Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Foto: 021.rs
Šta sve može da se kupi za 1.000 dinara na pijaci? Kilogram pasulja, dva kilograma krompira i kilogram jabuka. U prodavnici ista korpa košta 588 dinara, pa za preostali novac možete kupiti još kilogram crnog luka i 10 jaja. Pijace odavno nisu mesto na kom se može pazariti jeftinije, ali "kupuj domaće" nije samo fraza, već način da se zaštitimo od potpune zavisnosti od uvoza, smatraju stručnjaci.
Veliki trgovinski lanci su uspeli da verno oponašaju pijace, uz velike asortimane svakodnevno svežih proizvoda, a čak u pojedinim marketima iznad voća i povrća stoji znak "Pijaca", piše Nova ekonomija.
Marketi pobeđuju u borbi za potrošače jer otkupljuju velike količine robe, što im omogućava da ponude niže cene, a uz to imaju i širok asortiman. Međutim, nije oduvek bilo tako, objašnjava agroekonomista Milan Prostran.
"Kada se prisetimo kako su izgledali trgovinski lanci i kakvog su kvaliteta bili voće i povrće pre 30 ili 40 godina, danas je slika potpuno drugačija. To se odnosi i na kvalitet, način pakovanja i dostupnost. Trgovinski lanci danas prilično ozbiljno konkurišu pijacama. Sve je to, na kraju, tržište i marketing, odnosno borba za potrošače", kaže Prostran.
U supermarketima se mogu kupiti i domaći i uvozni proizvodi. Ovih dana u ponudi su bili pasulj iz Kirgistana, beli krompir iz Severne Makedonije, crni luk i šareni pasulj iz Srbije, dok južno voće, očekivano, stiže iz toplijih krajeva.
Prostran objašnjava da marketi imaju slobodu da biraju od koga će da uzimaju namirnice. Ako je sezona loša u Srbiji, oni lako mogu da se okrenu uvozu voća i povrća iz zemalja sa kojima je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. To im omogućava da tokom cele godine i svake sezone uspešno snadbevaju potrošače.
"Albanija je, na primer, dobar proizvođač povrća, ima jeftinu radnu snagu i može da trguje sa nama bez carinskih dažbina. Osim toga, ima razvijenu transportnu mrežu i kamionski prevoz, a nema ni zadržavanja na graničnim prelazima kakva postoje prema Evropskoj uniji", kaže Prostran.
Za veliki deo robe između članica CEFTA primenjuje se režim slobodne trgovine. Među članicama su Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, pa čak i Moldavija. Za njihove proizvode, koji često mogu biti jeftiniji od naših, carine se ne naplaćuju.
Marketi su otporniji na loše sezone i rast troškova, dok njihove posledice najviše osećaju mali proizvođači, kaže predsednik Udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak" Srđan Praštalo.
Na pijacama skoro da više ni nema proizvođača-trgovaca. Većinom su nakupci i prekupci. Oni robu otkupljuju od drugih proizvođača i na nabavnu cenu dodaju svoju maržu, zbog čega su i krajnje cene na pijacama više nego ranijih godina.
"Proizvođači moraju da slože mnogo kockica da bi bili uspešni. Mali proizvođač mora da uspostavi direktnu vezu sa krajnjim potrošačem, ali to nije tako lako. Mora da ima i osobine dobrog ugostitelja. Broj pijaca i prodavaca je u opadanju. Među njima ima dosta starijih ljudi, a takav poslovni model je teško održiv", kaže Praštalo.
Kao glavne prednosti pijace on izdvaja direktan kontakt sa prodavcima i dostupnost kvalitetnih domaćih proizvoda.
"Na svakoj beogradskoj pijaci postoji nekoliko 'zvezda', odnosno prodavaca koje ljudi iz tog kraja vole, prepoznaju i koji znaju da počaste mušteriju. To su stvari koje ne možete da dobijete u velikoj trgovini", kaže Praštalo.
Proizvođač-trgovac mora razmišlja o mnogo stvari i da uloži veliki novac u proizvodnju, rad, a zatim i transport i zakup tezge, a troškovi proizvodnje i gorivo postaju nepredvidivo skupi, kaže ekonomista Prostran.
Prodavci na Bajlonijevoj pijaci u centru Beograda rekli su za Novu ekonomiju da je zakup tezgi ponovo poskupeo. Pre godinu dana dnevni zakup koštao je oko 700 dinara.
"Tezge u prvom redu, odmah do ulaza, radnim danima koštaju 1.200 dinara, a vikendom 1.500 dinara. Tezge u zadnjim redovima su jeftinije", rekao nam je jedan od prodavaca.
On navodi da je zakup tezge za osobe "bez papira" , odnosno prodavce koji nemaju potrebnu dokumentaciju, dvostruko skuplji.
"I proizvođači uglavnom pokušavaju da pronađu partnera kome će isporučiti robu, a koji ima uslove za njeno skladištenje, hladnjaču i sopstveni prevoz i koji će da plasira te proizvode umesto njih. Sa poskupljenjem svega njima je veliki trošak da plaćaju gorivo do pijace", objašnjava Prostran.
Međutim, ni veoma rodna sezona nije nužno dobra za proizvođače, jer im se ne isplati da robu prodaju po niskim otkupnim cenama, navodi Prostran.
"Način na koji su pijace funkcionisale pre 20 ili 30 godina više nije moguć. Mali proizvođači iz Smedereva, Ostružnice i drugih mesta tada su živeli u velikim porodicama. Jedni članovi porodice radili su na imanju, dok su ostali prodavali robu. Danas kao prvo, mi više ni nemamo tako velike porodice", dodaje Praštalo.
Pročitaj još
Budućnost vodi pijace ka ugostiteljstvu, smatra Praštalo, jer one već širom Evrope predstavljaju turističku atrakciju, a ne prvu stanicu za nabavku.
"To se dešava svuda u razvijenom svetu, pijace nisu jeftinije od marketa. Nigde u Evropi pijace nisu jeftinije, ali nude kvalitetnije proizvode i sve više postaju deo ugostiteljstva, a manje klasične trgovine", navodi on.
"Ono čime pijace mogu da se bore jesu kvalitet i usluga, odnosno prepoznavanje kupaca, njihovih uobičajenih želja, onoga što vole i traže. To je, jednostavno, budućnost. Pijace se svuda u svetu smanjuju i postaju turistički i ugostiteljski centri. To je budućnost i u Srbiji", zaključuje on.
Prostran kaže da je ova godina u Srbiji plodna i dobra, za razliku od prethondih kada je mraz uništio prinose.
"Ova godina nije u potpunosti tipična, s obzirom na to da imamo dosta domaće proizvodnje i da trenutno nema velikog pritiska uvoza. Kada su u pitanju paprika, paradajz, krastavci, kupus, pa i krompir, ove godine ponuda domaćih proizvoda je dobra", kaže on.
Dodaje da smo prethodnih godina najviše krompira uvozili iz Poljske, dok su paprika i paradajz stizali iz Severne Makedonije i Albanije.
"Čak i ako platimo malo više, na taj način treba da podržimo domaće proizvođače kako bi ostali u proizvodnji i kako ih uvoznici ne bi ugušili. U suprotnom, mogli bi da napuste proizvodnju, a onda bismo cenu ponovo platili kroz uvoz", zaključuje Prostran.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
0
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
2
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
2
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
6
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
7
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
5
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
19
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
3
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
2
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
SpaceX obezbedio 40 milijardi dolara za finansiranje AI infrastrukture
27.10.2026.•
0
Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX zaključila je ugovor o dužničkom finansiranju od 40 milijardi dolara za kupovinu procesora koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije.
Komentari 12
Skuter
Poljoprivrednik
Bogdan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar