Istorijat ukrupnjavanja trgovine u Srbiji: Šta spajanje Amana i DIS-a znači za tržište?
Kompanija Aman iz Beograda preuzela je stopostotni udeo u vlasništvu preduzeća PTP DIS iz Krnjeva, čime je formiran najveći domaći trgovinski lanac na tržištu maloprodaje.
Ovom akvizicijom, koja se nadovezuje na prethodnih devet uspešnih preuzimanja različitih trgovinskih sistema, nastala je grupacija sa više od 5.000 zaposlenih i godišnjim prometom koji premašuje 600 miliona evra.
Ekonomista Dragovan Milićević za Nedeljnik ocenjuje da stvaranje novog srpskog "teškaša" ipak ne remeti pozicije vodećih učesnika u sektoru.
Analizirajući motive ove transakcije, Milićević ukazuje na to da su, gledano po prometu i tržišnom učešću, to dva manja lanca koja ne utiču na postojeću podelu između "velike četvorke" (Delez, Lidl, Mercator i (sada) DIS zajedno sa Amanom) i ostalih.
On dodaje da ovakve poslovne odluke nisu neočekivane u trenutnim okolnostima.
"Nije neuobičajeno da manji lanac preuzima veći s obzirom na trenutnu tržišnu situaciju i sigurno da postoji dobar razlog zbog čega se vlasnik DIS-a odlučio za prodaju poslovnog sistema", kaže Milićević.
Prema njegovom mišljenju, verovatno je cilj Amana da preko preuzimanja DIS-a dođe do povećanja tržišnog učešća, pre svega preko geografske komponente, jer je procena da će na taj način jefitnije proširiti geografsku pokrivenost tržišta.
Ipak, svako spajanje velikih sistema sa sobom nosi rizike koji se odnose na usklađivanje poslovnih kultura i operativnih procesa.
Milićević upozorava da se uspeh ne može garantovati samim činom kupovine jer "kada se radi akvizicija, tu nije zagarantovana pozitivna sinergija da je 2+2=5, i vrlo često važi pravilo negativne sinergije da su 2+2=3 upravo zbog različitih menadžmenta i poslovnih strategija pre akvizicije".
U pogledu uticaja na svakodnevnu kupovinu, procenjuje se da neće biti značajnijih potresa, a Milićević zaključuje da "kada je reč o potrošačima, ne očekujem nikave velike promene, eventualno određene korekcije u asortimanu".
Prvi talas transformacije tržišta: Uspon Delta M
Istorija ukrupnjavanja trgovine u Srbiji započela je ubrzo nakon 2000. godine, kada su privatizacijom obuhvaćena velika preduzeća iz socijalističkog perioda.
Ključni momenat predstavljao je uspon kompanije Delta (članice Delta Holdinga Miroslava Miškovića), koja je postepenim preuzimanjem Pekabete od 2002. godine, a naročito kupovinom C-marketa 2005. godine, postavila temelje za najjači domaći lanac tog vremena pod imenom Maxi.
Istovremeno, u Vojvodini se odvijalo jačanje lanca Rodić MB, koji je 2006. godine postao deo slovenačkog sistema Mercator.
Drugi talas: Dolazak stranih investitora
Druga značajna faza nastupila je 2011. godine, kada je belgijska Delhaize grupa kupila Delta Maxi, što je u tom trenutku bila najveća transakcija u sektoru trgovine na Balkanu.
Tri godine kasnije, tržište je ponovo redefinisano kada je hrvatski Agrokor preuzeo Mercator, čime su u Srbiji pod istu upravu došli brendovi Idea i Roda.
Paralelno sa ovim globalnim i regionalnim pomeranjima, Aman je gradio svoju mrežu preuzimajući lance kao što su Linija Vandini, SOS Marketi, Višnjica dućani i marketi Sreten Gudrić. Strategija je obuhvatila i akvizicije francuskog lanca Interex, Samald komerca iz Novog Pazara, Oriona iz Leskovca, Alfe iz Jagodine i Prehrane iz Sombora.
Aktuelno stanje na tabeli maloprodaje
U poslednjoj deceniji, tržište je ušlo u završnu fazu konsolidacije, podstaknuto dolaskom nemačkog Lidla 2018. godine i potrebom za optimizacijom troškova.
Drugi domaći igrači, poput Univerexporta, jačali su kroz preuzimanja lokalnih firmi (subotički lanac je preuzeo Lurdy i Trgopromet), dok je investicioni fond CEECAT Capital 2022. godine ušao u vlasničku strukturu zrenjaninskog lanca Gomex.
Preuzimanje DIS-a od strane Amana predstavlja finale ovog procesa, čime su preostali veliki domaći porodični sistemi integrisani u šire poslovne celine. Ovim činom srpska maloprodaja svedena je na nekoliko dominantnih aktera, čime se proces započet privatizacijom C-marketa praktično privodi kraju.
Pročitaj još
Upozorenje MMF: Potrebni su novi igrači u maloprodaji
Šef beogradske kancelarije MMF u Srbiji Lev Ratnovski je u intervjuu za Nedeljnik ukazao na činjenicu da cene mnogih prehrambenih proizvoda i drugih osnovnih potrepština za domaćinstvo u Srbiji ostaju strukturno visoke u odnosu na dohotke i u poređenju s mnogim uporedivim zemljama u EU i regionu.
Ključni faktor koji pojačava ovaj efekat, prema njegovim rečima, jeste ograničena konkurencija u veleprodaji i maloprodaji, što olakšava prelivanje viših troškova u više cene.
"Stoga, trajnije smirivanje cena zahteva jaču konkurenciju u veleprodaji i maloprodaji. Vlada je bila uspešna u privlačenju investicija u prerađivačku industriju u Srbiji, te nema razloga da se sličan proaktivan pristup ne bi mogao primeniti i na dovođenje novih maloprodajnih lanaca, a naročito diskontnih trgovaca na malo specijalizovanih za osnovne namirnice po niskim cenama. To bi podrazumevalo olakšavanje ulaska grinfild investicija kroz pojednostavljenje pristupa zemljištu i procedura za izdavanje dozvola, kao i provođenje novih učesnika na tržištu kroz ove procese, uključujući i njihove interakcije sa opštinama", rekao je Ratnovski za Nedeljnik u martu, uoči Kopaonik biznis foruma.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
5
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
12
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
10
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
24
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
7
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 10
Stanoje
Liqudator
Gresi ostaju gresi su veliki !.
Sesula
uredjaji.Sve je staro.Jeste komsijska atmosfera a radnici su im OK.Voce i im je daleko povoljnije nego drugde.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar