Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Foto: Pixabay
Evropska unija odlučila je da ne otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom, na šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je važnije koju ćemo prugu da otvorimo nego koji klaster, te da zvaničnici EU zanemaruju napredak koji je Srbija ostvarila u ekonomiji, piše Nova ekonomija.
"Prelazimo i pretičemo sve one koji su godinama i decenijama bili ispred nas. Više bi trebalo da brinemo o tome da li ćemo i koji autoput da otvorimo i koju prugu, a ne koji klaster otvaramo", rekao je Vučić.
Podaci pokazuju da je minimalna zarada u Srbiji danas tri puta veća nego pre deset godina, realni BDP po stanovniku porastao je za oko 46 odsto, a udeo građana u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti smanjen je za gotovo sedam procentnih poena. Ipak, Srbija se po većini pokazatelja životnog standarda i dalje nalazi iza Hrvatske, Rumunije i Bugarske, dok zaposleni rade duže i zarađuju manje od radnika u većini posmatranih zemalja.
Pre deset godina, 2016, bruto mesečna minimalna zarada u Srbiji iznosila je 234 evra i bila je niža nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok je bila približna minimalcu u Rumuniji.
U prvoj polovini 2026. godine minimalac u Srbiji porastao je na 744 evra.
Srbija je ove godine prestigla Crnu Goru po visini minimalne zarade i danas građani Srbije primaju veći minimalac od Bugara, Makedonaca i Albanaca, ali su nas pretekli Rumuni.
Međutim, visina minimalne zarade u različitim državama ne objašnjava uvek snagu te zarade, zbog razlike u cenama. Zbog toga, Eurostat minimalne zarade izražava i u standaru kupovne moći, odnosno PPS-u.
Tako na primer, iako stanovnici Malte imaju veću minimalnu zaradu nego stanovnici Srbije (994 evra naspram 744 evra), kupovna moć minimalca u Srbiji je veća nego na Malti.
Bruto mesečna minimalna zarada u Srbiji u prvoj polovini 2026. godine iznosila je 1.105 PPS. Srbija se tako po kupovnoj moći minimalca nalazila ispod Hrvatske, sa 1.377 PPS, i Rumunije, sa 1.279 PPS, ali iznad Malte, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Albanije.
Pročitaj još
BDP po glavi stanovnika se nije mnogo pomerio
BDP po glavi stanovnika je jedan od pokazatelja razvijenosti ekonomije. Pre deset godina, 2016. godine, realni BDP po stanovniku u Srbiji iznosio je 6.250 evra, odnosno Srbija se tada nalazila iza Hrvatske, Rumunije, Bugarske i Crne Gore, dok je bila ispred Severne Makedonije i Albanije.
U 2025. godini realni BDP po stanovniku u Srbiji porastao je na oko 9.140 evra. Srbija se tako našla na četvrtom mestu među posmatranim državama.
Iako je rast bio značajan i premašio je Crnu Goru, Srbija nije promenila svoj položaj u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku, ali je prestigla Crnu Goru.
Realni BDP po stanovniku meri kretanja obima ekonomske aktivnosti, ali ne uzima u obzir promene cena, dok se nominalni BDP po glavi stanovnika obračunava po trenutnim cenama, pa na njegov rast može uticati i inflacija.
Stoga, nominalni rast BDP-a po glavi stanovnika ne podrazumeva nužno bolji životni standard, objašnjava ekonomista Božo Drašković za Novu ekonomiju.
"Možete da imate veći nominalni iznos novca, ali on može da vredi manje", rekao je Drašković.
Zbog toga se koristi i parametar BDP po stanovniku u standardima kupovne moći, koji uzima u obzir razlike u cenama između država.
Kada je prosek Evropske unije označen sa 100, rezultat Srbije od 52 znači da njena ekonomska proizvodnja po stanovniku, prilagođena domaćem nivou cena, iznosi nešto više od polovine proseka EU.
"Pokazatelj da je Srbija na 52 odsto proseka Evropske unije govori o stvarnom ekonomskom položaju građana Srbije u odnosu na građane EU", kaže Drašković.
Koliko je jak naš BDP po glavi stanovnika?
Pre deset godina, 2016. godine, BDP po stanovniku u Srbiji, izražen u paritetu kupovne moći, iznosio je 40 odsto proseka Evropske unije, a u 2025. godini BDP po stanovniku u Srbiji porastao je na 52 odsto proseka Evropske unije.
Srbija se tako našla na petom mestu među posmatranim državama, iza Hrvatske i Rumunije, koje su dostigle 78 odsto proseka EU, Bugarske sa 68 odsto i Crne Gore sa 54 odsto. Iza Srbije ostale su Albanija i Severna Makedonija, obe sa 43 odsto proseka EU.
Za 10 godina Srbija ipak nije promenila poziciju u odnosu na Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku i Crnu Goru, koje su i 2016. i 2025. godine imale viši BDP po stanovniku u paritetu kupovne moći.
Drašković objašnjava da Srbija kreće sa niže osnove, pa bi prirodno trebalo da raste brže. Ako raste približno istim tempom kao razvijenije zemlje, razlika se neće bitno smanjivati.
"Svi rastu, ali postoji jedno ključno pravilo: manje razvijene zemlje pod istim okolnostima rastu dinamičnije zato što imaju nižu polaznu bazu u odnosu na razvijene i zrele ekonomije. Srbija, međutim, ne obezbeđuje dinamiku rasta koja bi joj omogućila da u dogledno vreme dostigne srednje razvijene i razvijene zemlje Evropske unije", rekao je Drašković.
U Srbiji više ljudi u riziku od siromaštva nego u EU
Pre deset godina, 2016. godine, Srbija je imala jednu od najvećih stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u regionu - 30 odsto. Udeo je bio veći u Rumuniji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, dok je Hrvatska imala manji procenat stanovništva u riziku.
U 2025. godini u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti bilo je 23,2 odsto stanovnika Srbije, što je više od proseka Evropske unije od 20,9 odsto.
Među državama regiona za koje su dostupni podaci, Srbija je imala manji udeo ugroženog stanovništva od Bugarske, gde je stopa iznosila 29 odsto, i Rumunije sa 27,4 odsto, ali veći nego Hrvatska, sa 20,7 odsto.
Podaci za Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju za 2025. godinu nisu dostupni u Eurostatovoj tabeli, pa njihov trenutni položaj nije moguće direktno porediti sa Srbijom.
Duže radimo da bismo zaradili manje
Stanovnici Srbije rade duže od većine radnika u Evropi, ali su njihove zarade među najnižima u regionu.
U Srbiji se 2025. godine radilo prosečno 40,6 sati nedeljno, gotovo pet sati više od proseka Evropske unije od 35,7 sati. Jedino se u Bosni i Hercegovini (40,9 sati) i Turskoj (42,4 sata) radilo više nego u Srbiji prošle godine.
Prosečna neto zarada u Srbiji tokom 2025. iznosila je 109.468 dinara, odnosno oko 932 evra mesečno. Medijalna zarada bila je znatno niža, 83.790 dinara, što znači da je polovina zaposlenih primala taj iznos ili manje.
U zemljama regiona više su zarađivali zaposleni u Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Mađarskoj. Prosečna mesečna zarada iznosila je oko 1.602 evra u Sloveniji, 1.457 evra u Hrvatskoj, 1.331 evro u Bugarskoj i 1.210 evra u Mađarskoj. Niža prosečna zarada zabeležena je u Severnoj Makedoniji, oko 735 evra.
Ekonomista Saša Đogović ranije za Novu ekonomiju je istakao da su niske zarade, uprkos velikom broju radnih sati, posledica toga što veliki broj zaposlenih radi na slabo plaćenim i niskoproduktivnim poslovima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
0
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
1
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
31
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
17
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
5
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
2
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
Komentari 32
Ivan
da
menjajte standard, to ne valja nista
Rass
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar