Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija
Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.
Foto: Pixabay
Narednog meseca u odnosu na novembar 2024. izvoz je uvećan simboličnih 0,2, dok je uvoz narastao za 4,6 odsto.
Kako smo poznati kao zemlja koja, pogotovo u odnosu na evropsku praksu, slabije razmenjuje robu, plan je bio da se relativno visokom stopom rasta inoplasmana što više uključimo u međunarodnu raspodelu rada.
Daleko od očekivanja
No, brojke dva jesenja meseca jasno pokazuju da su rezultati minimalni, razočaravajući. Umesto očekivanih petnaestak procenata skoka, posebno izvoza, sve se svelo na skroman, simboličan rast.
Slično je bilo i tokom svih meseci unazad četiri, pet godina od kada je počela državna akcija smanjivanja spoljnotrgovačkog deficita koji je povremeno dostizao deset i po milijardi evra godišnje. Previše za skromnu ekonomiju poput srpske.
Nema spora da je geopolitička situacija i te kako doprinela da rezultati budu krajnje prosečni, očekivao se rast izvoza i do 20 odsto, ali se ispostavilo da nam je uvećanje od samo šest odsto ipak pomoglo da lane deficit snizimo na i dalje visokih 8,8 milijardi evra.
Doduše, padu deficita je više od izvoza doprineo pad uvoza od 9,2 odsto. Ispostavilo se da nemamo robe dovoljno atraktivne i kvalitetne da budu interesantne na udaljenim tržištima, baš kao što nemamo ni dovoljno robe za jači nastup u većim zemljama sa kojima je, inače, aktuelna vlast sklopila veći broj poprilično preuranjenih sporazuma o slobodnoj trgovini.
Lokalni igrači
Još jednom se potvrdilo da smo, trgovački posmatrano, lokalni igrači. Čak 58,4 odsto izvoza vrednog 33,1 milijardu evra realizovano je na evropskom tržištu, ali čini se da je CEFTA region mesto gde se srpski proizvodi najviše cene i kupuju.
Tako smo u područje koje obuhvata BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Kosovo, Albaniju i Moldaviju lane prodali robe u vrednosti 5,5 milijardi evra. Poenta je da smo iz ove malene regije istovremeno povukli 2,1 milijardu evra vredne robe, odnosno da smo ostvarili čak 3,4 milijarde evra suficita.
Rezultat je posebno zanimljiv ako se zna da u spoljnoj trgovini kontinuirano pravimo minus, bukvalno od prvog dana raspada nekadašnje Jugoslavije i osamostaljivanja Srbije.
Povremeno je deficit, naročito dok je premijer bio Vojislav Koštunica, dostizao i 40 odsto ostvarenog izvoza, što je situacija u zemljama koje kolokvijalno nazivamo "banana republike". Lane je bilo nešto bolje, mada su nam i dalje za peglanje minusa doznake naših gastarbajtera i strane investicije jedva dovoljne.
Dakle, prošle godine smo izvezli robe u vrednosti 33,1, a uvezli za 41,8 milijardi evra. Deficit je iznosio 8,8, a bio bi čak 12,2 milijardi da nije bilo izuzetno uspešne trgovine sa najbližima.
Pročitaj još
Suficit
Vidljivo je da je CEFTA region našim proizvođačima i trgovcima dobro poznato područje i da gro srpskih kompanija kada planiraju proizvodnju i te kako uzimaju u obzir i situaciju kod najbližih.
Uostalom, kupci iz ove regije su ti koji ne samo da jasno prepoznaju, već robu iz Srbije vole i cene. Potom sledi i kupovina. S obzirom na to da je reč o ljudima sa kojima smo donedavno decenijama bili u zajedničkoj državi, zajedno gradili navike, osmišljavali i stvarali nove proizvode, izrazita sklonost ka robi iz Srbije nije posebna novost, baš kao što nije iznenađenje ni to da mi rado letujemo u, nešto skupljoj, Crnoj Gori, dok zimski odmor često provodimo na Jahorini ili Bjelasici. Dug suživot umnogome je približio lokalne stilove života, a sklonosti i navike naših komšija poznajemo i poštujemo koliko i sopstvene. Važi i obrnuto.
Koliko nam je trgovina, kao i šira saradnja sa komšijama, dragocena pokazuju podaci. Lane smo u BiH plasirali robu u vrednosti 2,25 milijardi evra, čak 1,15 milijardi više nego što smo kupili. Plasirali smo žitarice i proizvode od njih, ali i automobile, provodnike, električne mašine, piće... dok smo najviše uvozili ugalj, električne mašine, struju, voće.
U malenoj Crnoj Gori našli smo prostor za našu 1,4 milijarde evra vrednu robu, dok smo kupili za 544 miliona evra, najviše struju i specifične lokalne brendove u hrani. Sa Makedoncima smo ostvarili blizu 450 miliona evra suficita, a procenjuje se da u svim CEFTA državama ima još prostora za naše brendove koji se tamo često doživljavaju i kao sopstveni.
Loša geopolitika
Jeste da nam je Kina najveći trgovački partner čije banke u poslednje vreme dosta kreditiraju u Srbiji, ali mi smo od njih povukli proizvoda u nivou šest milijardi evra (najviše telefona), dok je naš plasman vredeo tek 1,5 milijardi evra, od čega više od dve trećine otpada na rude bakra, odnosno na rafinisani bakar. Gotovo 180 miliona evra vredna je bukovina izvezena u Kinu, dok je plasman pojedinih poljoprivrednih artikala doneo jedva 160 miliona evra.
Nije sporno da je loša geopolitička situacija unazad godinu dana, pa i duže, znatno otežala globalnu trgovinu. SAD su, praktično, uvele carine, odnosno SAD su nametnule brojne prepreke bezmalo svim državama u međusobnoj trgovini. Kina ima poteškoća usled otežanog pristupa na američko i evrounijsko tržište, Rusija je u ratu, dok je EU u najvećoj krizi od postojanja. U takvoj situaciji drugima, posebno malima, jako je otežan, a biće i više otežan, plasman na četiri vodeća tržišta.
Velik posao, mala dobit
Lane smo imali uspeha u plasmanu "Stelantisovih" vozila, što je bio naš vodeći izvozni posao. Međutim, dobit od ove rabote nije velika, uvozimo sve delove i samo u Kragujevcu sklapamo vozila. Plate oko 2.200 zaposlenih u Kragujevcu gotovo da su jedina dobit za nas od zamašnog posla koji figurira kao vodeći ovdašnji izvozni biznis.
Na prvi pogled veliko iznenađenje je naš suficit u razmeni sa Nemačkom, izvoz 5,1 naspram 4,95 milijardi evra uvoza. Objašnjenje je u velikoj krizi nemačke auto-industrije i padu prodaje nemačkih automobila. Neverovatno malo su izvozili i u Srbiju, dok su narudžbine od dobavljača, među kojima ima dosta srpskih preduzeća osnovanih nemačkim kapitalom, ostale na snazi. Tek ove godine se jako umanjuju, što će se odraziti i na poslovanje srpskih dobavljača nemačke autoindustrije.
Prošlo je pola tekuće godine, inoplasman je sve teže ostvariti, pogotovo na tržištima gde smo relativno nepoznati, odnosno za koje su kapaciteti srpskih firmi veoma mali. Nismo ni skloni udruživanju preko poslovne asocijacije, pa tako kod nas nije zaživelo objedinjavanje većeg broja manjih firmi kako bi se postigli obim i kvalitet posla neophodni za nastup pred velikim i zahtevnim kupcima.
Roba poznata susedima
U takvoj situaciji, orijentacija na susede i nešto širi geografski krug po navikama kupaca sličnih nama, ostaje kao proveren izlaz. Tim pre što u našem okruženju ima još manjih država u kojima naši proizvođači nisu iskoristili sve mogućnosti.
Tu su Hrvatska (sa kojom imamo oko 100 miliona evra suficita), Rumunija, Bugarska i Slovačka, sa kojima imamo čas minimalno pozitivan, čas minimalno negativan trgovački bilans. Poslednjih godina uvećavamo plasman i na tržišta Mađarske i Austrije.
Očito, bar kada je trgovina u pitanju, dobro se snalazimo sa susedima. Poštujemo izreku "Bog, pa komšija".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
1
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
1
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
7
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
6
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
4
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar