Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Evropska unija odlučila je da ne otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom, na šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je važnije koju ćemo prugu da otvorimo nego koji klaster, te da zvaničnici EU zanemaruju napredak koji je Srbija ostvarila u ekonomiji, piše Nova ekonomija.
"Prelazimo i pretičemo sve one koji su godinama i decenijama bili ispred nas. Više bi trebalo da brinemo o tome da li ćemo i koji autoput da otvorimo i koju prugu, a ne koji klaster otvaramo", rekao je Vučić.
Podaci pokazuju da je minimalna zarada u Srbiji danas tri puta veća nego pre deset godina, realni BDP po stanovniku porastao je za oko 46 odsto, a udeo građana u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti smanjen je za gotovo sedam procentnih poena. Ipak, Srbija se po većini pokazatelja životnog standarda i dalje nalazi iza Hrvatske, Rumunije i Bugarske, dok zaposleni rade duže i zarađuju manje od radnika u većini posmatranih zemalja.
Pre deset godina, 2016, bruto mesečna minimalna zarada u Srbiji iznosila je 234 evra i bila je niža nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok je bila približna minimalcu u Rumuniji.
U prvoj polovini 2026. godine minimalac u Srbiji porastao je na 744 evra.
Srbija je ove godine prestigla Crnu Goru po visini minimalne zarade i danas građani Srbije primaju veći minimalac od Bugara, Makedonaca i Albanaca, ali su nas pretekli Rumuni.
Međutim, visina minimalne zarade u različitim državama ne objašnjava uvek snagu te zarade, zbog razlike u cenama. Zbog toga, Eurostat minimalne zarade izražava i u standaru kupovne moći, odnosno PPS-u.
Tako na primer, iako stanovnici Malte imaju veću minimalnu zaradu nego stanovnici Srbije (994 evra naspram 744 evra), kupovna moć minimalca u Srbiji je veća nego na Malti.
Bruto mesečna minimalna zarada u Srbiji u prvoj polovini 2026. godine iznosila je 1.105 PPS. Srbija se tako po kupovnoj moći minimalca nalazila ispod Hrvatske, sa 1.377 PPS, i Rumunije, sa 1.279 PPS, ali iznad Malte, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Albanije.
Pročitaj još
BDP po glavi stanovnika se nije mnogo pomerio
BDP po glavi stanovnika je jedan od pokazatelja razvijenosti ekonomije. Pre deset godina, 2016. godine, realni BDP po stanovniku u Srbiji iznosio je 6.250 evra, odnosno Srbija se tada nalazila iza Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Crne Gore, dok je bila ispred Severne Makedonije i Albanije.
U 2025. godini realni BDP po stanovniku u Srbiji porastao je na oko 9.140 evra. Srbija se tako našla na četvrtom mestu među posmatranim državama.
Iako je rast bio značajan i premašio je Crnu Goru, Srbija nije promenila svoj položaj u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku, ali je prestigla Crnu Goru.
Realni BDP po stanovniku meri kretanja obima ekonomske aktivnosti, ali ne uzima u obzir promene cena, dok se nominalni BDP po glavi stanovnika obračunava po trenutnim cenama, pa na njegov rast može uticati i inflacija.
Stoga, nominalni rast BDP-a po glavi stanovnika ne podrazumeva nužno bolji životni standard, objašnjava ekonomista Božo Drašković za Novu ekonomiju.
"Možete da imate veći nominalni iznos novca, ali on može da vredi manje", rekao je Drašković.
Zbog toga se koristi i parametar BDP po stanovniku u standardima kupovne moći, koji uzima u obzir razlike u cenama između država.
Kada je prosek Evropske unije označen sa 100, rezultat Srbije od 52 znači da njena ekonomska proizvodnja po stanovniku, prilagođena domaćem nivou cena, iznosi nešto više od polovine proseka EU.
"Pokazatelj da je Srbija na 52 odsto proseka Evropske unije govori o stvarnom ekonomskom položaju građana Srbije u odnosu na građane EU", kaže Drašković.
Koliko je jak naš BDP po glavi stanovnika?
Pre deset godina, 2016. godine, BDP po stanovniku u Srbiji, izražen u paritetu kupovne moći, iznosio je 40 odsto proseka Evropske unije, a u 2025. godini BDP po stanovniku u Srbiji porastao je na 52 odsto proseka Evropske unije.
Srbija se tako našla na petom mestu među posmatranim državama, iza Hrvatske i Rumunije, koje su dostigle 78 odsto proseka EU, Bugarske sa 68 odsto i Crne Gore sa 54 odsto. Iza Srbije ostale su Albanija i Severna Makedonija, obe sa 43 odsto proseka EU.
Za 10 godina Srbija ipak nije promenila poziciju u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku i Crnu Goru, koje su i 2016. i 2025. godine imale viši BDP po stanovniku u paritetu kupovne moći.
Drašković objašnjava da Srbija kreće sa niže osnove, pa bi prirodno trebalo da raste brže. Ako raste približno istim tempom kao razvijenije zemlje, razlika se neće bitno smanjivati.
"Svi rastu, ali postoji jedno ključno pravilo: manje razvijene zemlje pod istim okolnostima rastu dinamičnije zato što imaju nižu polaznu bazu u odnosu na razvijene i zrele ekonomije. Srbija, međutim, ne obezbeđuje dinamiku rasta koja bi joj omogućila da u dogledno vreme dostigne srednje razvijene i razvijene zemlje Evropske unije", rekao je Drašković.
U Srbiji više ljudi u riziku od siromaštva nego u EU
Pre deset godina, 2016. godine, Srbija je imala jednu od najvećih stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u regionu - 30 odsto. Udeo je bio veći u Rumuniji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, dok je Hrvatska imala manji procenat stanovništva u riziku.
U 2025. godini u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti bilo je 23,2 odsto stanovnika Srbije, što je više od proseka Evropske unije od 20,9 odsto.
Među državama regiona za koje su dostupni podaci, Srbija je imala manji udeo ugroženog stanovništva od Bugarske, gde je stopa iznosila 29 odsto, i Rumunije sa 27,4 odsto, ali veći nego Hrvatska, sa 20,7 odsto.
Podaci za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju za 2025. godinu nisu dostupni u Eurostatovoj tabeli, pa njihov trenutni položaj nije moguće direktno porediti sa Srbijom.
Duže radimo da bismo zaradili manje
Stanovnici Srbije rade duže od većine radnika u Evropi, ali su njihove zarade među najnižima u regionu.
U Srbiji se 2025. godine radilo prosečno 40,6 sati nedeljno, gotovo pet sati više od proseka Evropske unije od 35,7 sati. Jedino se u Bosni i Hercegovini (40,9 sati) i Turskoj (42,4 sata) radilo više nego u Srbiji prošle godine.
Prosečna neto zarada u Srbiji tokom 2025. iznosila je 109.468 dinara, odnosno oko 932 evra mesečno. Medijalna zarada bila je znatno niža, 83.790 dinara, što znači da je polovina zaposlenih primala taj iznos ili manje.
U zemljama regiona više su zarađivali zaposleni u Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Mađarskoj. Prosečna mesečna zarada iznosila je oko 1.602 evra u Sloveniji, 1.457 evra u Hrvatskoj, 1.331 evro u Bugarskoj i 1.210 evra u Mađarskoj. Niža prosečna zarada zabeležena je u Severnoj Makedoniji, oko 735 evra.
Ekonomista Saša Đogović ranije za Novu ekonomiju je istakao da su niske zarade, uprkos velikom broju radnih sati, posledica toga što veliki broj zaposlenih radi na slabo plaćenim i niskoproduktivnim poslovima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto evra nije bilo u menjačnicama nakon što je Alta banci oduzeta dozvola za rad?
07.11.2026.•
0
Finansijski stručnjak Vladimir Vasić objasnio je zašto evra nije bilo u menjačnicama, nakon što je oduzeta dozvola za rad Alta banci, ali i kako to menjačnica raspolaže evrima.
.jpg "NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare")
NBS objavila račune za otplatu kredita Alta banke i upozorila građane na moguće prevare
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) uputila je obaveštenje građanima i korisnicima kredita kod Alta banke Beograd u stečaju, u kojem objašnjava način daljeg izmirenja obaveza i upozorava na opasnost od potencijalnih prevara.
Isplata osiguranih depozita Alta banke počinje 13. novembra: Evo koja dokumenta treba poneti
06.11.2026.•
2
Isplata osiguranih depozita koje su građani, preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća imali u Alta banci u stečaju počeće u petak, 13. novembra, preko Banke Poštanska štedionica.
DDOR osiguranje na prvom mestu među osiguravačima po reputaciji poslodavca
06.11.2026.•
0
DDOR osiguranje zauzelo je prvo mesto među osiguravajućim kompanijama u istraživanju Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027.
Objavljene nove cene goriva
06.11.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom
06.11.2026.•
25
Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije.
Agencija za osiguranje depozita dala uputstvo korisnicima kredita u Alta banci o plaćanju obaveza
06.11.2026.•
2
Agencija za osiguranje depozita objavila je uputstvo o tome kako korisnici kredita u Alta banci mogu da izmire svoje obaveze.
NBS: Kurs dinara stabilan, finansijski sistem nije ugrožen
06.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je kurs dinara stabilan, a finansijski sistem države nije ugrožen.
Profesor Đukić: Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet
06.11.2026.•
8
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.
Kako će spajanje Gigatrona i Big Banga uticati na tržište elektronske opreme?
06.11.2026.•
4
Gigatron je i do sada bio najveći lanac prodavnica tehnike u Srbiji, a spajanjem sa BigBangom nastaće ubedljivo najveći igrač.
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
19
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
60
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
15
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
2
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
7
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
59
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
3
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Komentari 32
Ivan
da
menjajte standard, to ne valja nista
Rass
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar