Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi

Autor: Nova ekonomija (Aleksandra Nenadović)

Info

12.08.2026.

21:10 > 21:21

Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi

Foto: 021.rs

Cene karata su već otišle uvis zbog opšteg stanja sa cenama goriva u svetu, kao i zbog domaćih problema sa sankcijama NIS-u, a sada nam se spremaju nova poskupljenja karata za avion.

Ovog puta, razlog je, kako tvrde sagovornici Nove ekonomije, koncesija Vansiju koju je država dala za aerodrom Nikola Tesla, a koja istiskuje svaku ozbiljnu konkurenciju.

To će uticati i na turizam i na građane, a ovog puta povećanje cena barem u Srbiji nije posledica rata u Iranu već nespremnosti naših vlasti da se uopšte upuste u pregovore sa low-cost kompanijama, kao i već pomenute situacije sa NIS-om.

S jedne strane, putnici iz Beograda će po svemu sudeći ostati bez Vizera kao jeftinog prevoznika koga država istiskuje sa beogradskog aerodroma, očigledno u korist Er Srbije, dok se iz Niša povlači Rajaner, navodeći regulatorne probleme u nabavci goriva, što sugeriše da je u pitanju problem s NIS-om, ali sagovornici Nove ekonomije objašnjavaju da je u pozadini zapravo obaveza koju je preuzela država da spreči "preveliki" razvoj niškog aerodroma, koji bi naštetio Vansijevom poslovanju na "Nikoli Tesli" u Surčinu.

Predrag Vujović, nekadašnji direktor JAT-a, kaže da je neminovno da će cene karata da rastu, a da će povlačenje niskotarifnih avio-kompanija štetiti ne samo građanima, već će gubitak biti i za budžet Srbije u koji se neće slivati naknade za prelete.

On je upozorio i na treću moguću štetu koja se smeši Srbiji zbog uvedene koncesije na beogradskom aerodromu.

"U bilo kojoj delatnosti, ako nema konkurencije, onaj koji ostane na tržištu sam određuje cenu. Air Serbia, kao jedini prevoznik na stabilnim linijama poput one za Moskvu, može da postavlja uslove kakve želi. I naravno da to znači da će cene ići gore. Država je donela odluku da sebi uskrati dobit u budžetu time što ne pregovara na mestima gde bi to trebalo (konkretno sa Rajanerom). Građani trpe dvostruku štetu – plaćaju skuplje karte zbog nedostatka konkurencije i istovremeno finansiraju budžetske gubitke nastale zbog loših ugovora", objašnjava Vujović.

On smatra da je jasno da je država rešila da podržava nacionalog avio-prevoznika "koji i nije nacionalni", te da gubitak konkurencije može da naškodi samo ovoj zemlji i njenim građanima. Vujović objašnjava i da Direktorat civilnog vazduhoplovstva postupa po nalogu onoga ko postavlja rukovodstvo, što utiče na to koga će pustiti da leti.

Iako Direktorat tvrdi da nikome nije zabranio letenje, to se radi indirektno postavljanjem nemogućih termina (npr. dozvola za letove samo između 1:00 i 3:00 ujutru), što ozbiljne kompanije ne mogu da prihvate, kaže sagovornik Nove ekonomije.

A koji bi to treći trošak u celoj ovoj situaciji mogao da optereti još građane, povrh svega ovoga? Vujović navodi primer iz Mađarske, gde je država morala da nadoknadi razliku u saobraćaju koja je bila predviđena prilikom potpisivanja koncesije, jer se planirani obim nije realizovao, što bi moglo da sačeka i Srbiju.

Prema njegovom mišljenju, sve govori u prilog tome da Srbija protežira Vansi i koncesiju, a da pritom ne omogućava uopšte konkurenciju, već je guši. To direktno koristi samo francuskom koncesionaru, dok značajno šteti Srbiji.

Odlazi i drugi low cost

Izvori Nove ekonomije iz vazduhoplovne branše objašnjavaju i drugu stranu trenutnog raskola između Rajanera i Srbije.

Kako tvrde, low-cost kompanije kao i svugde u svetu pokušavaju da što više spuste cene troškova poslovanja u zemljama iz kojih lete. U Nišu je po tim navodima Rajaner želeo da izdejstvuje bolju ponudu od dosadašnje, što je država odbila jer im je već izašla u susret mnogim olakšicama, a naročito u vezi sa gorivom. Srbija je u problemu sa dotokom avio-goriva jer je Naftna industrija Srbije pod sankcijama, pa avio-kompanije većinom i ne pune gorivo u Srbiji.

Aleksandar Seničić, direktor YUTA (Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije), kaže da iako nije detaljno upoznat sa situacijom, misli da je do problema došlo zbog nedovoljnog interesovanja za letove Rajanera. Činjenica je da je za većinu Srba čak i low-cost let nedostižan, a nedavne statistike o tome koliko njih uopšte može da priušti letovanje govore u prilog toj tezi.

Seničić veruje da karte neće poskupeti već da neće biti izbora da se jeftinije leti jer iz Srbije odlaze dve low-cost kompanije koje su do sada radile – i Vizer i Rajaner.

"Ne postoji jasan plan i određene operacije u Nišu će se obavljati u manjem obimu. Svakako da će to štetiti turizmu, a bez obzira na način analize, država je u gubitku zbog trenutne situacije u avio-saobraćaju", kaže Seničić.

Srbija rizikuje povratak na staro stanje kada u Srbiji nije bilo low-cost letova.

Seničić navodi da bi se sa jasnim planom kada je u pitanju avio saobraćaj moglo nešto i postići u ovoj oblasti, recimo da se drugi manji aerodromi u zemlji angažuju isključivo za low cost letove. No, ovakvih planova u državi nema, a to je ono što oba sagovornika navode kao veliki gubitak.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.