Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

30.06.2026.

10:30 > 09:08

Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Narednog meseca u odnosu na novembar 2024. izvoz je uvećan simboličnih 0,2, dok je uvoz narastao za 4,6 odsto.

Kako smo poznati kao zemlja koja, pogotovo u odnosu na evropsku praksu, slabije razmenjuje robu, plan je bio da se relativno visokom stopom rasta inoplasmana što više uključimo u međunarodnu raspodelu rada.

Daleko od očekivanja

No, brojke dva jesenja meseca jasno pokazuju da su rezultati minimalni, razočaravajući. Umesto očekivanih petnaestak procenata skoka, posebno izvoza, sve se svelo na skroman, simboličan rast.

Slično je bilo i tokom svih meseci unazad četiri, pet godina od kada je počela državna akcija smanjivanja spoljnotrgovačkog deficita koji je povremeno dostizao deset i po milijardi evra godišnje. Previše za skromnu ekonomiju poput srpske.

Nema spora da je geopolitička situacija i te kako doprinela da rezultati budu krajnje prosečni, očekivao se rast izvoza i do 20 odsto, ali se ispostavilo da nam je uvećanje od samo šest odsto ipak pomoglo da lane deficit snizimo na i dalje visokih 8,8 milijardi evra.

Doduše, padu deficita je više od izvoza doprineo pad uvoza od 9,2 odsto. Ispostavilo se da nemamo robe dovoljno atraktivne i kvalitetne da budu interesantne na udaljenim tržištima, baš kao što nemamo ni dovoljno robe za jači nastup u većim zemljama sa kojima je, inače, aktuelna vlast sklopila veći broj poprilično preuranjenih sporazuma o slobodnoj trgovini.

Lokalni igrači

Još jednom se potvrdilo da smo, trgovački posmatrano, lokalni igrači. Čak 58,4 odsto izvoza vrednog 33,1 milijardu evra realizovano je na evropskom tržištu, ali čini se da je CEFTA region mesto gde se srpski proizvodi najviše cene i kupuju.

Tako smo u područje koje obuhvata BiH, Crnu Goru, Makedoniju, Kosovo, Albaniju i Moldaviju lane prodali robe u vrednosti 5,5 milijardi evra. Poenta je da smo iz ove malene regije istovremeno povukli 2,1 milijardu evra vredne robe, odnosno da smo ostvarili čak 3,4 milijarde evra suficita.

Rezultat je posebno zanimljiv ako se zna da u spoljnoj trgovini kontinuirano pravimo minus, bukvalno od prvog dana raspada nekadašnje Jugoslavije i osamostaljivanja Srbije.

Povremeno je deficit, naročito dok je premijer bio Vojislav Koštunica, dostizao i 40 odsto ostvarenog izvoza, što je situacija u zemljama koje kolokvijalno nazivamo "banana republike". Lane je bilo nešto bolje, mada su nam i dalje za peglanje minusa doznake naših gastarbajtera i strane investicije jedva dovoljne.

Dakle, prošle godine smo izvezli robe u vrednosti 33,1, a uvezli za 41,8 milijardi evra. Deficit je iznosio 8,8, a bio bi čak 12,2 milijardi da nije bilo izuzetno uspešne trgovine sa najbližima.

Suficit

Vidljivo je da je CEFTA region našim proizvođačima i trgovcima dobro poznato područje i da gro srpskih kompanija kada planiraju proizvodnju i te kako uzimaju u obzir i situaciju kod najbližih.

Uostalom, kupci iz ove regije su ti koji ne samo da jasno prepoznaju, već robu iz Srbije vole i cene. Potom sledi i kupovina. S obzirom na to da je reč o ljudima sa kojima smo donedavno decenijama bili u zajedničkoj državi, zajedno gradili navike, osmišljavali i stvarali nove proizvode, izrazita sklonost ka robi iz Srbije nije posebna novost, baš kao što nije iznenađenje ni to da mi rado letujemo u, nešto skupljoj, Crnoj Gori, dok zimski odmor često provodimo na Jahorini ili Bjelasici. Dug suživot umnogome je približio lokalne stilove života, a sklonosti i navike naših komšija poznajemo i poštujemo koliko i sopstvene. Važi i obrnuto.

Koliko nam je trgovina, kao i šira saradnja sa komšijama, dragocena pokazuju podaci. Lane smo u BiH plasirali robu u vrednosti 2,25 milijardi evra, čak 1,15 milijardi više nego što smo kupili. Plasirali smo žitarice i proizvode od njih, ali i automobile, provodnike, električne mašine, piće... dok smo najviše uvozili ugalj, električne mašine, struju, voće.

U malenoj Crnoj Gori našli smo prostor za našu 1,4 milijarde evra vrednu robu, dok smo kupili za 544 miliona evra, najviše struju i specifične lokalne brendove u hrani. Sa Makedoncima smo ostvarili blizu 450 miliona evra suficita, a procenjuje se da u svim CEFTA državama ima još prostora za naše brendove koji se tamo često doživljavaju i kao sopstveni.

Loša geopolitika

Jeste da nam je Kina najveći trgovački partner čije banke u poslednje vreme dosta kreditiraju u Srbiji, ali mi smo od njih povukli proizvoda u nivou šest milijardi evra (najviše telefona), dok je naš plasman vredeo tek 1,5 milijardi evra, od čega više od dve trećine otpada na rude bakra, odnosno na rafinisani bakar. Gotovo 180 miliona evra vredna je bukovina izvezena u Kinu, dok je plasman pojedinih poljoprivrednih artikala doneo jedva 160 miliona evra.

Nije sporno da je loša geopolitička situacija unazad godinu dana, pa i duže, znatno otežala globalnu trgovinu. SAD su, praktično, uvele carine, odnosno SAD su nametnule brojne prepreke bezmalo svim državama u međusobnoj trgovini. Kina ima poteškoća usled otežanog pristupa na američko i evrounijsko tržište, Rusija je u ratu, dok je EU u najvećoj krizi od postojanja. U takvoj situaciji drugima, posebno malima, jako je otežan, a biće i više otežan, plasman na četiri vodeća tržišta.

Velik posao, mala dobit

Lane smo imali uspeha u plasmanu "Stelantisovih" vozila, što je bio naš vodeći izvozni posao. Međutim, dobit od ove rabote nije velika, uvozimo sve delove i samo u Kragujevcu sklapamo vozila. Plate oko 2.200 zaposlenih u Kragujevcu gotovo da su jedina dobit za nas od zamašnog posla koji figurira kao vodeći ovdašnji izvozni biznis.

Na prvi pogled veliko iznenađenje je naš suficit u razmeni sa Nemačkom, izvoz 5,1 naspram 4,95 milijardi evra uvoza. Objašnjenje je u velikoj krizi nemačke auto-industrije i padu prodaje nemačkih automobila. Neverovatno malo su izvozili i u Srbiju, dok su narudžbine od dobavljača, među kojima ima dosta srpskih preduzeća osnovanih nemačkim kapitalom, ostale na snazi. Tek ove godine se jako umanjuju, što će se odraziti i na poslovanje srpskih dobavljača nemačke autoindustrije.

Prošlo je pola tekuće godine, inoplasman je sve teže ostvariti, pogotovo na tržištima gde smo relativno nepoznati, odnosno za koje su kapaciteti srpskih firmi veoma mali. Nismo ni skloni udruživanju preko poslovne asocijacije, pa tako kod nas nije zaživelo objedinjavanje većeg broja manjih firmi kako bi se postigli obim i kvalitet posla neophodni za nastup pred velikim i zahtevnim kupcima.

Roba poznata susedima

U takvoj situaciji, orijentacija na susede i nešto širi geografski krug po navikama kupaca sličnih nama, ostaje kao proveren izlaz. Tim pre što u našem okruženju ima još manjih država u kojima naši proizvođači nisu iskoristili sve mogućnosti.

Tu su Hrvatska (sa kojom imamo oko 100 miliona evra suficita), Rumunija, Bugarska i Slovačka, sa kojima imamo čas minimalno pozitivan, čas minimalno negativan trgovački bilans. Poslednjih godina uvećavamo plasman i na tržišta Mađarske i Austrije.

Očito, bar kada je trgovina u pitanju, dobro se snalazimo sa susedima. Poštujemo izreku "Bog, pa komšija".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

uvoz izvoz

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Miro

02.07.2026 • 10:41

Nepomenik nas uporno svadja sa susedima, a drzavu poklanja dalekoj Kini. Kineski jeftini proizvodi su unistili domacu privatnu industriju, od plasticara do stamparija, dok nam Kina pljacka prirodne resurse.
Ova pokornost Kini je jedna od najgorih politickih odluka, koju su kriminalci na vlasti sproveli.
Posledice cemo osetiti decenijama.

3 5 -2
Zamenik zamenika

30.06.2026 • 14:59

Srbija koja se nalazi u srcu Evrope i živi od Evropske Unije u koju izvozi 65% proizvedenih dobara i sa kojim deli istu kulturu i način života, 30 % u okolne zemlje kandidate za članstvo u EU žrtvuje bolji standard sopstvenih građana i otežava im život neuvođenjem sankcija ruskom agresoru, radi tamo neke daleke Rusije sa kojom i od koje nema apsolutno nikakvog interesa ni dodirnih tačaka. Da li je to vama normalno? Meni nije i ne može biti nikada.

17 40 -23
mr bin

30.06.2026 • 12:44

I tako, Srbija ne moze da proizvede voca i povrca, koliko jedna pijaca u Moskvi moze da primi, Vojvodina moze da hrani pola Evrope, Jadar moze da prehrani 80 miliona stanovnika, Arapi ludi za nasom ovcetinom, energetska nezavisnost, najjeftiniji energenti samo za nas...Price koje su sluzile da nas drze sto dalje od zapada i u BRICS orbiti. Doslo vreme da se narodu smisljaju nove bajke. Ove dosadasnje su odradile posao, ali su se potrosile.

9 15 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.