Ukoliko mere zaštite od posledica klimatskih promena ne budu sprovedene, gubici bi višestruko prevazišli troškove investicija, upozorava se u strategiji.
Finansijska procena materijalnih šteta
Finansijska procena pokazuje da je minimalna šteta od posledica ekstremnih klimatskih uslova od 2000. do 2020. godine iznosila 6.8 milijardi evra. Pri tome, suše i visoke temperature odgovorne su za više od 70 odsto svih zabeleženih gubitaka, prenosi
Nedeljnik.
Prema analizama koje navodi strategija, porast srednje globalne temperature do kraja veka u okvirima određenim Sporazumom iz Pariza vodio bi gubitku BDP-a Republike Srbije od 4.5 odsto u periodu bliske budućnosti, ali koji može biti značajno smanjen ulaganjem u prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
Sveobuhvatna finansijska procena troškova za sprovođenje strategije do 2033. godine iznosi ukupno 27,2 milijarde evra.
Investicije u sektor energetike i dekarbonizaciju
Ključne investicije su fokusirane na tranziciju energetskog sektora i energetsku mrežu. Ukupni procenjeni investicioni troškovi u ovoj oblasti iznose 19,1 milijardu evra za period do 2033. godine.
Od ove sume, investicije u iznosu od 13,4 milijarde evra već su predviđene postojećim državnim planovima, dok dodatna ulaganja projektovana ovom strategijom iznose 5,7 milijardi evra.
Najveći udeo ovih sredstava namenjen je razvoju elektroenergetske mreže kako bi se podržala integracija i povećanje udela obnovljivih izvora energije, kao i modernizacija postojećih energetskih postrojenja.
Smanjenje zagađenja vode i vazduha
Projekti usmereni na direktno smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta predstavljaju drugi najveći investicioni segment, sa ukupnom procenjenom vrednošću od 5,6 milijardi evra.
Za projekte poboljšanja kvaliteta vazduha, koji uključuju modernizaciju kućnih ložišta i uvođenje novih ekoloških standarda, planirano je 2,6 milijrade evra.
Unapređenje kvaliteta voda kroz izgradnju i rekonstrukciju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda zahteva investiciju od 1,7 milijardi evra, dok projekti prevencije i kontrole industrijskog zagađenja i upravljanja hemikalijama iznose 1,3 milijarde evra.
U Strategiji se ističe, inače, da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Dok je, naime, prosečni porast globalne temperature zaustavljen na nižim vrednostima, u Srbiji je porast srednje temperature vazduha dostigao 1,8 stepeni, dok tokom leta taj skok iznosi čak 2,6 stepeni, za razliku od globalnog proseka od 1,1 stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 19
Brane
Dejan
Sad shodno tome treba da zajmimo 27 milijardi da bi nam bilo malo bolje !!!
Steva
06.08.2026 • 23:59
2000te Ameri predvideli to,i da će prva pustinja u Evropi biti kod NAS*.
Vrlo moguće s obzirom na snishodljivost i servilnost ovih naših političara prema stranim kompanijama koje dolaze ovde da eksploatišu naša rudna bogatstva.Uostalom možda nam ja to i u genima da uz malu novčanu nadoknadu prihvatamo sve uslove koji nam se ponude,jer neko jednom reče da reč Srbin potiče od reči servien što znači servilan,t.j. uslužan.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar