Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Foto: 021.rs
Šta sve može da se kupi za 1.000 dinara na pijaci? Kilogram pasulja, dva kilograma krompira i kilogram jabuka. U prodavnici ista korpa košta 588 dinara, pa za preostali novac možete kupiti još kilogram crnog luka i 10 jaja. Pijace odavno nisu mesto na kom se može pazariti jeftinije, ali "kupuj domaće" nije samo fraza, već način da se zaštitimo od potpune zavisnosti od uvoza, smatraju stručnjaci.
Veliki trgovinski lanci su uspeli da verno oponašaju pijace, uz velike asortimane svakodnevno svežih proizvoda, a čak u pojedinim marketima iznad voća i povrća stoji znak "Pijaca", piše Nova ekonomija.
Marketi pobeđuju u borbi za potrošače jer otkupljuju velike količine robe, što im omogućava da ponude niže cene, a uz to imaju i širok asortiman. Međutim, nije oduvek bilo tako, objašnjava agroekonomista Milan Prostran.
"Kada se prisetimo kako su izgledali trgovinski lanci i kakvog su kvaliteta bili voće i povrće pre 30 ili 40 godina, danas je slika potpuno drugačija. To se odnosi i na kvalitet, način pakovanja i dostupnost. Trgovinski lanci danas prilično ozbiljno konkurišu pijacama. Sve je to, na kraju, tržište i marketing, odnosno borba za potrošače", kaže Prostran.
U supermarketima se mogu kupiti i domaći i uvozni proizvodi. Ovih dana u ponudi su bili pasulj iz Kirgistana, beli krompir iz Severne Makedonije, crni luk i šareni pasulj iz Srbije, dok južno voće, očekivano, stiže iz toplijih krajeva.
Prostran objašnjava da marketi imaju slobodu da biraju od koga će da uzimaju namirnice. Ako je sezona loša u Srbiji, oni lako mogu da se okrenu uvozu voća i povrća iz zemalja sa kojima je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. To im omogućava da tokom cele godine i svake sezone uspešno snadbevaju potrošače.
"Albanija je, na primer, dobar proizvođač povrća, ima jeftinu radnu snagu i može da trguje sa nama bez carinskih dažbina. Osim toga, ima razvijenu transportnu mrežu i kamionski prevoz, a nema ni zadržavanja na graničnim prelazima kakva postoje prema Evropskoj uniji", kaže Prostran.
Za veliki deo robe između članica CEFTA primenjuje se režim slobodne trgovine. Među članicama su Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, pa čak i Moldavija. Za njihove proizvode, koji često mogu biti jeftiniji od naših, carine se ne naplaćuju.
Marketi su otporniji na loše sezone i rast troškova, dok njihove posledice najviše osećaju mali proizvođači, kaže predsednik Udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak" Srđan Praštalo.
Na pijacama skoro da više ni nema proizvođača-trgovaca. Većinom su nakupci i prekupci. Oni robu otkupljuju od drugih proizvođača i na nabavnu cenu dodaju svoju maržu, zbog čega su i krajnje cene na pijacama više nego ranijih godina.
"Proizvođači moraju da slože mnogo kockica da bi bili uspešni. Mali proizvođač mora da uspostavi direktnu vezu sa krajnjim potrošačem, ali to nije tako lako. Mora da ima i osobine dobrog ugostitelja. Broj pijaca i prodavaca je u opadanju. Među njima ima dosta starijih ljudi, a takav poslovni model je teško održiv", kaže Praštalo.
Kao glavne prednosti pijace on izdvaja direktan kontakt sa prodavcima i dostupnost kvalitetnih domaćih proizvoda.
"Na svakoj beogradskoj pijaci postoji nekoliko 'zvezda', odnosno prodavaca koje ljudi iz tog kraja vole, prepoznaju i koji znaju da počaste mušteriju. To su stvari koje ne možete da dobijete u velikoj trgovini", kaže Praštalo.
Proizvođač-trgovac mora razmišlja o mnogo stvari i da uloži veliki novac u proizvodnju, rad, a zatim i transport i zakup tezge, a troškovi proizvodnje i gorivo postaju nepredvidivo skupi, kaže ekonomista Prostran.
Prodavci na Bajlonijevoj pijaci u centru Beograda rekli su za Novu ekonomiju da je zakup tezgi ponovo poskupeo. Pre godinu dana dnevni zakup koštao je oko 700 dinara.
"Tezge u prvom redu, odmah do ulaza, radnim danima koštaju 1.200 dinara, a vikendom 1.500 dinara. Tezge u zadnjim redovima su jeftinije", rekao nam je jedan od prodavaca.
On navodi da je zakup tezge za osobe "bez papira" , odnosno prodavce koji nemaju potrebnu dokumentaciju, dvostruko skuplji.
"I proizvođači uglavnom pokušavaju da pronađu partnera kome će isporučiti robu, a koji ima uslove za njeno skladištenje, hladnjaču i sopstveni prevoz i koji će da plasira te proizvode umesto njih. Sa poskupljenjem svega njima je veliki trošak da plaćaju gorivo do pijace", objašnjava Prostran.
Međutim, ni veoma rodna sezona nije nužno dobra za proizvođače, jer im se ne isplati da robu prodaju po niskim otkupnim cenama, navodi Prostran.
"Način na koji su pijace funkcionisale pre 20 ili 30 godina više nije moguć. Mali proizvođači iz Smedereva, Ostružnice i drugih mesta tada su živeli u velikim porodicama. Jedni članovi porodice radili su na imanju, dok su ostali prodavali robu. Danas kao prvo, mi više ni nemamo tako velike porodice", dodaje Praštalo.
Pročitaj još
Budućnost vodi pijace ka ugostiteljstvu, smatra Praštalo, jer one već širom Evrope predstavljaju turističku atrakciju, a ne prvu stanicu za nabavku.
"To se dešava svuda u razvijenom svetu, pijace nisu jeftinije od marketa. Nigde u Evropi pijace nisu jeftinije, ali nude kvalitetnije proizvode i sve više postaju deo ugostiteljstva, a manje klasične trgovine", navodi on.
"Ono čime pijace mogu da se bore jesu kvalitet i usluga, odnosno prepoznavanje kupaca, njihovih uobičajenih želja, onoga što vole i traže. To je, jednostavno, budućnost. Pijace se svuda u svetu smanjuju i postaju turistički i ugostiteljski centri. To je budućnost i u Srbiji", zaključuje on.
Prostran kaže da je ova godina u Srbiji plodna i dobra, za razliku od prethondih kada je mraz uništio prinose.
"Ova godina nije u potpunosti tipična, s obzirom na to da imamo dosta domaće proizvodnje i da trenutno nema velikog pritiska uvoza. Kada su u pitanju paprika, paradajz, krastavci, kupus, pa i krompir, ove godine ponuda domaćih proizvoda je dobra", kaže on.
Dodaje da smo prethodnih godina najviše krompira uvozili iz Poljske, dok su paprika i paradajz stizali iz Severne Makedonije i Albanije.
"Čak i ako platimo malo više, na taj način treba da podržimo domaće proizvođače kako bi ostali u proizvodnji i kako ih uvoznici ne bi ugušili. U suprotnom, mogli bi da napuste proizvodnju, a onda bismo cenu ponovo platili kroz uvoz", zaključuje Prostran.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prodaje se čuveni novosadski brod-restoran Zeppelin, evo koja je cena")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
0
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
0
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
3
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
5
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
5
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Ziđin Koper: Narodnoj banci Srbije za sedam godina prodali smo 17 tona zlata
28.07.2026.•
19
Kompanija Ziđin Koper Srbija objavila je da je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države.
Tehnološke kompanije otpustile 140.000 radnika zbog veštačke inteligencije
28.07.2026.•
0
Američki tehnološki giganti su od početka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Shein zabeležio pad prodaje i gubitak od 99 miliona dolara zbog Trampovih carina
28.07.2026.•
0
Kompanija Shein zabeležila je kvartalni gubitak od 99 miliona dolara nakon usporavanja prodaje, izazvanog odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da ukine izuzeće od uvoznih dažbina na robu male vrednosti.
Afera "dizelgejt" se nastavlja: Reno optužen za prevaru sa dizel motorima
28.07.2026.•
4
Francuski proizvođač automobila Reno suočiće se sa krivičnim postupkom zbog optužbi za prevaru u vezi sa emisijama izduvnih gasova u okviru afere "dizelgejt", saopštilo je tužilaštvo u Parizu.
NIS podneo novi zahtev za licencu za rad
27.07.2026.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada kompanije, prenosi Radio televizija Srbije (RTS).
Moreuz, nafta i strepnje Evropljana
27.07.2026.•
2
Nije sporno da je Bliski istok najveći svetski proizvođač i izvoznik nafte i gasa.
Kako banke u Srbiji gledaju na kreditiranje verskih organizacija i sveštenika?
27.07.2026.•
3
Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika.
Cena nafte pala
27.07.2026.•
3
Cene akcija su se danas uglavnom povećale, a cene nafte opale za skoro 7% jer su se SAD i Iran uzdržali od sukoba dok se razgovara o mogućem nastavku pregovora o privremenom sporazumu o prekidu vatre.
Srpski startap postao prvi domaći "jednorog" - vredi više od milijardu evra
27.07.2026.•
7
Srpska startap kompanija Ominimo zatvorila je investicionu rundu Serije B, uz učešće investicionog ogranka Evropske banke za obnovu i razvoj, dostigavši tržišnu vrednost od 1,6 milijardi dolara.
Menja se zakon: Više neće biti ograničenja od 20 odsto za smanjenje akciza na gorivo
27.07.2026.•
4
Ministarstvo finansija radi na izmeni Zakona o akcizama, a najveća promena bila bi ukidanje ograničenja umanjenja akciza od 20 odsto - što je po važećem zakonu maksimalni procenat za koliko Vlada može da smanji akcize.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. i opomene za 2023. godinu
27.07.2026.•
7
Frilenseri u Srbiji počeli su da dobijaju poreska rešenja za prihode ostvarene tokom 2021. godine, ali i opomene koje se odnose na neizmirene obaveze iz 2023. godine.
Komentari 1
x
Na primer,nekada prava ,elitna Riblja pijaca, je odavno ,praktično isključivo,preprodavačka pijaca ,što se i ne taji.
Normalan svet odavno kupuje u marketima u kojim,uostalom i pomenuti preprodavci kupuju ukoliko ne uzmu na Kvantašu,koji se ubrzo gasi.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar