Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Integrisana dozvola je jedinstven dokument kojim se velikim industrijskim i poljoprivrednim zagađivačima odobrava rad pod strogo definisanim uslovima zaštite životne sredine.
Zakon kojim je ova obaveza propisana donet je još 2004. godine, a operatori su imali rok najkasnije do 2015. da pribave ove dozvole. Ovaj rok je Izmenama i dopunama zakona produžen do kraja 2020. godine, da bi potom bio dodatno produžen do kraja 2024.
Za svih 20 godina izdato je ukupno 67 dozvola, a na listi Ministarstva zaštite životne sredine nalazi se 220 operatora za koje je to obavezno. Prošlog meseca usvojen je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine koji propisuje rok od šest meseci u kojem će se ponovo identifikovati sva postrojenja za koja je ova dozvola neophodna, pišđe Biznis.rs.
Šta je integrisana dozvola?
Suština ove dozvole je princip "sve na jednom mestu". Umesto da fabrika traži odvojene dozvole za vazduh, vodu, otpad ili buku, integrisana dozvola obuhvata celokupan uticaj tog postrojenja na okolinu kako bi se sva zagađenja koja stvara uzela u obzir i procenio njihov integrisani štetni uticaj.
To znači da se posmatra celokupan proces proizvodnje, od sirovina i energije koje ulaze u fabriku, do emisija u vazduh, vodu i zemljište, kao i upravljanja otpadom i bukom. Važan deo ovog procesa jeste primena takozvanih najboljih dostupnih tehnika za pojedinačnu industriju koje obezbeđuju primenu najefikasnije i najsavremenije tehnologije koja smanjuje zagađenje na najmanju moguću meru.
Dozvola precizno propisuje koliko štetnih materija postrojenje sme da ispusti u okolinu i obavezuje operatera da redovno meri i izveštava nadležne organe o svojim emisijama. Za njeno izdavanje nadležni su Ministarstvo zaštite životne sredine i organi lokalne samouprave.
Integrisana dozvola neophodna je za velika industrijska postrojenja sa visokim potencijalom zagađenja u energetskom sektoru, metalurgiji i hemijskoj industriji, industriji minerala, industriji drveta, upravljanju otpadom i poljoprivredi.
Cilj integrisane dozvole je preventiva. Umesto da se zagađenje rešava tek kada ode u reku ili vazduh, ova dozvola tera industriju da u samom startu koristi čistije tehnologije i troši manje resursa. Bez ove dozvole u uređenim sistemima postrojenje ne bi smelo legalno da radi.
Međutim, u praksi se u Srbiji rokovi za pribavljanje ovih dozvola godinama pomeraju, pa mnoga velika postrojenja i dalje posluju na osnovu privremenih rešenja ili podnetih zahteva koji su u procesu dopune.
Dvostruki aršini inspekcije i neefikasnost uprave
Pravna savetnica Platforme za društveni razvoj i inovacije Hristina Vojvodić za Biznis.rs kaže da glavni razlozi za decenijsko neusklađivanje leže u nedostatku motivacije privrede, blagoj kaznenoj politici, ali i činjenici da mnoga postrojenja ne ispunjavaju ni osnovne uslove poput vodnih ili upotrebnih dozvola.
"Nije bilo dovoljno motivacije na strani privrede da se uskladi sa zakonom. Svi su imali neku vrstu očekivanja da će se zakon naknadno menjati, kada su rokovi već dva puta produžavani. Ili da će se uvesti neke privilegije za postojeća postrojenja. Za sve to vreme, velika postrojenja nesmetano decenijama rade bez ključnih osnovnih dozvola", objašnjava sagovornica biznis portala.
Prilikom inspekcijskog nadzora nad postojećim postrojenjima jasno se vidi da se primenjuju samo pojedinačne provere, čime se sam zakon o integrisanom sprečavanju zagađenja praktično i ne primenjuje.
Pročitaj još
"Inspektori jedino mogu da konstatuju da li je zahtev za integrisanu dozvolu podnet. A to ništa ne znači jer zahtev može da bude odbačen ili odbijen. Inspektor ne zabranjuje rad tom već postojećem postrojenju i može da zabrani rad samo novim postrojenjima", navodi Vojvodić.
Jedan od najvećih problema u sistemu jeste nejednak tretman novih i postojećih postrojenja, što direktno narušava tržišnu utakmicu. Dok se novim postrojenjima može zabraniti rad ako nemaju dozvolu, postojećim zagađivačima se godinama gleda kroz prste.
Nadležni organi često godinama drže predmete otvorenim bez donošenja konačnih rešenja. Primer je Termoelektrana "Nikola Tesla" (TENT), gde su još 2014. godine održani sastanci i naložene dopune dokumentacije, nakon čega se ništa ne dešava i nema nikakvih posledica po operatora.
Vojvodić smatra da je u tim situacijama odgovornost zaista na strani organa koji odlučuje o izdavanju dozvole jer nije u redu da postupci traju po desetak godina bez okončanja. Rokovi za dopunu dokumentacije morali bi da budu jasni, da se strogo poštuju i ako se ne ispune zahtevi za dobijanje integrisane dozvole morali bi da budu odbačeni.
Ceo tekst Biznis.rs čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
1
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
28
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
25
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
18
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Izmene zakona o zaštiti potrošača za ugostitelje: Jasnija naplata dodatnih usluga
12.08.2026.•
4
Od 1. avgusta nova pravila za ugostitelje donose jasniji okvir za formiranje cena i naplatu dodatnih usluga.
Telefon, računar ili bela tehnika su vam se pokvarili? Nova platforma nalazi servise za vas u rekordnom roku
12.08.2026.•
0
Traženje servisa za pokvareni uređaj često oduzima vreme, a platforma FixUp omogućava da se jednim zahtevom kontaktira više servisa i na jednom mestu uporede njihove ponude, cene i rokovi popravke.
Rekordne devizne rezerve Srbije: Na kraju jula iznosile 30,5 milijardi evra
11.08.2026.•
11
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
SPC, Expo, sportski savezi: Na šta Srbija troši milione iz budžetske rezerve?
11.08.2026.•
2
Vlada Srbije je od početka 2026. godine donela više od 130 rešenja o upotrebi novca iz budžetske rezerve, pokazuje analiza Radija slobodne Evrope (RSE).
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar