Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Foto: 021.rs
Šta sve može da se kupi za 1.000 dinara na pijaci? Kilogram pasulja, dva kilograma krompira i kilogram jabuka. U prodavnici ista korpa košta 588 dinara, pa za preostali novac možete kupiti još kilogram crnog luka i 10 jaja. Pijace odavno nisu mesto na kom se može pazariti jeftinije, ali "kupuj domaće" nije samo fraza, već način da se zaštitimo od potpune zavisnosti od uvoza, smatraju stručnjaci.
Veliki trgovinski lanci su uspeli da verno oponašaju pijace, uz velike asortimane svakodnevno svežih proizvoda, a čak u pojedinim marketima iznad voća i povrća stoji znak "Pijaca", piše Nova ekonomija.
Marketi pobeđuju u borbi za potrošače jer otkupljuju velike količine robe, što im omogućava da ponude niže cene, a uz to imaju i širok asortiman. Međutim, nije oduvek bilo tako, objašnjava agroekonomista Milan Prostran.
"Kada se prisetimo kako su izgledali trgovinski lanci i kakvog su kvaliteta bili voće i povrće pre 30 ili 40 godina, danas je slika potpuno drugačija. To se odnosi i na kvalitet, način pakovanja i dostupnost. Trgovinski lanci danas prilično ozbiljno konkurišu pijacama. Sve je to, na kraju, tržište i marketing, odnosno borba za potrošače", kaže Prostran.
U supermarketima se mogu kupiti i domaći i uvozni proizvodi. Ovih dana u ponudi su bili pasulj iz Kirgistana, beli krompir iz Severne Makedonije, crni luk i šareni pasulj iz Srbije, dok južno voće, očekivano, stiže iz toplijih krajeva.
Prostran objašnjava da marketi imaju slobodu da biraju od koga će da uzimaju namirnice. Ako je sezona loša u Srbiji, oni lako mogu da se okrenu uvozu voća i povrća iz zemalja sa kojima je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. To im omogućava da tokom cele godine i svake sezone uspešno snadbevaju potrošače.
"Albanija je, na primer, dobar proizvođač povrća, ima jeftinu radnu snagu i može da trguje sa nama bez carinskih dažbina. Osim toga, ima razvijenu transportnu mrežu i kamionski prevoz, a nema ni zadržavanja na graničnim prelazima kakva postoje prema Evropskoj uniji", kaže Prostran.
Za veliki deo robe između članica CEFTA primenjuje se režim slobodne trgovine. Među članicama su Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, pa čak i Moldavija. Za njihove proizvode, koji često mogu biti jeftiniji od naših, carine se ne naplaćuju.
Marketi su otporniji na loše sezone i rast troškova, dok njihove posledice najviše osećaju mali proizvođači, kaže predsednik Udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak" Srđan Praštalo.
Na pijacama skoro da više ni nema proizvođača-trgovaca. Većinom su nakupci i prekupci. Oni robu otkupljuju od drugih proizvođača i na nabavnu cenu dodaju svoju maržu, zbog čega su i krajnje cene na pijacama više nego ranijih godina.
"Proizvođači moraju da slože mnogo kockica da bi bili uspešni. Mali proizvođač mora da uspostavi direktnu vezu sa krajnjim potrošačem, ali to nije tako lako. Mora da ima i osobine dobrog ugostitelja. Broj pijaca i prodavaca je u opadanju. Među njima ima dosta starijih ljudi, a takav poslovni model je teško održiv", kaže Praštalo.
Kao glavne prednosti pijace on izdvaja direktan kontakt sa prodavcima i dostupnost kvalitetnih domaćih proizvoda.
"Na svakoj beogradskoj pijaci postoji nekoliko 'zvezda', odnosno prodavaca koje ljudi iz tog kraja vole, prepoznaju i koji znaju da počaste mušteriju. To su stvari koje ne možete da dobijete u velikoj trgovini", kaže Praštalo.
Proizvođač-trgovac mora razmišlja o mnogo stvari i da uloži veliki novac u proizvodnju, rad, a zatim i transport i zakup tezge, a troškovi proizvodnje i gorivo postaju nepredvidivo skupi, kaže ekonomista Prostran.
Prodavci na Bajlonijevoj pijaci u centru Beograda rekli su za Novu ekonomiju da je zakup tezgi ponovo poskupeo. Pre godinu dana dnevni zakup koštao je oko 700 dinara.
"Tezge u prvom redu, odmah do ulaza, radnim danima koštaju 1.200 dinara, a vikendom 1.500 dinara. Tezge u zadnjim redovima su jeftinije", rekao nam je jedan od prodavaca.
On navodi da je zakup tezge za osobe "bez papira" , odnosno prodavce koji nemaju potrebnu dokumentaciju, dvostruko skuplji.
"I proizvođači uglavnom pokušavaju da pronađu partnera kome će isporučiti robu, a koji ima uslove za njeno skladištenje, hladnjaču i sopstveni prevoz i koji će da plasira te proizvode umesto njih. Sa poskupljenjem svega njima je veliki trošak da plaćaju gorivo do pijace", objašnjava Prostran.
Međutim, ni veoma rodna sezona nije nužno dobra za proizvođače, jer im se ne isplati da robu prodaju po niskim otkupnim cenama, navodi Prostran.
"Način na koji su pijace funkcionisale pre 20 ili 30 godina više nije moguć. Mali proizvođači iz Smedereva, Ostružnice i drugih mesta tada su živeli u velikim porodicama. Jedni članovi porodice radili su na imanju, dok su ostali prodavali robu. Danas kao prvo, mi više ni nemamo tako velike porodice", dodaje Praštalo.
Pročitaj još
Budućnost vodi pijace ka ugostiteljstvu, smatra Praštalo, jer one već širom Evrope predstavljaju turističku atrakciju, a ne prvu stanicu za nabavku.
"To se dešava svuda u razvijenom svetu, pijace nisu jeftinije od marketa. Nigde u Evropi pijace nisu jeftinije, ali nude kvalitetnije proizvode i sve više postaju deo ugostiteljstva, a manje klasične trgovine", navodi on.
"Ono čime pijace mogu da se bore jesu kvalitet i usluga, odnosno prepoznavanje kupaca, njihovih uobičajenih želja, onoga što vole i traže. To je, jednostavno, budućnost. Pijace se svuda u svetu smanjuju i postaju turistički i ugostiteljski centri. To je budućnost i u Srbiji", zaključuje on.
Prostran kaže da je ova godina u Srbiji plodna i dobra, za razliku od prethondih kada je mraz uništio prinose.
"Ova godina nije u potpunosti tipična, s obzirom na to da imamo dosta domaće proizvodnje i da trenutno nema velikog pritiska uvoza. Kada su u pitanju paprika, paradajz, krastavci, kupus, pa i krompir, ove godine ponuda domaćih proizvoda je dobra", kaže on.
Dodaje da smo prethodnih godina najviše krompira uvozili iz Poljske, dok su paprika i paradajz stizali iz Severne Makedonije i Albanije.
"Čak i ako platimo malo više, na taj način treba da podržimo domaće proizvođače kako bi ostali u proizvodnji i kako ih uvoznici ne bi ugušili. U suprotnom, mogli bi da napuste proizvodnju, a onda bismo cenu ponovo platili kroz uvoz", zaključuje Prostran.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
0
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
7
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
20
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
8
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
24
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
8
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
37
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Komentari 12
Skuter
Poljoprivrednik
Bogdan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar