San o prosečnoj plati
Prosečna zarada u Srbiji za april mesec iznosila je 121.805 dinara, primetno više od 94.588, iznosa medijale.
Foto: 021.rs
Kada je pre neki dan objavljena, javnost je po običaju bila iznenađena i sa nevericom se odnosi prema ovom podatku državne statistike.
Poprilično je rašireno mišljenje kako je prosečna zarada prikazana previsokom i to je u osnovi sumnjičavosti mase.
U društvu sličnih
Treba razumeti ljude, polaze od sopstvene situacije i situacije kod rodbine i bližih prijatelja sa kojima mogu razgovarati i o diskretnijim, škakljivijim pitanjima. I velika većina dođe do zaključka da su plate u porodici poprilično manje od prosečnih, baš kao i kod onih sa kojima razmenjuju stavove o, ipak, delikatnijoj temi kao što je zarada.
Međutim, većina od nas kreće se u društvu sebi sličnih, po navikama, stavovima, afinitetima, pa i primanjima. Ovakva strukturiranost društva mogla se uočiti još u socijalistička vremena, a unazad tri, četiri decenije, otkako smo krenuli u tranziciju, sve je vidljivija i postaje dominantno obeležje čak i u balkanskim zajednicama, tradicionalno oslonjenim na egalitarizam.
Kako čovek više veruje bližnjima i prijateljima nego vlasti, ne bi trebalo da čudi što poveći segment javnosti ne veruje u zvanične statističke podatke ovog tipa. Svakom je sopstveno iskustvo i iskustvo dragih najuverljivije i najbliže.
Suprotno nadanjima
Osnov sumnjičavosti je razlika između prosečne zarade i medijale, dakle nivoa ispod kojeg zaradu prima (siromašnija) polovina stanovništva. Tokom socijalizma bila je neuporedivo manja i to je bio izraz pokušaja tadašnje države da ublaži napetosti između pojedinih društvenih slojeva.
Priželjkivalo se da medijala dostigne prosečnu platu i takva praksa je umnogome uobličila i predstavu o primanjima, pogotovo siromašnije kategorije žitelja. Većina njih i dalje očekuje da prosečna zarada bude sasvim bliska medijalnoj.
No, u stvarnosti je drugačije, često baš suprotno raširenim nadanjima i priželjkivanjima. Naravno, daje novac taj koji prožima naš život i mnoge stvari kvantifikuje. U tom smislu i zarade reflektuju stvarnost u kojoj živimo.
Podaci o medijalnoj i prosečnoj zaradi su samo osnovni pokazatelji kuda se krećemo. Dublja analiza zarada u Srbiji pokazuje mnogo više, ali ovdašnja vlast retko kada objavi nešto više detalja. Da je u tom pogledu izdašnija i doslednija, javnost bi odavno shvatila da se vremena ubrzano menjaju i da smo u kapitalizmu.
Pročitaj još
Mala, ali nedostižna
Možda je najzanimljiviji podatak da čak 67 odsto građana prima platu ispod proseka. Jasno pokazuje da "prosečnu zaradu" ne bi trebalo vezivati za većinu stanovništva, što gotovo da je bio slučaj u socijalizmu. Sada prosečna zarada jedva da je nešto više od statističke konstrukcije, za većinu žitelja, kojima je u socijalističkim prilikama bila na dohvat ruke, sada je puka brojka, nedostižna, time i besmislena.
To što je za sve veći broj žitelja prosečna zarada praktično nedostižna, ne znači da je visoka. Tako je za ulazak među deset odsto žitelja u Srbiji potrebno imati mesečnu zaradu od blizu 263.000 dinara (više od dve prosečne), a ovaj sloj ljudi je ujedno i vlasnik 58 odsto sve imovine u državi Srbiji.
Poređenja radi, kažimo da siromašnija polovina žiteljstva poseduje samo pet odsto ove imovine - preostalih 37 odsto dele oni koji su po primanjima u bogatijoj polovini, ali nisu u prvom decilu žiteljstva. Ubedljivo, ali i bolno, zvuči podatak da petina najbogatijih ima gotovo trideset puta više imovine od petine najsiromašnijih.
Plata od milion evra
Vratimo se na zarade. Na osnovu prijava za godišnji porez za 2023. godinu (za docnije nismo našli podatke) vidimo da se 29.511 naših komšija prijavilo da plati ovu obavezu.
Znači da su prihodovali više od trostrukog prosečnog prihoda koji je tada iznosio 4,8 miliona dinara. Dakle, mesečno su zarađivali više od 400.000 dinara.
Prvi sto među njima su prijavili godišnju zaradu po osnovu rada između 260 miliona i 1,4 milijarde dinara, odnosno mesečno su u proseku "primali platu" između 22 i 117 miliona dinara.
Ove brojke jasno pokazuju da smo u kapitalizmu i stoga nevericama u (previsoku) prosečnu zaradu nema mesta. Narednih godina možda neće uvek rasti, ali će sasvim izvesno iz godine u godinu biti sve teže dostupna za sve veći broj žitelja.
Kapitalizam sve ubrzanije izdvaja, pre svega najbogatije. Svi ostali se polako utapaju u masu koja opasno brzo tone ka medijali, dok prosečna zarada postaje sve udaljenija i neuhvatljivija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
1
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
10
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
1
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
55
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Komentari 10
To je to
Nikola
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar