Analiza i objašnjenje zašto Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja
Univerzitetski profesor u penziji Zoran Stojiljković naveo je u analizi za Demostat da prosečna plata u Srbiji, izražena u tekućim (precenjenim) evrima, predstavlja jedva nešto više od četvrtine proseka evrozone.
Kako je naveo, prosečna plata u Srbiji se može porediti jedino sa platama u susednim zemljama Zapadnog Balkana i Bugarskoj.
"Zajedno sa susedima, Srbija se danas ponekad percipira kao evropska superperiferija. Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja", istakao je Stojiljković.
Prenosimo analizu profesora Stojiljkovića za Demostat.
U poslednje tri i po decenije u Srbiji mogu se, po svojim distinktivnim političkim obeležjima, izdvojiti tri perioda: izborni autoritarizam devedesetih, period relativnog političkog balansa i liberalizacije nakon 2000. i povratak u sistem dominantne stranke i hibridnog režima posle 2014. godine.
Ekonomski i socijalno, postkonfliktna Srbija je posle sunovrata devedesetih, i nakon 2000. godine, gotovo paradigmatičan slučaj kombinacije podoptimalnog rasta, (umereno) visoke nejednakosti i, istovremeno, tvrdog siromaštva i socijalne izolovanosti bar petine stanovništva - i to u uslovima demografskog pada.
Aktuelni primenjeni razvojni obrazac, baziran na stranim direktnim investicijama, obilato subvencionisanim i/ili politički uslovljenim, može rezultirati prevazilaženjem zamke siromaštva i nerazvijenosti, ali posle kraćeg perioda dinamičnog rasta, može nas zadržati u klopci srednje razvijenosti - čak i kada se unapredi nivo zaposlenosti, struktura privreda je takva da plate i životni standard ne mogu da pređu određeni plafon, obilato subvencionisanim ili politički uslovljenim. Poslednjih nekoliko godina on je dopunjen i značajnim javnim investicijama koje se pokrivaju leks specijalisima i daju omiljenim firmama i vlasnicima koji pripadaju klijentelističkim mrežama vlasti. Logično, sve na kraju ispadne skuplje nego što je planirano - ko god treba se snašao i ugradio.
Posledično, prosečna plata izražena u tekućim (precenjenim) evrima predstavlja jedva nešto više od četvrtine proseka evrozone i može se porediti jedino sa platama u susednim zemljama Zapadnog Balkana i Bugarskoj. Zajedno sa susedima, Srbija se danas ponekad percipira kao evropska superperiferija. Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja. Takođe, ona se nalazi izvan Evropske unije, kao ključne okružujuće političke i ekonomske grupacije sa neizvesnim izgledima punog pridruživanja.
Postoji čitav niz faktora koji objašnjavaju ovakvu putanju u slučaju Srbije. Na prvom mestu, tu je fenomen "zarobljene države", u kojoj su javne institucije pod kontrolom i uticajem krugova koji se, uglavnom, rukovode kratkoročnim interesima. Brojne studije pokazuju da, unutar visokih troškova pogrešnih izbora napravljenih u prvoj deceniji i posledičnog kašnjenja u tranzicionim reformama i privlačenju stranih investicija, najveći i najmoćniji protivnici celovitih reformi ne dolaze iz redova gubitnika, već upravo od korisnika parcijalnih reformi koji nastoje da ovekoveče stanje koje im distribuira dobitke.
Ko je, pri tome, posebno u poslednjoj deceniji, uživao u plodovima kakvog-takvog rasta, bilo neposredno bilo posredstvom državnog budžeta? Dobitnici su jasni: domaći kartel vlasti koji opslužuje poslušna, personalno tek promenjena, servisna klasa koju čini stotinak hiljada nosilaca javnih funkcija (po izveštajima Agencije za borbu protiv korupcije, 35.000 imenovanih lica na svim nivoima vlasti i njihovih pomoćnika), pretežno regrutovanih kroz mreže političkog klijentelizma.
Pročitaj još
Dodatni, spoljni osigurač vlasti čine i stotine hiljada partijski uposlenih, pretežno u javnom sektoru. Dobitnici su, svakako, i domaći kapitalisti i strani investitori, o čemu govori i podatak da je, već godinama, nacionalni dohodak od tri do pet procentnih poena niži od bruto domaćeg proizvoda, odnosno to je procenat BDP-a koji se iznese iz zemlje, uglavnom kroz, istina komparativno posmatrano čak ispodprosečnu, repatrijaciju profita.
Posledično, Srbija je država političkog kapitalizma - zarobljena od strane pripadnika političke i delova, od nje u velikoj meri formirane i njoj podređene, poslovne elite koje, kroz razvijene mehanizme klijentelizma, korupcije i partijskog zapošljavanja, kontrolišu društvo, ostavljajući ga bez realne socijalne i političke alternative.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sindikat nakon hapšenja Baste: Ispitati poslovanje svih javnih preduzeća u Srbiji
11.11.2026.•
0
Savez slobodnih sindikata Srbije poručio je da hapšenje bivšeg direktora JKP "Beogradske elektrane" i bivšeg ministra privrede Radeta Baste mora biti početak sistematskog preispitivanja poslovanja svih javnih preduzeća.
Studenti: Radnici u građevinskom sektoru javljaju se zbog gubitka radnih mesta i obustave poslova
11.11.2026.•
0
Studentski pokret saopštio je da im se građani i zaposleni u građevinskom sektoru javljaju zbog gubitka radnih mesta i obustavljanja ili smanjivanja aktivnosti kompanija.
Davoru Macuri i njegovim firmama tužilaštvo zabranilo raspolaganje imovinom
11.11.2026.•
1
Tužilaštvo za organizovani kriminal zabranilo je vlasniku Alta banke Davoru Macuri i pojedinim firmama u njegovom vlasništvu raspolaganje imovinom.
Silna hapšenja i pokretanje istraga: Svi se pitaju kad će pasti "kapitalci" i šta posle toga
11.11.2026.•
4
Otkako je Studentska lista 25. oktobra pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, jedva da je prošao dan bez privođenja, hapšenja, pokretanja istraga, preispitivanja rada Višeg javnog tužilaštva.
Ružić o novoj partiji: "Crvena linija" neće biti rekonstruisani niti novi SPS
11.11.2026.•
6
Osnivač partije "Crvena linija-socijaldemokrate" Branko Ružić, inače bivši funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) rekao je danas da nova stranka neće biti rekonstruisani SPS ili novi SPS.
Aleksandar Ivanović traži otvaranje dosijea BIA o ubistvu Olivera Ivanovića i rasformiranje službe
11.11.2026.•
2
Član Predsedništva Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović zatražio je danas otvaranje dosijea Bezbednosno-informativne agencije (BIA), posebno onih koji se odnose na ubistvo njegovog strica Olivera Ivanovića.
RTS: Utvrđeno ko je od zaposlenih snimak internog sastanka dostavio Informeru
11.11.2026.•
5
Radio televizija Srbije (RTS) objavila je večeras da je utvrđeno ko je od zaposlenih nezakonito poslao snimke televiziji Informer sa zatvorenog sastanka, u utorak, redakcije Informativnog programa RTS-a.
Francuski portal o studentskom pokretu u Srbiji: Politička odiseja bez istorijskog presedana
11.11.2026.•
1
Studenti u Srbiji pobedom na izborima ostvarili su neverovatnu političku odiseju bez istorijskog presedana koja je uzdrmala sve političke kategorije, ocenio je francuski portal "Kurije enternasional".
Studentski plan za spoljnu politiku: Evo šta su im nacionalni interesi
11.11.2026.•
20
Kritičari i skeptici Studentske liste pripisuju novoj skupštinskoj većini da se slabo oglašavala o pitanjima spoljne politike.
BIA demantuje navode Radara o smenama rukovodilaca i uništavanju dokumentacije
11.11.2026.•
2
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) demantovala je danas navode nedeljnika Radar o smenama pojedinih rukovodilaca u Agenciji, kao i tvrdnje o navodnom uništavanju i falsifikovanju dokumentacije.
Kamioni na granicama čekaju i do četiri sata
11.11.2026.•
1
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili na graničnim prelazima prolaze bez dužih zadržavanja dok kamioni čekaju od 30 minuta do četiri sata.
UNS traži objašnjenje zašto je urednik RTS-a čitao spisak zaposlenih na redakcijskom sastanku
11.11.2026.•
6
UNS je saopštio da je zabrinut zbog dešavanja u RTS-u i traži da v.d. glavnog i odgovornog urednika Borivoje Uskoković odgovori zašto je na sastanku redakcija Informativnog programa čitao spisak sa imenima zaposlenih.
Ko je Tomislav Radovanović: Od tima Dijane Hrkalović do afere prisluškivanja
11.11.2026.•
4
Tomislav Radovanović, zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), smenjen je sa te pozicije.
Pokrenuta proizvodnja novog domaćeg borbenog oklopnog vozila Miloš 2
11.11.2026.•
0
Kompanija Borbeni složeni sistemi (BSS), koja posluje kao deo javnog preduzeća Jugoimport SDPR, pokrenula je serijsku proizvodnju unapređenog domaćeg borbenog oklopnog vozila Miloš 2.
Aleksandar Timofejev novi glavni i odgovorni urednik TV Prva
11.11.2026.•
11
Novinar Aleksandar Timofejev od danas je novi glavni i odgovorni urednik televizije Prva, saopštila je ta televizija.
VJT: Zbog sumnje da je Basta neosnovano dodelio donacije od skoro 15 miliona dinara uhapšeno još sedam osoba
11.11.2026.•
13
Rade Basta uhapšen je sa još sedam osoba zbog sumnje da je kao bivši direktor JKP "Beogradske elektrane" neosnovano dodelio donacije vredne 14,1 milion dinara, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Vrnjačka Banja: Muškarac i žena ugurali petnaestogodišnjaka u prtljažnik, pa ga tukli
11.11.2026.•
2
Policija je uhasila muškarca (48) iz Vrnjačke Banje zbog sumnje da je zlostavljao i mučio maloletnika i da ga je protivpravno lišio slobode, sapšteno je danas.
KRIK: Zvonko Veselinović se sklonio u Tursku
11.11.2026.•
40
U jeku hapšenja kontroverznih biznismena i funkcionera povezanih sa bivšim režimom i A. Vučićem, kontroverzni biznismen s Kosova i jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji Zvonko Veselinović jutros je otputovao u Tursku.
Komentari 33
Starac bez mora
Nesa
Predrag
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar