Uskoro stižu računari napravljeni od ljudskog moždanog tkiva

Autor: 021.rs

Info

07.12.2025.

23:47

Dok istaknuti istraživači veštačke inteligencije uočavaju granice trenutne faze razvoja ove tehnologije, pažnju sve više privlači drugačiji pristup: korišćenje živih ljudskih moždanih ćelija kao računarskog hardvera.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Ovi "biokompjuteri" su još u ranoj fazi razvoja. Trenutno mogu da igraju jednostavne igre poput Ponga i obavljaju osnovno prepoznavanje govora.

Ali interesovanje za njih podstiču tri konvergentna trenda:

- Prvo, ogromna količina rizičnog kapitala usmerena je na sve što je povezano sa AI, pa čak i spekulativne ideje sada postaju finansijski održive.

- Drugo, tehnike uzgajanja moždanog tkiva van tela su znatno napredovale, što je privuklo pažnju farmaceutske industrije.

- Treće, brzi napredak u interfejsima mozak–računar doveo je do sve većeg prihvatanja tehnologija koje brišu granicu između biologije i mašina.

Međutim, mnoga pitanja ostaju otvorena: Da li svedočimo pravom naučnom proboju ili još jednoj rundi hiper-promocije tehnologije? I kakva etička pitanja se nameću kada ljudsko moždano tkivo postane sastavni deo računarskog sistema?

Šta je zapravo ova tehnologija?

Već skoro 50 godina neurolozi uzgajaju neurone na nizovima sitnih elektroda kako bi proučili njihovu aktivnost u kontrolisanim uslovima.

Početkom 2000-ih, istraživači su pokušali da uspostave osnovne dvosmerne komunikacije između neurona i elektroda, postavljajući temelje za biohibridne računare. Napredak je bio spor sve dok nije došlo do razvoja u oblasti moždanih organoida.

Godine 2013. naučnici su pokazali da matične ćelije mogu same da se organizuju u trodimenzionalne strukture nalik mozgu. Organoidi su se brzo proširili u biomedicinskim istraživanjima, uz pomoć uređaja "organ-on-a-chip" koji imitiraju funkcije ljudskog tela van organizma.

Danas je korišćenje nervnog tkiva dobijenog iz matičnih ćelija uobičajeno u testiranju lekova i razvojnim studijama. Ipak, moždana aktivnost u tim modelima ostaje primitivna, daleko od organizovanih obrazaca koji podupiru kogniciju ili svest kod pravog mozga.

Dok se složeno ponašanje neuronskih mreža polako javlja čak i bez velike spoljne stimulacije, stručnjaci se uglavnom slažu da trenutno dostupni organoidi nisu svesni niti blizu toga, piše ScienceAlert.

Organoidska inteligencija

Ova oblast je ušla u novu fazu 2022. godine, kada je australijska kompanija "Cortical Labs" objavila studiju u kojoj su kultivisani neuroni naučeni da igraju Pong u zatvorenoj petlji.

Studija je izazvala ogromnu pažnju medija - ne toliko zbog eksperimenta, koliko zbog izraza "utelovljena svest" koji je korišćen. Mnogi neurolozi su smatrali da je takav jezik preteran, zbunjujući ili neetički nepažljiv.

Godinu dana kasnije, grupa istraživača uvela je pojam "organoidska inteligencija". Iako je termin privlačan medijima, postoji rizik da sugeriše jednakost sa AI sistemima, uprkos ogromnim razlikama.

Etika je, međutim, zaostala za tehnologijom. Većina postojećih etičkih okvira tretira moždane organoide isključivo kao medicinske alate, a ne kao delove računarskih sistema.

Vodeći istraživači organoida pozvali su na hitno ažuriranje etičkih smernica, upozoravajući da brz razvoj i čak komercijalizacija prestižu regulativne okvire.

U međuvremenu, i pored medijskih naslova, mnogi i dalje ne razumeju šta zapravo znači "živi računar".

Brz razvoj istraživanja i industrije

Kompanije i istraživačke grupe iz SAD, Švajcarske, Kine i Australije utrkuju se u razvoju biohibridnih računarskih platformi.

Švajcarska kompanija "FinalSpark" već nudi daljinski pristup svojim neuralnim organoidima. "Cortical Labs" priprema isporuku biokompjutera za radne stolove - nazvanog CL1. Obe kompanije očekuju korisnike i van farmaceutske industrije, uključujući AI istraživače koji traže nove modele računanja.

Akademska ambicija takođe raste - tim sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu predlaže da se do 2028. koriste organoidni sistemi za predviđanje kretanja naftnih mrlja u Amazoniji.

Naredne godine će pokazati da li će organoidska inteligencija zaista promeniti računarstvo ili ostati naučna kuriozitetna epizoda. Trenutno, tvrdnje o inteligenciji ili svesti nisu potkrepljene. Postoje tek ograničene sposobnosti reagovanja i prilagođavanja - daleko od viših oblika mišljenja.

Trenutna istraživanja se više fokusiraju na dosledno ponavljanje prototipa, njihovo proširivanje i pronalaženje praktične primene.

Više timova ispituje organoide kao alternativu korišćenju životinja u neurološkim i toksiološkim istraživanjima.

Jedna grupa je predložila okvir za testiranje uticaja hemikalija na rani razvoj mozga. Druge studije pokazuju da neuronske mreže mogu bolje predvideti epileptičku aktivnost u poređenju sa dosadašnjim modelima. Ove primene su skromne, ali obećavajuće.

Mali sistemi, velika pitanja

Ono što čini ovu oblast i privlačnom i uznemirujućom jeste njen širi kontekst.

Kako milijarderi poput Ilona Maska ulažu u neuralne implante i transhumanističke ideje, organoidska inteligencija otvara duboka pitanja.

Šta tačno smatramo inteligencijom? Kada, ako ikada, mreža ljudskih ćelija zaslužuje moralno razmatranje? I kako društvo treba da reguliše biološke sisteme koji se ponašaju, makar i ograničeno, kao minijaturni računari?

Tehnologija je uvek u povoju. Ali njen pravac razvoja sugeriše da bi razgovori o svesti, identitetu i etici spajanja živog tkiva sa mašinama mogli postati aktuelni mnogo pre nego što očekujemo.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

RAČUNARI veštačka inteligencija

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.