Koliko i kome duguje Srbija: Izveštaj Vlade u Skupštini, Novi Sad i Vojvodina na drugom i trećem mestu
Javni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 39,3 milijarde evra, ili 44,4 odsto BDP-a.
Foto: 021.rs
Od toga je udeo duga u domaćoj valuti iznosio 22,5 odsto dok je učešće duga u evrima bilo na nivou od 59,5 odsto, a duga u američkim dolarima 11,9 odsto, prenosi Forbes Srbija.
Osnovni vid zaduživanja u prošloj godini bile su emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, i zaduživanje kod domaćih i stranih kreditora putem uzimanja dugoročnih kredita za investicione i programske projekte.
Ove podatke Vlada Srbije dostavila je Narodnoj skupštini u izveštaju o stanju javnog duga za 2025. godinu. Izveštaj je 26. juna objavljen na sajtu Skupštine.
Spoljni dug značajno veći od unutrašnjeg
Javni dug uključuje sve direktne i indirektne obaveze, u šta spadaju garancije Srbije, prema domaćim i stranim poveriocima.
Kada se posmatra unutrašnji dug, onaj ka domaćim poveriocima, Srbija je na kraju 2025. imala 11,22 milijarde evra obaveza. I još 567,7 miliona evra odnosilo se na indirektne obaveze, odnosno date garancije.
Kada se posmatra spoljni dug, odnosno obaveze države ka stranim poveriocima, one iznose oko 26,4 milijarde. Vrednost indirektnih obaveza (garancija) bila je dodatnih 1,16 milijardi evra.
Celokupni dug sektora države, koji pored javnog duga, uključuje i negarantovani dug lokalne vlasti, i negarantovani dug Puteva Srbije i Koridora Srbije – na kraju 2025. iznosio je 39,6 milijardi evra. Odnosno 44,7 odsto BDP-a.
Koliko je bila dužna lokalna vlast u 2025?
Dug lokalne vlasti, na kraju 2025. godine, iznosio je 48 milijardi dinara, što je oko 409 miliona evra. Od toga je dug lokalnih vlasti, koji je garantovan od strane Srbije, iznosio 13,7 milijardi dinara (117,2 miliona evra). Negarantovani dug lokalnih vlasti je iznosio 34,2 miliijardi dinara (291,9 miliona evra).
"Dug lokalne vlasti je u 2025. povećan za pet milijardi dinara u odnosu na 2024. godinu", navodi se u izveštaju Vlade.
Najveći deo stanja duga lokalnih vlasti se odnosi na dug Grada Beograda koji je iznosio 32,8 milijardi dinara, 280 miliona evra. Tako je dug Beograda iznosio 68,5 odsto ukupnog zaduženja lokalnih vlasti.
Sledi dug Grada Novog Sada u iznosu od 5,7 milijardi dinara, odnosno 48,8 miliona evra (11,9 odsto ukupnog).
Dug AP Vojvodina iznosio je na kraju prošle godine 1,3 milijardi dinara, odnosno 11 miliona evra (2,7 odsto od ukupnog duga lokalnih vlasti), piše u izveštaju.
U kojim valutama se zadužuje država?
Prema podacima u izveštaju, udeo duga u domaćoj valuti u ukupnom javnom dugu iznosio je 22,5 odsto. Učešće duga u evrima iznosilo je je 59,5 odsto, a u američkim dolarima 11,9 odsto. Dug u specijalnim pravima vučenja (MMF) činio je 5,8 odsto javnog duga na kraju 2025. Zaduženost u "ostalim" valutama činila je samo 0,2 odsto javnog duga.
Rast duga u domaćoj valuti
Uz podatak da je učešće duga u dinarima u 2008. iznosilo 2,6 odsto, u izveštaju se ukazuje da je u periodu od 2016. do 2020. došlo do značajnog rasta zaduženja u domaćoj valuti. To se pripisuje "razvoju domaćeg finansijskog tržišta", emitovanjem državnih hartija od vrednosti u dinarima“.
Međutim, tokom pandemije koronavirusa i sukoba u Ukrajini, koji je doveo do rasta inflacije i kamatnih stopa, Srbija je morala u većoj meri da se okrene međunarodnom finansijskom tržištu kako bi minimizirala troškove zaduživanja.
"Tokom 2024. i 2025. dolazi do stabilizacije stanja na tržištima i pada kamatnih stopa, te do izvesnog rasta duga u domaćoj valuti. U narednim godinama se očekuje postepeni i kontinuirani rast duga u domaćoj valuti", piše u izveštaju.
Smanjenje izloženosti dolaru, pretvaranje u evre
Takođe se navodi da je poslednjih 10 godina došlo do značajnog pada duga u američkim dolarima. Sa 32,9 odsto koliko je iznosi udeo u toj valuti na kraju 2015, na 11,9 odsto na kraju 2025. Sa druge strane, u istom periodu je porastao udeo duga u evrima, sa 39 odsto na 59,5 odsto.
"Volatilnost kretanja kursa evra prema dinaru je minimalna, za razliku od kretanja kursa američkog dolara, te su u navedenom periodu sprovedene i svop transakcije kojim je dug iz američkih dolara konvertovan u evre. Takođe su konvertovane i obaveze iz kineskih juana i UAE dirhama u evre", objašnjava se u izveštaju.
Javni dug na kraju marta 2026.
Prema dostupnim podacima, zaključno sa martom ove godine, javni dug iznosio je 39,35 milijardi evra. Učešće javnog duga u BDP-u, na kraju ovog meseca iznosilo je 41,7 odsto, vidi se u dokumentu "Bilten javnih finansija".
Na kraju marta je dug u evrima činio 61 odsto zaduženja, oko 21,2 odsto javnog duga bio je onaj u dinarima, a 12,1 odsto u američkim dolarima. Na specijalna prava vučenja odnosi se 5,6 odsto javnog duga, a ostatak duga bio je u ostalim valutama, pokazuju podaci iz marta. Oko 66 odsto javnog duga Srbije je ugovoreno po fiksnim kamatnim stopama, a 34 po varijabilnim kamatnim stopama, pokazuje izveštaj iz marta.
Kome smo dužni za infrastrukturu
Stanje javnog duga na kraju 2025. godine, po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti denominovanih u dinarima, na kraju godine je iznosilo 853,6 milijardi dinara. Prema podacima do kraja marta, stanje duga po tom istom osnovu iznosilo je 785,4 milijardi dinara, odnosno 6,6 milijardi evra.
Po osnovu dugoročnih državnih hartija od vrednosti u evrima, država je na kraju godine bila dužna 1,79 milijardi evra, ili 210 milijardi dinara. Dok, prema podacima sa kraja marta ove godine, stanje duga po istom ovom osnovu sada iznosi 1,84 milijarde evra, ili 216,9 milijardi dinara.
Kada se posmatraju domaći poverioci, Srbija ima tri kredita kod UniCredit banke. Sva tri se odnose na finansiranje projekta saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica. Istoj banci država otplaćuje kredit za linijsku inftastrukturu za Nacionalni stadion u Surčinu.
Pročitaj još
Kod OTP banke, Srbija ima zajam za projekat rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom.
Dva kredita kod iste banke ugovorena su za izgradnju brze saobraćajnice, deonica Požarevac – Golubac, tzv. "Dunavska magistrala". Takođe i za izgradnju obilaznice oko Kragujevca uzet je zajam kod OTP-a.
Kod Banke Inteza u Srbiji, Srbija ima četiri zajma za finansiranje projekta saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica.
Među domaćim poveriocima je i Poštanska štedionica sa kojom država ima dva ugovora o zajmu koja se tiču Nacionalnog stadiona. Jedan zajam uzet je za projekat linijske infrastrukture za stadion. Drugi za projekat izgradnje urbane infrastrutkure i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama. Takođe, kod Poštanske štedionice je uzet i zajam za saobraćajnice sa infrastrukturom na Makiškom polju. I kredit za gradnju tunelske veze između Karađorđeve i Dunavske padine.
Kada je reč o domaćim bankama, Srbija je uzela zajmove i kod NLB Komercijalne banke. Sa tom bankom ugovoreni su krediti za Dunavsku magistralu, izgradnju obilaznice oko Kragujevca, te projektovanje i gradnju autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Krediti kod stranih banaka
Kada se radi o kreditorima iz inostranstva, država zajmove ima kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, kineske Export Import banke. Zajmovi su ugovoreni i kod Banke za razvoj Saveta Evrope, Nemačke razvojne banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Pariskog kluba poverilaca.
Srbija kredite otplaćuje i stranim vladama. Između ostalog Vladi Ruske Federacije, Vladi Francuske, Fondu za razvoj Abu Dabija, Fondu za razvoj Saudijske Arabije. Među stranim poslovnim bankama, Srbija, između ostalog, ima obaveze prema Džej-Pi Morgan Čejsu, BNP Pariba, Dojče banci i Banci Kine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
1
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
10
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
1
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
55
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Komentari 10
zztop
R
Maroder
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar