Život u Srbiji: Što se tiče standarda - standardno siromaštvo

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

10.08.2026.

14:50 > 14:56

Više od godinu i po dana živi se u atmosferi svakodnevnih protesta i izliva nezadovoljstva.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Život u Srbiji: Što se tiče standarda - standardno siromaštvo

Foto: 021.rs

Neprekidno se priča o izborima, kako o parlamentarnim, tako i o predsedničkim. Naravno da u takvoj situaciji opozicija ukazuje na najslabije strane u radu aktuelne vlasti, dok zvaničnici u prvi plan ističu činjenice koje idu u prilog "upravljačima".

Tako je nedavno u fokus javnosti dospela minimalna zarada, svakako i stoga što sindikati i poslodavci započinju pregovore oko najniže cene rada za narednu godinu.

Vlast je istakla da je "minimalac" u Srbiji proteklih godina uočljivo uvećan, pa je tako tekuće godine prvi put dovoljan da pokrije minimalnu potrošačku korpu procenjenu na 65.123 dinara.

Opozicija je uzvratila da smo i dalje na evropskom dnu, praktično najsiromašnija zemlja na Starom kontinentu. Pogledajmo šta nam pokazuje statistika.

Minimalac

Minimalna cena časa rada tekuće godine je 371 dinar, pa je za 176 sati, koliko je prosečni mesečni učinak, minimalna neto plata 65.372 dinara, taman da se kupi najnužnije.

Tradicionalno smo sumnjičavi i mnogi će pomisliti da se statistikom "malo muvalo". Možda, ali ranije, decenijama unazad, platiti minimalnu potrošačku korpu minimalcem bio je pusti sanak. Samo najstariji pamte dobra jugoslovenska vremena kada se tako nešto nije ni postavljalo kao problem.

Primera radi, godine 2012. cena rada je do aprila iznosila 106, potom 115 dinara, pa se minimalna mesečna plata kretala između 17.000 i 19.000 dinara, dok je cena minimalne potrošačke korpe u prvoj polovini godine iznosila 30.610, da bi u decembru premašila 33.500 dinara.

Povećao se i broj zaposlenih, tako je te 2012. godine bilo registrovano samo 1,867 miliona zaposlenih, svakako i kao posledica oko 170.000 izgubljenih radnih mesta zbog finansijske krize koja je 2008. godine zahvatila SAD, a narednih sezona se razmahala i na evropsko tlo.

Na birou rada bilo je prijavljeno preko 760.000 nezaposlenih. Krajem juna tekuće sezone u Srbiji je zaposleno 3,34 miliona ljudi, dok na posao čeka manje od 370.000 radno sposobnih. Penzionera je, takođe, više, za oko 122.000.

Potrošačka korpa

Aktuelna politička garnitura od prvog dana stupanja na vlast vodi politiku takozvanog precenjenog kursa dinara. To znači da pri određivanju vrednosti domaće valute ne uzima u obzir visinu inflacije u Srbiji, koja je kod nas uvek viša nego u Evropskoj uniji.

Otuda se kurs dinara prema evru godinama praktično ne menja, a visina ovdašnjih plata iskazanih u evrima znatno je veća nego u slučaju da se domaća inflacija uzima u obzir. To daje ulepšanu sliku u javnosti, koju, međutim, kvari činjenica da ovakva monetarna politika vodi rastu cena, pa su kod nas uočljivo više nego u evropskim državama relativno sličnog standarda.

Ipak, poređenja preko potrošačke korpe i broja zaposlenih, odnosno onih koji traže posao, pokazuju da je u ovdašnjoj svakodnevici došlo do nevelikog, ali uočljivog pomaka na bolje.

Uostalom, red je da se za gotovo deceniju i po upravljanja siromašnom državicom nešto postigne. Poređenja sa susedima pokazuju da su ti pomaci vidljivi, ali skromni.

Benzin preskup, automobil krntija

Broj vozila na 1.000 stanovnika, što je u EU bitan pokazatelj kvaliteta života, u Srbiji je narastao na 380, dok je u Hrvatskoj 450, Mađarskoj 520, Rumuniji 470, Bugarskoj 430.

Istovremeno je u BiH 295, Severnoj Makedoniji 275, Crnoj Gori 370, Moldaviji 170, Turskoj 230. U razvijenijim evropskim zemljama premašuje 600, sve češće i 700, ali u zemljama Južne Amerike ne dostiže ni 180, Azije 120, dok je u Africi od 1.000 žitelja jedva šezdesetak vlasnik automobila.

Motorizovanost u Srbiji nije tako loša, ali nevolja je starost vozila. Kod nas se poslednjih godina kupuje između 22.000 i 26.000 automobila po sezoni, ali se masovno, i do 120.000 za dvanaest meseci, uvoze polovnjaci.

Prosečna starost automobila u EU je 11,9 godina, dok su na začelju Makedonci sa 15,5, Rumuni sa 15,2, Crnogorci sa 14,6 godina starim automobilima. Treba dodati da srpski auto u proseku mesečno pređe oko 860 kilometara, dok je u razvijenim evropskim državama upotreba vozila gotovo 70 odsto intenzivnija. Jedan od razloga je što je, spram zarade, korisniku iz Srbije gorivo mnogo veći izdatak.

Plata milion evra

Aktuelna vlast, posebno kada su najave izbora česte, (minimalne) zarade stavlja u prvi plan. Samo unazad osamnaest meseci minimalac je tri put povećavan, skupa za preko 45 odsto.

Prosečna zarada u Srbiji kontinuirano raste i maja meseca dostigla 118.470 dinara neto, dok je zajedno sa porezima i doprinosima iznosila 163.470 dinara. Međutim, medijalna zarada, a to je plata koju prima siromašnija polovina zaposlenih, mogla bi da brine vlast, istog meseca vredela je tek 93.277 dinara, znatno ispod prosečne.

To je posledica znatnog skoka minimalca, zarade nižih srednjih slojeva su uvećane u znatno nižem procentu. Zapravo, čak 68,3 odsto stanovnika prima prosečne ili ispodprosečne zarade, dok je čak 77,2 odsto žitelja ove zemlje imalo bruto platu ispod 200.000 dinara.

Postaje jasno da prosek bitno uvećavaju, i tako u javnosti ulepšavaju predstavu o zaradama, upravo oni najbogatiji; njih deset odsto koji primaju neto platu iznad 195.000, naročito jedan odsto čije zarade premašuju 350.000 dinara.

To što je pretprošle godine (za prošlu statistika još nije urađena) preko 100 ljudi prijavilo primanja između tri i dvanaest miliona evra definitivno potvrđuje da se kapitalizam u Srbiji sve brže i sve čvršće utemeljuje.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.