Kako nastaje otisak prsta - nijedna osoba na svetu nema isti
Niko na Zemlji nema iste otiske prstiju, a čak i ako osoba ima identičnog blizanca, vrtložni raspored linija na vašim rukama i stopalima su jedinstveni.
Foto: Pixabay
Naučnici su razmatrali koji faktori bi mogli da budu odlučujući o vašem jedinstvenom uzorku otisaka, i probali da odgovnetnu tačne mehanizme nastajanja jedinstvene šare, prenosi RTS.
Koristeći različite procedure na miševima, ljudskim tkivima, ćelijskim kulturama i genima, međunarodni tim istraživača je usavršio uvid u proces koji bukvalno dovodi do nabora i reljefa naše kože.
Plitke izbočine i brazde kože koje se nalaze na jastučićima ljudskih prstiju počinju da se formiraju oko 13. nedelje života fetusa, utvrdili su naučnici.
Monozigotni blizanci su formirani od iste jajne ćelije i spermatozoida, a ipak do trenutka rođenja, svaki blizanac dobija sopstveni skup genetskih mutacija u materici, što ih čini ne baš 100 odsto identičnima.
Šanse da se njihovi otisci prstiju poklapaju pri rođenju su oko jedan prema 64 milijarde - izuzetno mala, a do sada nije zabeležena.
Deo razloga što blizanci imaju različite otiske prstiju može imati neke veze sa njihovim malo drugačijim genomima, ali postoji i gomila drugih suptilnih faktora u igri, kao što su molekularni putevi koji dele informacije i uputstva između gena.
Oni su poznati kao signalni putevi i veoma su osetljivi na sitne lokalne faktore unutar materice, što znači da se ponašaju drugačije za sve, čak i za blizance.
Matematički koncept
Sadašnja studija, koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Edinburgu, sada je identifikovala tri različita lanca signalizacije, posebno koja izgleda da oblikuju stisak na našim prstima (VNT, BMP i EDAR).
Sva tri su identifikovana posmatranjem razvoja ljudskih ćelija u laboratoriji. Njihova uloga je zatim dalje testirana na modelima miševa.
Miševi nemaju otiske prstiju kao mi, ali imaju poprečne izbočine kože na prstima koji se razvijaju slično, ali sa manje složenosti.
I kod ljudi i kod miševa, činilo se da VNT putevi stimulišu rast izbočina u spoljašnjem sloju kože prstiju, dok BMP potiskuje formiranje ovih žlebova.
EDAR signali, u međuvremenu, pomažu u oblikovanju veličine i razmaka kožnih linija koji se formiraju.
Kada je EDAR aktivnost smanjena kod eksperimenata sa miševima, na primer, rezultati nisu pokazivali poprečne linije, već uzorak nalik na tačkice.
Obrasci nastanka linija po koži proizlaze iz onoga što je poznato kao sistem Tjuringove reakcije-difuzije, i čini se da je to veliki razlog zašto svi naši otisci prstiju izgledaju tako drugačije.
Tjuringov obrazac je zapravo matematički koncept koji je razvio Alan Tjuring 1952. godine da bi objasnio kako pruge i tačke u prirodi pokazuju slučajne, sitne razlike u svojoj strukturi.
Postoji mnogo konfuzije i varijabilnosti o tome kako se na kraju procesa - linije i ostali delovi kožnog reljefa rasporede, što je veoma teško predvideti jer je ceo proces nalik haotičnoj radnji.
Poput pruga zebre, naučnici misle da je ova složenost deo onoga što dovodi do tako "bogato detaljne fine strukture" u svakom od naših otisaka prstiju.
Pročitaj još
Kod ljudi, šare imaju tendenciju da se formiraju na vrhu, dnu i centru naših jastučića prstiju.
Logično, ako se u kratkom vremenskom periodu formira više linija, onda bi trebalo da sede bliže jedan drugom.
Ako se gomila linija tada susreće sa izbočinama iz drugog dela jastučića, one mogu da formiraju vijuge, lukove i petlje jedna oko druge.
To je kao ono što se dešava kada se višestruke unakrsne struje u okeanu sudare, terajući talase da se "zamrse".
Vreme, lokacija i ugao linija takođe zavise i od okruženja koja im pruža okruženje materice. Kasnije u fetalnom razvoju, kada miševi i ljudi formiraju znojne žlezde na vrhovima prstiju, naši otisci se još više razlikuju.
Istraživači kažu da svi ovi faktori na kraju utiču na zamršen i dinamičan sistem razvoja - onaj koji vodi do "beskrajnih varijacija ljudskih otisaka prstiju" koje vidimo danas i koje se koriste u identifikaciji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Naučnici pronašli način da smanje rizik od odbacivanja zubnih implantata
23.03.2026.•
0
Ruski naučnici otkrili da sistematsko praćenje vitamina D u krvi pacijenata koji se pripremaju za zubnu implantaciju i korekcija njegovog nedostatka pod nadzorom lekara može da smanji rizik od odbacivanja implanta.
Mask planira da u orbiti bude milion Starlink satelita - to brine astronome
23.03.2026.•
1
SpaceX Falcon 9 raketa lansirana je prošle nedelje iz baze Vandenberg Space Force u Kaliforniji, uspešno isporučivši 25 Starlink satelita u orbitu.
Studija: Neke bakterije mogu da prežive kretanje između planeta
22.03.2026.•
0
Studija Univerziteta Džons Hopkins pokazala je da neke bakterije mogu da se kreću i da prežive ekstremne uslove putovanja sa jedne planete na drugu.
Direktor OpenAI: Veštačka inteligencija bi mogla da postane komunalna usluga koja bi se plaćala
22.03.2026.•
2
Direktor OpenAI Sem Altman izjavio je da bi veštačka inteligencija mogla da postane komunalna usluga, poput električne energije ili vode, a korisnici bi mogli da je plaćaju prema tome koliko je koriste.
VIDEO: Snimljen redak prizor - raspadanje komete
22.03.2026.•
0
NASA-in svemirski teleskop Habl svedočio je trenutku raspadanja komete. Verovatnoća da se to dogodi dok je Habl posmatra je izuzetno mala.
Naučnici rešili misteriju staru 12.800 godina - uzrok zahlađenja nije bio asteroid
21.03.2026.•
1
Naučnici su rešili dugogodišnju misteriju skrivenu u grenlandskom ledu, koja je ukazivala na mogući udar asteroida pre oko 12.800 godina.
Kako da produžite trajanje telefonske baterije
20.03.2026.•
0
Možda ste čuli da ostavljanje telefona na punjenju tokom noći, bilo da je uključen u utičnicu ili na bežičnom punjaču, može da ošteti bateriju.
Klimatske promene usporavaju rotaciju Zemlje
19.03.2026.•
0
Naučnici iz Austrije i Švajcarske tvrde da su novim istraživanjem potvrdili da klimatske promene utiču na dužinu dana na Zemlji.
Čovek je bukvalno napravljen od zvezdane prašine
19.03.2026.•
3
Mi ljudi smo napravljeni od zvezdane prašine. To u prvi mah zvuči poetski, ali je zapravo bukvalno tačno.
Instagram uklanja enkripciju: Meta će moći da vidi poruke svih korisnika
19.03.2026.•
0
Instagram će prestati da šifruje privatne poruke između korisnika od maja, nakon godina kritika od strane organa za sprovođenje zakona i grupa za bezbednost dece zbog ove funkcije.
VIDEO: Žena završila u bolnici nakon što ju je uplašio humanoidni robot
19.03.2026.•
0
Žena je nakratko hospitalizovana u Makauu nakon što ju je humanoidni robot, kojim je upravljao muškarac pedesetih godina, uplašio dok je šetala, saopštila je policija.
NASA rover otkrio drevnu rečnu deltu na Marsu
19.03.2026.•
0
Koristeći georadar NASA-e, rover Perseverans otkrio je podzemne ostatke drevne rečne delte na Marsu, što je jedan od uverljivijih dokaza da je voda nekada tekla po površini te planete.
Naučnici su možda otkrili novu vrstu tečne planete
19.03.2026.•
0
Astronomi su identifikovali planetu sastavljenu od rastopljene lave, što ukazuje na postojanje potpuno nove kategorije tečne planete.
VIDEO: Robot za par dana naučio da igra tenis
18.03.2026.•
1
Humanoidni robot nitree G1 zahvaljujući novom LATENT sistemu učenja pokreta na terenu ravnopravno igra tenis protiv ljudi i demonstrira fluidne, prirodne kretnje.
Uzorci sa asteroida Rjugu sadrže ključne gradivne elemente DNK i RNK
17.03.2026.•
0
Uzorci prikupljeni sa asteroida 162173 Rjugu sadrže svih pet nukleotidnih baza koje učestvuju u formiranju DNK i RNK, saopštio je tim naučnika iz više japanskih istraživačkih institucija.
Enciklopedija Britanika tužila OpenAI
17.03.2026.•
0
Kompanija Enciklopedija Britanika je podnela tužbu protiv firme OpenAI pred saveznim sudom u Njujorku, tvrdeći da je američka firma neovlašćeno koristila njene članke i definicije za obuku sistema veštačke inteligencije.
Novi AI sistem može preventivno da prepozna rizik od partnerskog nasilja
17.03.2026.•
0
Naučnici u SAD razvili su alat sa veštačkom inteligencijom koji može da pomogne lekarima da identifikuju pacijente kod kojih postoji rizik od partnerskog nasilja, i to godinama pre nego što žrtve potraže pomoć.
Astronomi misle da su videli sudar dve planete
17.03.2026.•
0
Udaljena zvezda čija je svetlost iznenada počela da treperi kao sveća koja se gasi dovela je astronome do spektakularnog otkrića.
Otkriveno novo kvantno stanje materije: "frustrirani" atomi stvaraju neobična magnetna stanja
16.03.2026.•
1
Fizičari su otkrili neobično kvantno stanje koje nastaje kada se atomi u kristalu nađu u svojevrsnoj "frustraciji", odnosno kada se njihove međusobne interakcije sukobljavaju.
Kometa neće 4. aprila udariti u Sunce, ali će se verovatno raspasti
16.03.2026.•
0
Kometa C/2026 A1 nazvana MAPS, koja je otkrivena ranije ove godine, proći će blizu Sunca, ali se neće sudariti sa njim, naveli su astronomi na Krimu.
Ko lakše podnosi boravak u svemiru: Muškarci ili žene
15.03.2026.•
0
Poznato je da produženi periodi provedeni u mikrogravitaciji utiču na ljudsko telo.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar