Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija
Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.
Narednog meseca u odnosu na novembar 2024. izvoz je uvećan simboličnih 0,2, dok je uvoz narastao za 4,6 odsto.
Kako smo poznati kao zemlja koja, pogotovo u odnosu na evropsku praksu, slabije razmenjuje robu, plan je bio da se relativno visokom stopom rasta inoplasmana što više uključimo u međunarodnu raspodelu rada.
Daleko od očekivanja
No, brojke dva jesenja meseca jasno pokazuju da su rezultati minimalni, razočaravajući. Umesto očekivanih petnaestak procenata skoka, posebno izvoza, sve se svelo na skroman, simboličan rast.
Slično je bilo i tokom svih meseci unazad četiri, pet godina od kada je počela državna akcija smanjivanja spoljnotrgovačkog deficita koji je povremeno dostizao deset i po milijardi evra godišnje. Previše za skromnu ekonomiju poput srpske.
Nema spora da je geopolitička situacija i te kako doprinela da rezultati budu krajnje prosečni, očekivao se rast izvoza i do 20 odsto, ali se ispostavilo da nam je uvećanje od samo šest odsto ipak pomoglo da lane deficit snizimo na i dalje visokih 8,8 milijardi evra.
Doduše, padu deficita je više od izvoza doprineo pad uvoza od 9,2 odsto. Ispostavilo se da nemamo robe dovoljno atraktivne i kvalitetne da budu interesantne na udaljenim tržištima, baš kao što nemamo ni dovoljno robe za jači nastup u većim zemljama sa kojima je, inače, aktuelna vlast sklopila veći broj poprilično preuranjenih sporazuma o slobodnoj trgovini.
Lokalni igrači
Još jednom se potvrdilo da smo, trgovački posmatrano, lokalni igrači. Čak 58,4 odsto izvoza vrednog 33,1 milijardu evra realizovano je na evropskom tržištu, ali čini se da je CEFTA region mesto gde se srpski proizvodi najviše cene i kupuju.
Tako smo u područje koje obuhvata BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Kosovo, Albaniju i Moldaviju lane prodali robe u vrednosti 5,5 milijardi evra. Poenta je da smo iz ove malene regije istovremeno povukli 2,1 milijardu evra vredne robe, odnosno da smo ostvarili čak 3,4 milijarde evra suficita.
Rezultat je posebno zanimljiv ako se zna da u spoljnoj trgovini kontinuirano pravimo minus, bukvalno od prvog dana raspada nekadašnje Jugoslavije i osamostaljivanja Srbije.
Povremeno je deficit, naročito dok je premijer bio Vojislav Koštunica, dostizao i 40 odsto ostvarenog izvoza, što je situacija u zemljama koje kolokvijalno nazivamo "banana republike". Lane je bilo nešto bolje, mada su nam i dalje za peglanje minusa doznake naših gastarbajtera i strane investicije jedva dovoljne.
Dakle, prošle godine smo izvezli robe u vrednosti 33,1, a uvezli za 41,8 milijardi evra. Deficit je iznosio 8,8, a bio bi čak 12,2 milijardi da nije bilo izuzetno uspešne trgovine sa najbližima.
Pročitaj još
Suficit
Vidljivo je da je CEFTA region našim proizvođačima i trgovcima dobro poznato područje i da gro srpskih kompanija kada planiraju proizvodnju i te kako uzimaju u obzir i situaciju kod najbližih.
Uostalom, kupci iz ove regije su ti koji ne samo da jasno prepoznaju, već robu iz Srbije vole i cene. Potom sledi i kupovina. S obzirom na to da je reč o ljudima sa kojima smo donedavno decenijama bili u zajedničkoj državi, zajedno gradili navike, osmišljavali i stvarali nove proizvode, izrazita sklonost ka robi iz Srbije nije posebna novost, baš kao što nije iznenađenje ni to da mi rado letujemo u, nešto skupljoj, Crnoj Gori, dok zimski odmor često provodimo na Jahorini ili Bjelasici. Dug suživot umnogome je približio lokalne stilove života, a sklonosti i navike naših komšija poznajemo i poštujemo koliko i sopstvene. Važi i obrnuto.
Koliko nam je trgovina, kao i šira saradnja sa komšijama, dragocena pokazuju podaci. Lane smo u BiH plasirali robu u vrednosti 2,25 milijardi evra, čak 1,15 milijardi više nego što smo kupili. Plasirali smo žitarice i proizvode od njih, ali i automobile, provodnike, električne mašine, piće... dok smo najviše uvozili ugalj, električne mašine, struju, voće.
U malenoj Crnoj Gori našli smo prostor za našu 1,4 milijarde evra vrednu robu, dok smo kupili za 544 miliona evra, najviše struju i specifične lokalne brendove u hrani. Sa Makedoncima smo ostvarili blizu 450 miliona evra suficita, a procenjuje se da u svim CEFTA državama ima još prostora za naše brendove koji se tamo često doživljavaju i kao sopstveni.
Loša geopolitika
Jeste da nam je Kina najveći trgovački partner čije banke u poslednje vreme dosta kreditiraju u Srbiji, ali mi smo od njih povukli proizvoda u nivou šest milijardi evra (najviše telefona), dok je naš plasman vredeo tek 1,5 milijardi evra, od čega više od dve trećine otpada na rude bakra, odnosno na rafinisani bakar. Gotovo 180 miliona evra vredna je bukovina izvezena u Kinu, dok je plasman pojedinih poljoprivrednih artikala doneo jedva 160 miliona evra.
Nije sporno da je loša geopolitička situacija unazad godinu dana, pa i duže, znatno otežala globalnu trgovinu. SAD su, praktično, uvele carine, odnosno SAD su nametnule brojne prepreke bezmalo svim državama u međusobnoj trgovini. Kina ima poteškoća usled otežanog pristupa na američko i evrounijsko tržište, Rusija je u ratu, dok je EU u najvećoj krizi od postojanja. U takvoj situaciji drugima, posebno malima, jako je otežan, a biće i više otežan, plasman na četiri vodeća tržišta.
Velik posao, mala dobit
Lane smo imali uspeha u plasmanu "Stelantisovih" vozila, što je bio naš vodeći izvozni posao. Međutim, dobit od ove rabote nije velika, uvozimo sve delove i samo u Kragujevcu sklapamo vozila. Plate oko 2.200 zaposlenih u Kragujevcu gotovo da su jedina dobit za nas od zamašnog posla koji figurira kao vodeći ovdašnji izvozni biznis.
Na prvi pogled veliko iznenađenje je naš suficit u razmeni sa Nemačkom, izvoz 5,1 naspram 4,95 milijardi evra uvoza. Objašnjenje je u velikoj krizi nemačke auto-industrije i padu prodaje nemačkih automobila. Neverovatno malo su izvozili i u Srbiju, dok su narudžbine od dobavljača, među kojima ima dosta srpskih preduzeća osnovanih nemačkim kapitalom, ostale na snazi. Tek ove godine se jako umanjuju, što će se odraziti i na poslovanje srpskih dobavljača nemačke autoindustrije.
Prošlo je pola tekuće godine, inoplasman je sve teže ostvariti, pogotovo na tržištima gde smo relativno nepoznati, odnosno za koje su kapaciteti srpskih firmi veoma mali. Nismo ni skloni udruživanju preko poslovne asocijacije, pa tako kod nas nije zaživelo objedinjavanje većeg broja manjih firmi kako bi se postigli obim i kvalitet posla neophodni za nastup pred velikim i zahtevnim kupcima.
Roba poznata susedima
U takvoj situaciji, orijentacija na susede i nešto širi geografski krug po navikama kupaca sličnih nama, ostaje kao proveren izlaz. Tim pre što u našem okruženju ima još manjih država u kojima naši proizvođači nisu iskoristili sve mogućnosti.
Tu su Hrvatska (sa kojom imamo oko 100 miliona evra suficita), Rumunija, Bugarska i Slovačka, sa kojima imamo čas minimalno pozitivan, čas minimalno negativan trgovački bilans. Poslednjih godina uvećavamo plasman i na tržišta Mađarske i Austrije.
Očito, bar kada je trgovina u pitanju, dobro se snalazimo sa susedima. Poštujemo izreku "Bog, pa komšija".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
1
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
10
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
1
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
55
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Komentari 6
Miro
Ova pokornost Kini je jedna od najgorih politickih odluka, koju su kriminalci na vlasti sproveli.
Posledice cemo osetiti decenijama.
Zamenik zamenika
mr bin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar