Zidovi muzeja sada imaju šare i pruge u bojama omiljenim Pikasu, na podu su tepesi tamno plave "boje noći" dok su neki plafoni tamno zeleni.
Smit je rekao da je Pikaso bio pun energije, ideja i modernosti i to nije prestajao da traži u svojim novim umetničkim putevima.
"Dobio sam kart blanš da radim šta sam želeo, što je istovremeno fantastično i zastrašujuće", rekao je Smit usred muzeja, stilista duge sede kose, vitke siluete i u mornarskoj majici kao i Pikaso.
Stilista je rekao da je odlučio da sve bude "dekorativnije" jer je početna ideja bila da navede posetioce da posmatraju Pikasova dela u novom svetlu, posebno mlade generacije. Umesto nekada belih zidova, u jednoj prostoriji su zidovi žuti sa plavim prugama iz kojih kao da izranjaju nestrukturirani i živopisni portreti španskog majstora, uključujući jednu od njegovih muza Dore Mar.
Zidovi su dobili živopisne boje, sa bujicama roze, plave, zelene, krvavo crvene boje, a u nekim prostorijima su boje u geometrijskim igrama, ili sa sofisticiranim tapetama u pastelnim nijansama. Sve boje na zidovima su boje iz Pikasovih dela.
Takav dekor sada krasi tri sprata muzeja, zdanja u neobičnom stilu klasicizma koji se nalazi u otmenoj pariskoj četvrti Mare.
Direktor muzeja Sesil Debre izjavila je da ne želi da muzej bude neka vrsta mauzoleja velikom umetniku, već da budu "vrata za nove debate i razmišljanja o Pikasovom opusu, koji je zadržao vitalnost". U muzeja su dela iz raznih Pikasovih perioda umetničkog stvaranje od slike "Devojke iz Avinjona", kolaža, borbe bikova, plavog perioda, cirkuskih predstava, kubizma do keramike.
Pikaso rođen u Malagi, veći deo svog života proveo je u Francuskoj, gde je preminuo 8. aprila 1973. godine.
Pedeseta godišnjica njegove smrti biće obeležena tokom cele godine sa više od 40 izložbi širom sveta i brojnim konferencijama i međunarodnim simpozijumom u Organizaciji UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO) sa sedištem u Parizu.
Pablo Pikaso (1881-1973) bio je svestrani umetnik - slikar, vajar, crtač i grafičar, jedan od najvećih u 20. veku, koji je proveo polovinu svog života u Francuskoj. On je uz Žorža Braka, jedan od osnivača kubizma.
Smatra se jednim od najvećih i najplodnijih slikara svih vremena.
Pikasove najpoznatije slike su pored monumentalne "Gernike" (1937) i dela "Devojke iz Avinjona" (1907), platna koji se smatraju prvim kubističkim delom, kao i "Dete sa golubicom u rukama" (1901), "Porodica akrobata" (1905), "Akt" (1910), "Žena sa gitarom (1911-1912), "Violina" (1914) i "Ogledalo" (1932).
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar