladnijih meseci i do 30 odsto potreba za strujom rešava uvozom, pažljivo gledati na funkcionisanje ovih energana širom Starog kontinenta.
Ako jul i avgust budu izrazito vreli, a poslednjih decenija jesu, nevolje sa strujom možemo očekivati već kada na leto budemo masovno uključivali aparate za rashlađivanje.
Pročitaj još
Vreme inflacije
Kada je pre četiri godine počeo sukob Rusije i Ukrajine, rast cena bio je izrazitiji i brži. Podsetimo se da je u avgustu 2022, pet meseci od početka rata u Evropi, nafta dostigla rekordnih 147 dolara za barel, dok se struja u vreme najvećih nestašica plaćala i 200 evra za megavatsat.
Ovog puta cene nisu dostigle ovolike astronomske visine, ali, ako se rat na Bliskom Istoku oduži i intenzivira, mogu ponovo dostići slične vrednosti. Sve zavisi od dužine i intenziteta sukoba, te dužine i obuhvatnosti stopiranja prometa kroz Ormuski moreuz.
Posebno bi neugodno bilo ako se blokira i susedni moreuz koji povezuje Indijski okean sa Crvenim morem, potom i preko Sueca sa Mediteranom.
Naravno da se energija troši i plaća u svakoj proizvodnji. Rast cena energenata znači i uvećanje troškova u proizvodnji takoreći svih potrepština. Stoga je opšti rast cena logičan epilog poskupljenja gasa i nafte.
Inflacija je u Evropi već u martu dostigla 3,4 odsto, 1,5 odsto više nego što se ranije predviđalo, a predsednica Centralne evropske banke je najavila da bi produžetak rata do kraja leta inflaciju podigao i do 6,3 odsto.
A upravo su u Briselu sa olakšanjem procenjivali da su sredinom prošle godine rast cena spustili ispod tolerisanih dva odsto. Rat na Bliskom Istoku potro je višegodišnje napore Brisela.
Siromašni najugroženiji
Agresija na Iran je u prvi plan dovela i strah da će doći do nestašica hrane. Razlog je što svet trećinu potreba za veštačkim đubrivom zadovoljava uvozom iz zemalja Persijskog zaliva, a u slučaju azotnih gnojiva KAN-a, AN-a i uree, oslonjenost na ovaj region je i veća.
Naravno, proizvodnja hrane za osam i po milijardi ljudi širom globusa nije moguća bez intenzivne upotrebe đubriva, a to posebno važi za afričke siromašne države sa brojnom populacijom. Upravo ove države se u najvećoj meri gorivom snabdevaju sa ovog područja. Za tamošnji život i održavanje mira posebno je važno da hrane bude ne samo dovoljno, već i po relativno pristupačnim cenama.
U siromašnijim zemljama gro ljudi na hranu odvaja i do 38 odsto ukupnog prihoda, dok ovaj izdatak čini tek deset odsto svih troškova porodice u dvadeset najbogatijih država sveta. Može se samo zamisliti koliko je običnim ljudima u siromašnijim državama važno da cena hrane bude što dostupnija, i najmanji rast ovde je snažan udar na porodičan budžet.
Činjenica je da su svetske rezerve hrane na rekordnom nivou. Pšenice i kukuruza ima preko 870 miliona tona, ali sve bi se to veoma brzo potrošilo ako tokom prolećne i jesenje setve manjak đubriva bude u većoj meri.
Posebno je ratarstvo osetljivo na nedovoljno đubriva i prinos može biti i upola niži ako se zemljište ne nađubri dovoljno. Trećinu svetskih potreba za đubrivom, koliko pristiže iz zemalja Persijskog zaliva, u kratkom roku je nemoguće nadoknaditi povećanjem produkcije fabrika u drugim regionima.
Stoga je manjak hrane realna procena, pogotovo ako rat bude duže trajao. Rast cena đubriva od 25 odsto sigurno će uticati na skok cena prehrane, a gde će cenama biti kraj ponajviše zavisi od dužine sukoba i trajanja blokade važnih saobraćajnica.
Nemotivisan ratar
Agresija na Iran je izuzetno snažna, kao i uzvraćanje napadnute strane. Upotrebljene su najmoćnije rakete, dronovi svih vrsta, najrazornije granate i već je ozbiljno oštećeno preko 40 postrojenja, među njima i u Kataru, na svetu najveće za pretvaranje u tečni gas.
Baš kao i rafinerija u Saudijskoj Arabiji, takođe jedna od najvećih na svetu, i tek nešto manje rafinerije u Bahreinu, UAE-u, Jemenu... Oštećenja su ozbiljna, teško da će se išta moći popraviti za manje od šest meseci, dok će obnova najvažnijih trajati tri do pet godina.
Veliko je pitanje da li će proizvođači iz ostalih regiona uspeti da nadoknade i polovinu ratom umanjene ponude sa Bliskog Istoka. Stoga je realno da ćemo se u narednom periodu suočavati sa nestašicama pre svega goriva, ali i sa manjkom svega u čijoj proizvodnji gas i nafta imaju važnu ulogu.
Nadležni u Srbiji neprekidno i prekomerno ističu kako su ovdašnje robne rezerve dobro popunjene. Zaista se pokazuje da je bilo korisno snabdeti se đubrivom (koje u velikoj meri uvozimo, ponajviše iz Rusije, Kazahstana i Mađarske) i to ne samo za prolećne, već za jesenje potrebe.
To bi trebalo da doprinese kvalitetu ovogodišnje setve, ali pitanje je koliko je vojvođanski ratar, osiromašen nepovoljnim vremenskim uslovima prošlih godina i politikom precenjenog kursa dinara koja žestoko pogađa izvoznike, motivisan da plaća za 25 odsto skuplje đubrivo.
Sećanje na megainflaciju
U najboljem slučaju, visoke rezerve pomažu da se nestašice ne osete prvih dva, tri meseca, možda i nešto duže. Kako će biti kasnije u najvećoj meri zavisi od mogućnosti da se i u predstojećim danima po uobičajenim cenama kupuju đubrivo, aluminijum, a pre svega nafta i gas.
Rat na Bliskom Istoku je već u prvih mesec dana toliko razorio naftno-gasnu infrastrukturu da će ponuda nafte narednih meseci sigurno biti manja nego što je potrebno.
No, minus još nije prevelik, ali ako se borbe nastave, veoma brzo mogu da dovedu do nestašica i nemaštine kakve još živo pamtimo iz megainflacijske 1993. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zaposleni u Samsungu zapretili štrajkom i dobili 300.000 evra po radniku
25.05.2026.•
1
Otkazivanje najavljenog štrajka svim zaposlenima u sektoru čipova u Samsungu ove godine donosi rekordnih 300.000 evra po glavi, uz obećanje učešća u profitu na 10 godina.
Brkić o saradnji sa Kinom: Srbija se dovodi u preveliku finansijsku zavisnost
25.05.2026.•
9
Postojeći model saradnje sa Kinom Srbiju dovodi u preveliku finansijsku zavisnost, ocenio je potpredsednik Srbija centra i bivši diplomata Mihailo Brkić.
Đedović: NIS mora da ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu
24.05.2026.•
7
Ministarka Dubravka Đedović Handanović kaže da MOL nastoji da zadrži veću operativnu fleksibilnost unutar svoje grupe, ali da je stav Srbije da NIS mora da ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu.
Brazil očekuje rekordan rod kafe
24.05.2026.•
3
Brazil očekuje dobar rod kafe u novoj poljoprivrednoj sezoni, što bi trebalo da rezultira najvećim obimom izvoza otkako trgovac sirovinama ECOM prati podatke, rekao je čelnik ECOM-ove podružnice Karlos Santana.
Ekonomista Savić: Iako to ne izgleda tako - Srbija još ima dobru poziciju u pregovorima o NIS-u
24.05.2026.•
2
Profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Ljubodrag Savić ocenio je da Srbija u pregovorima o prodaji ruskog dela NIS-a još ima dobru poziciju, iako izgleda da nije tako.
NBS: Pripremljen nacrt izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga
23.05.2026.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) je objavila da je sačinila nacrt izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga radi potpunog usaglašavanja sa propisima Evropske unije.
Direktor MOL-a: Pregovori o kupovini NIS-a u završnoj fazi, optimistični smo
23.05.2026.•
3
Generalni direktor mađarske MOL grupe Žolt Hernadi poručio je povodom produžetka roka za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije da je u njima do sada ostvaren značajan napredak.
Rok za dogovor o NIS-u ističe danas: Mogući scenariji - prodaja, sankcije ili najgori ishod
22.05.2026.•
14
Poslednji dan pred istek roka za prodaju ruskog udela u NIS-u protiče bez konkretnih vesti o dogovoru između ruskih i mađarskih partnera.
Objavljene nove cene goriva
22.05.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati do petka, 29. maja.
EU suspenduje carine na neka đubriva
22.05.2026.•
1
Savet EU odlučio je danas da na godinu dana suspenduje carinske tarife na ključna đubriva na bazi azota koja se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji u Uniji, uključujući sirovine za đubriva kao što su urea i amonijak.
Šta će najviše poskupeti: "Već se priprema teren za rast cena"
22.05.2026.•
38
Inflacija u Srbiji ponovo ubrzava, a ekonomisti upozoravaju da bi do kraja godine mogla da premaši i pet odsto.
Prognoza EK o ekonomskom rastu Srbije: Faktori su studentski protesti, Ekspo, plate i penzije
21.05.2026.•
5
Posle pada prethodne godine, ekonomski rast Srbije ove godine će dostići 2,8 odsto, a sledeće 3,9 odsto, prognozira Evropska komisija (EK).
Dok cene hrane rastu, EU rešenje traži u kravljem izmetu
21.05.2026.•
4
Plan Evropske komisije za jačanje snabdevanja Evrope usmeren je na dugoročni regulatorni podsticaj za veću reciklažu stajnjaka i poljoprivrednog otpada u đubrivo.
Mask bi mogao da postane prvi bilioner nakon što SpaceX izađe na berzu
21.05.2026.•
5
Ilon Mask mogao bi da postane prvi bilioner u istoriji nakon očekivanog izlaska svemirske kompanije SpaceX na berzu, prenose američki poslovni mediji.
Meta počela da deli planiranih 8.000 otkaza
21.05.2026.•
3
Kompanija Meta počela je da sprovodi plan za ukidanje oko 8.000 radnih mesta širom sveta, a mnogim zaposlenima je preporučeno da rade od kuće dok traje taj proces, objavio je Blumberg.
.jpg "Srbija učetvorostručuje skladišne kapacitete naftnih derivata u Smederevu")
Srbija učetvorostručuje skladišne kapacitete naftnih derivata u Smederevu
20.05.2026.•
1
Republička direkcija za robne rezerve raspisala je tender za izradu projektne dokumentacije za izgradnju osam rezervoara od po 20.000 kubnih metara sa pratećom infrastrukturom na skladištu naftnih derivata u Smederevu.
Tri scenarija Narodne banke za rast cena: Inflacija od 3,6 do čak 6,5 odsto zbog rata u Iranu
20.05.2026.•
3
Stručnjaci Narodne banke Srbije napravili su analizu tri moguća scenarija kretanja inflacije u zavisnosti od dešavanja na Bliskom istoku.
"Država povećala akcize zbog prazne kase": Cene goriva bi od petka mogle da porastu
20.05.2026.•
35
Vlada Srbije je prošlog petka odlučila da koriguje akcize na gorivo, pa su one sada umanjene za 20 odsto, umesto dosadašnjih 25 procenata, a stručnjaci ovu odluku vide kao očekivanu, ali kratkoročnu.
Još dva dana za rešavanje pitanja NIS: Šta će se desiti ako OFAC ne produži rok?
20.05.2026.•
6
Dva su dana do isteka roka za rešavanje situacije sa prodajom većinskog paketa akcija u NIS-u, a OFAC se još uvek nije oglasio.
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika pun nelogičnosti, apsurda i ne daje rezultate
20.05.2026.•
7
Krajem prošle godine stupio je na snagu zakon koji reguliše Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika u Agenciji za privredne registre (APR), a prema prvim analizama, zakon se nije dobro pokazao.
Stelantis je u krizi, šta će biti sa Fijatom u Kragujevcu?
19.05.2026.•
13
Kriza u automobilskom gigantu Stelantis ulazi u jednu od najtežih faza u poslednjih nekoliko decenija, čemu svedoči činjenica da je proizvodnja na istorijskom minimumu.
Komentari 6
dacic
eeee onda on kao uskace da spasi narod, naravno gluma mora biti perfektna
Trt
KAMENI Jagodina.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar