Koliko i kome duguje Srbija: Izveštaj Vlade u Skupštini, Novi Sad i Vojvodina na drugom i trećem mestu
Javni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 39,3 milijarde evra, ili 44,4 odsto BDP-a.
Foto: 021.rs
Od toga je udeo duga u domaćoj valuti iznosio 22,5 odsto dok je učešće duga u evrima bilo na nivou od 59,5 odsto, a duga u američkim dolarima 11,9 odsto, prenosi Forbes Srbija.
Osnovni vid zaduživanja u prošloj godini bile su emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, i zaduživanje kod domaćih i stranih kreditora putem uzimanja dugoročnih kredita za investicione i programske projekte.
Ove podatke Vlada Srbije dostavila je Narodnoj skupštini u izveštaju o stanju javnog duga za 2025. godinu. Izveštaj je 26. juna objavljen na sajtu Skupštine.
Spoljni dug značajno veći od unutrašnjeg
Javni dug uključuje sve direktne i indirektne obaveze, u šta spadaju garancije Srbije, prema domaćim i stranim poveriocima.
Kada se posmatra unutrašnji dug, onaj ka domaćim poveriocima, Srbija je na kraju 2025. imala 11,22 milijarde evra obaveza. I još 567,7 miliona evra odnosilo se na indirektne obaveze, odnosno date garancije.
Kada se posmatra spoljni dug, odnosno obaveze države ka stranim poveriocima, one iznose oko 26,4 milijarde. Vrednost indirektnih obaveza (garancija) bila je dodatnih 1,16 milijardi evra.
Celokupni dug sektora države, koji pored javnog duga, uključuje i negarantovani dug lokalne vlasti, i negarantovani dug Puteva Srbije i Koridora Srbije – na kraju 2025. iznosio je 39,6 milijardi evra. Odnosno 44,7 odsto BDP-a.
Koliko je bila dužna lokalna vlast u 2025?
Dug lokalne vlasti, na kraju 2025. godine, iznosio je 48 milijardi dinara, što je oko 409 miliona evra. Od toga je dug lokalnih vlasti, koji je garantovan od strane Srbije, iznosio 13,7 milijardi dinara (117,2 miliona evra). Negarantovani dug lokalnih vlasti je iznosio 34,2 miliijardi dinara (291,9 miliona evra).
"Dug lokalne vlasti je u 2025. povećan za pet milijardi dinara u odnosu na 2024. godinu", navodi se u izveštaju Vlade.
Najveći deo stanja duga lokalnih vlasti se odnosi na dug Grada Beograda koji je iznosio 32,8 milijardi dinara, 280 miliona evra. Tako je dug Beograda iznosio 68,5 odsto ukupnog zaduženja lokalnih vlasti.
Sledi dug Grada Novog Sada u iznosu od 5,7 milijardi dinara, odnosno 48,8 miliona evra (11,9 odsto ukupnog).
Dug AP Vojvodina iznosio je na kraju prošle godine 1,3 milijardi dinara, odnosno 11 miliona evra (2,7 odsto od ukupnog duga lokalnih vlasti), piše u izveštaju.
U kojim valutama se zadužuje država?
Prema podacima u izveštaju, udeo duga u domaćoj valuti u ukupnom javnom dugu iznosio je 22,5 odsto. Učešće duga u evrima iznosilo je je 59,5 odsto, a u američkim dolarima 11,9 odsto. Dug u specijalnim pravima vučenja (MMF) činio je 5,8 odsto javnog duga na kraju 2025. Zaduženost u "ostalim" valutama činila je samo 0,2 odsto javnog duga.
Rast duga u domaćoj valuti
Uz podatak da je učešće duga u dinarima u 2008. iznosilo 2,6 odsto, u izveštaju se ukazuje da je u periodu od 2016. do 2020. došlo do značajnog rasta zaduženja u domaćoj valuti. To se pripisuje "razvoju domaćeg finansijskog tržišta", emitovanjem državnih hartija od vrednosti u dinarima“.
Međutim, tokom pandemije koronavirusa i sukoba u Ukrajini, koji je doveo do rasta inflacije i kamatnih stopa, Srbija je morala u većoj meri da se okrene međunarodnom finansijskom tržištu kako bi minimizirala troškove zaduživanja.
"Tokom 2024. i 2025. dolazi do stabilizacije stanja na tržištima i pada kamatnih stopa, te do izvesnog rasta duga u domaćoj valuti. U narednim godinama se očekuje postepeni i kontinuirani rast duga u domaćoj valuti", piše u izveštaju.
Smanjenje izloženosti dolaru, pretvaranje u evre
Takođe se navodi da je poslednjih 10 godina došlo do značajnog pada duga u američkim dolarima. Sa 32,9 odsto koliko je iznosi udeo u toj valuti na kraju 2015, na 11,9 odsto na kraju 2025. Sa druge strane, u istom periodu je porastao udeo duga u evrima, sa 39 odsto na 59,5 odsto.
"Volatilnost kretanja kursa evra prema dinaru je minimalna, za razliku od kretanja kursa američkog dolara, te su u navedenom periodu sprovedene i svop transakcije kojim je dug iz američkih dolara konvertovan u evre. Takođe su konvertovane i obaveze iz kineskih juana i UAE dirhama u evre", objašnjava se u izveštaju.
Javni dug na kraju marta 2026.
Prema dostupnim podacima, zaključno sa martom ove godine, javni dug iznosio je 39,35 milijardi evra. Učešće javnog duga u BDP-u, na kraju ovog meseca iznosilo je 41,7 odsto, vidi se u dokumentu "Bilten javnih finansija".
Na kraju marta je dug u evrima činio 61 odsto zaduženja, oko 21,2 odsto javnog duga bio je onaj u dinarima, a 12,1 odsto u američkim dolarima. Na specijalna prava vučenja odnosi se 5,6 odsto javnog duga, a ostatak duga bio je u ostalim valutama, pokazuju podaci iz marta. Oko 66 odsto javnog duga Srbije je ugovoreno po fiksnim kamatnim stopama, a 34 po varijabilnim kamatnim stopama, pokazuje izveštaj iz marta.
Kome smo dužni za infrastrukturu
Stanje javnog duga na kraju 2025. godine, po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti denominovanih u dinarima, na kraju godine je iznosilo 853,6 milijardi dinara. Prema podacima do kraja marta, stanje duga po tom istom osnovu iznosilo je 785,4 milijardi dinara, odnosno 6,6 milijardi evra.
Po osnovu dugoročnih državnih hartija od vrednosti u evrima, država je na kraju godine bila dužna 1,79 milijardi evra, ili 210 milijardi dinara. Dok, prema podacima sa kraja marta ove godine, stanje duga po istom ovom osnovu sada iznosi 1,84 milijarde evra, ili 216,9 milijardi dinara.
Kada se posmatraju domaći poverioci, Srbija ima tri kredita kod UniCredit banke. Sva tri se odnose na finansiranje projekta saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica. Istoj banci država otplaćuje kredit za linijsku inftastrukturu za Nacionalni stadion u Surčinu.
Pročitaj još
Kod OTP banke, Srbija ima zajam za projekat rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom.
Dva kredita kod iste banke ugovorena su za izgradnju brze saobraćajnice, deonica Požarevac – Golubac, tzv. "Dunavska magistrala". Takođe i za izgradnju obilaznice oko Kragujevca uzet je zajam kod OTP-a.
Kod Banke Inteza u Srbiji, Srbija ima četiri zajma za finansiranje projekta saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica.
Među domaćim poveriocima je i Poštanska štedionica sa kojom država ima dva ugovora o zajmu koja se tiču Nacionalnog stadiona. Jedan zajam uzet je za projekat linijske infrastrukture za stadion. Drugi za projekat izgradnje urbane infrastrutkure i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama. Takođe, kod Poštanske štedionice je uzet i zajam za saobraćajnice sa infrastrukturom na Makiškom polju. I kredit za gradnju tunelske veze između Karađorđeve i Dunavske padine.
Kada je reč o domaćim bankama, Srbija je uzela zajmove i kod NLB Komercijalne banke. Sa tom bankom ugovoreni su krediti za Dunavsku magistralu, izgradnju obilaznice oko Kragujevca, te projektovanje i gradnju autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Krediti kod stranih banaka
Kada se radi o kreditorima iz inostranstva, država zajmove ima kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, kineske Export Import banke. Zajmovi su ugovoreni i kod Banke za razvoj Saveta Evrope, Nemačke razvojne banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Pariskog kluba poverilaca.
Srbija kredite otplaćuje i stranim vladama. Između ostalog Vladi Ruske Federacije, Vladi Francuske, Fondu za razvoj Abu Dabija, Fondu za razvoj Saudijske Arabije. Među stranim poslovnim bankama, Srbija, između ostalog, ima obaveze prema Džej-Pi Morgan Čejsu, BNP Pariba, Dojče banci i Banci Kine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arsić: Nove ekonomske mere su politički ciljane, povećaće deficit države i javni dug
30.06.2026.•
1
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić izjavio je da će novi paket ekonomskih mera, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uticati na budžetsku poziciju države.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. godinu
30.06.2026.•
2
Poreska uprava Srbije utvrdila je rešenje za oporezivanje frilensera u periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine.
Jorgić: Ukoliko se ne produži licenca za NIS, sankcije su moguće već 2. jula
30.06.2026.•
3
Produženje licence Naftnoj industriji Srbije je i dalje neizvesno, a ukoliko do njega ne dođe, već od 2. jula bi NIS mogao biti pod sankcijama.
Stanje srpskog izvoza: Ništa bez komšija
30.06.2026.•
5
Oktobra prošle godine uvoz Srbije je u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećan za 2,8 odsto, izvoz za 4,85.
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
1
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
1
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
9
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
6
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Komentari 2
Sve
Neko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar