Kretanje cena nafte i gasa predstavlja jedan od najvažnijih eksternih determinanti inflacije čiji se efekti odražavaju direktno i indirektno na opšti nivo cena.
Direktni efekat se sagledava preko neposrednog uticaja na porast troškova goriva i transporta, dok rast cene gasa direktno utiče na cenu električne energije i grejanja, naročito u zemljama u kojima gas ima značajno učešće kao input u proizvodnji energije, navodi se u analizi "Spirala makroekonomskih efekata energetske krize" autorke Sanje Filipović.
Visoke cene energenata direktno su dovele do neposrednog rasta troškova za domaćinstva i preduzeća, što je generisalo ukupni rast indeksa potrošačkih cena, posebno u zemljama sa velikom energetskom zavisnošću. Povećanje cena energenata dovelo je do smanjenja realnog raspoloživog dohotka domaćinstava, jer je veći deo budžeta morao biti izdvojen za gorivo, grejanje i struju, što je ograničilo potrošnju drugih dobara i usluga.
U poređenju sa 2022. godinom, sadašnje cene fjučersa nafte više reflektuju povećani rizik nego fundamentalnu nestašicu na globalnom tržištu nafte. Trenutno izražena volatilnost cena nafte je pod snažnim uticajem većeg broja faktora koji iz dana u dan pozitivno ili negativno utiču na očekivanja.
Na primer, na rast cena deluje eskalacija sukoba, kao i vesti o uništavanju energetske infrastrukture. Prema poslednjim informacijama, na Bliskom istoku su oštećena 72 energetska infrastrukturna objekta, dok su ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu oštetili najmanje 40 odsto ruskih kapaciteta za izvoz nafte.
S druge strane, na pad cene nafte deluju inicijative o pregovorima za prekid sukoba, odluka o privremenom ukidanju sankcija za rusku naftu, odluka Međunarodne agencije za energetiku o puštanju zaliha. Empirijska literatura ukazuje na to da percepcije i očekivanja imaju statistički značajan, ali ipak kvantitativno ograničen uticaj na kretanje cena nafte.
Ovaj uticaj se, pre svega, manifestuje kroz tržište fjučersa, gde se očekivanja o budućim kretanjima integrišu u tekuće cene, kao i kroz spekulativnu tražnju i upravljanje zalihama. Ipak, većina empirijskih istraživanja pokazuje da su fundamentalni faktori, poput globalne ponude i tražnje, dominantni u određivanju dugoročnog nivoa cena, dok očekivanja deluju kao mehanizam koji pojačava kratkoročne fluktuacije i volatilnost.
U odnosu na prethodni mesec, cena gasa u aprilu je redukovana, uprkos tome što je mart zabeležio rekordan rast od 60 odsto. Toplije vremenske prilike i veća proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije, trenutno ublažavaju potražnju i sprečavaju dalji nekontrolisani rast cena.
Ipak, popunjenost evropskih skladišta gasa je nivou od 28 odsto, što ukazuje na ranjivost dok se konkurencija sa Azijom za tečni prirodni gas intenzivira.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar