Analiza i objašnjenje zašto Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja

Autor: Demostat

Info

04.08.2026.

07:29

Univerzitetski profesor u penziji Zoran Stojiljković naveo je u analizi za Demostat da prosečna plata u Srbiji, izražena u tekućim (precenjenim) evrima, predstavlja jedva nešto više od četvrtine proseka evrozone.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Analiza i objašnjenje zašto Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja

Foto: Pixabay

Kako je naveo, prosečna plata u Srbiji se može porediti jedino sa platama u susednim zemljama Zapadnog Balkana i Bugarskoj.

"Zajedno sa susedima, Srbija se danas ponekad percipira kao evropska superperiferija. Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja", istakao je Stojiljković.

Prenosimo analizu profesora Stojiljkovića za Demostat.

U poslednje tri i po decenije u Srbiji mogu se, po svojim distinktivnim političkim obeležjima, izdvojiti tri perioda: izborni autoritarizam devedesetih, period relativnog političkog balansa i liberalizacije nakon 2000. i povratak u sistem dominantne stranke i hibridnog režima posle 2014. godine.

Ekonomski i socijalno, postkonfliktna Srbija je posle sunovrata devedesetih, i nakon 2000. godine, gotovo paradigmatičan slučaj kombinacije podoptimalnog rasta, (umereno) visoke nejednakosti i, istovremeno, tvrdog siromaštva i socijalne izolovanosti bar petine stanovništva - i to u uslovima demografskog pada.

Aktuelni primenjeni razvojni obrazac, baziran na stranim direktnim investicijama, obilato subvencionisanim i/ili politički uslovljenim, može rezultirati prevazilaženjem zamke siromaštva i nerazvijenosti, ali posle kraćeg perioda dinamičnog rasta, može nas zadržati u klopci srednje razvijenosti - čak i kada se unapredi nivo zaposlenosti, struktura privreda je takva da plate i životni standard ne mogu da pređu određeni plafon, obilato subvencionisanim ili politički uslovljenim. Poslednjih nekoliko godina on je dopunjen i značajnim javnim investicijama koje se pokrivaju leks specijalisima i daju omiljenim firmama i vlasnicima koji pripadaju klijentelističkim mrežama vlasti. Logično, sve na kraju ispadne skuplje nego što je planirano - ko god treba se snašao i ugradio.

Posledično, prosečna plata izražena u tekućim (precenjenim) evrima predstavlja jedva nešto više od četvrtine proseka evrozone i može se porediti jedino sa platama u susednim zemljama Zapadnog Balkana i Bugarskoj. Zajedno sa susedima, Srbija se danas ponekad percipira kao evropska superperiferija. Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja. Takođe, ona se nalazi izvan Evropske unije, kao ključne okružujuće političke i ekonomske grupacije sa neizvesnim izgledima punog pridruživanja.

Postoji čitav niz faktora koji objašnjavaju ovakvu putanju u slučaju Srbije. Na prvom mestu, tu je fenomen "zarobljene države", u kojoj su javne institucije pod kontrolom i uticajem krugova koji se, uglavnom, rukovode kratkoročnim interesima. Brojne studije pokazuju da, unutar visokih troškova pogrešnih izbora napravljenih u prvoj deceniji i posledičnog kašnjenja u tranzicionim reformama i privlačenju stranih investicija, najveći i najmoćniji protivnici celovitih reformi ne dolaze iz redova gubitnika, već upravo od korisnika parcijalnih reformi koji nastoje da ovekoveče stanje koje im distribuira dobitke.

Ko je, pri tome, posebno u poslednjoj deceniji, uživao u plodovima kakvog-takvog rasta, bilo neposredno bilo posredstvom državnog budžeta? Dobitnici su jasni: domaći kartel vlasti koji opslužuje poslušna, personalno tek promenjena, servisna klasa koju čini stotinak hiljada nosilaca javnih funkcija (po izveštajima Agencije za borbu protiv korupcije, 35.000 imenovanih lica na svim nivoima vlasti i njihovih pomoćnika), pretežno regrutovanih kroz mreže političkog klijentelizma.

Dodatni, spoljni osigurač vlasti čine i stotine hiljada partijski uposlenih, pretežno u javnom sektoru. Dobitnici su, svakako, i domaći kapitalisti i strani investitori, o čemu govori i podatak da je, već godinama, nacionalni dohodak od tri do pet procentnih poena niži od bruto domaćeg proizvoda, odnosno to je procenat BDP-a koji se iznese iz zemlje, uglavnom kroz, istina komparativno posmatrano čak ispodprosečnu, repatrijaciju profita.

Posledično, Srbija je država političkog kapitalizma - zarobljena od strane pripadnika političke i delova, od nje u velikoj meri formirane i njoj podređene, poslovne elite koje, kroz razvijene mehanizme klijentelizma, korupcije i partijskog zapošljavanja, kontrolišu društvo, ostavljajući ga bez realne socijalne i političke alternative.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 33

Hronološki Najpopularniji

Starac bez mora

05.08.2026 • 17:10

2000 piva

Pričao mi čovek, metalac, 80ih god. zarađivao platu od koje je mogao da popije 2000 flaša piva u kafani. Danas bi za to trebalo, ako je cena 150din. minimum, 300000 din.

5 5 0
Nesa

05.08.2026 • 07:50

Analiza

Zoran bolje da uzme diplomu i da je baci. U Srbiji se kod vecine trečina plate daje na crno i nijedna statistika to ne beleži. Gde nestade stanovnistvo leti ili za vikende ? Na odmoru ili gaje jadni paradajiz u nekom selu da prezive. Nikad vise para i boljeg života u Srbiji.

11 9 +2
Predrag

04.08.2026 • 18:55

Radovan treci

''Stanislave stvarno preterano seres''

8 5 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.