Prvi put otkrivena atmosfera oko stenovite planete u nastanjivoj zoni druge zvezde

Autor: 021.rs

Info

19.07.2026.

10:20 > 22:36

Zvezde na noćnom nebu vekovima su pratile čovečanstvo, a zahvaljujući savremenim astronomskim otkrićima danas se postavlja jedno od najvećih pitanja - da li pod tim istim zvezdama postoji i vanzemaljski život?

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Prvi put otkrivena atmosfera oko stenovite planete u nastanjivoj zoni druge zvezde

Foto: Pixabay

U potrazi za svetovima pogodnim za život astronomi se oslanjaju na dva ključna kriterijuma: da planeta bude stenovita, poput Zemlje, i da se nalazi u nastanjivoj zoni svoje zvezde, gde može postojati tečna voda.

Iako naučnici atmosfere egzoplaneta otkrivaju već više od 20 godina, do sada su to uspevali samo kod velikih gasovitih planeta koje su veoma vrele i potpuno drugačije od Zemlje, prenosi ScienceAlert.

Sada su, međutim, prvi put otkrili atmosferu oko detaljno proučavane i potencijalno nastanjive "super-Zemlje" LHS 1140 b.

"Ovo je prvi put da je neko pronašao atmosferu na stenovitoj planeti u nastanjivoj zoni druge zvezde", rekao je Kolin Čerubim, planetarni naučnik sa Univerziteta Harvard i glavni autor studije objavljene u časopisu "Science".

Planeta LHS 1140 b ima više od pet puta veću masu od Zemlje i oko 1,7 puta veći prečnik. To odgovara stenovitom sastavu sličnom Zemljinom, uz malu gustinu koja ukazuje na tanku atmosferu i moguće prisustvo vode.

Ona je posebno zanimljiva jer se nalazi u sistemu udaljenom svega oko 50 svetlosnih godina od Zemlje i kruži oko crvenog patuljka koji ima približno petinu mase i veličine Sunca, a znatno je hladniji.

"Pre dvadeset godina pitali smo se da li uopšte postoje planete slične Zemlji. Zatim smo otkrili da su česte i da se neke nalaze u nastanjivim zonama. Sledeće pitanje bilo je da li je neka od njih uspela da zadrži atmosferu. Sada znamo da jeste", rekao je koautor studije Robin Vordsvort, takođe sa Harvarda.

Čerubim je još ranije, koristeći računalni model razvijen od samog početka za proces poznat kao frakcionisanje mase, predvideo da bi LHS 1140 b mogla imati atmosferu bogatu helijumom.

Model, razvijen uz pomoć Vordsvorta, pokazao je da planete koje se nalaze u odgovarajućim uslovima mogu izgubiti vodonik, ali zadržati helijum, stvarajući atmosferu u kojoj upravo helijum dominira.

"To je nova klasa planeta za koju smatram da možda nije toliko egzotična koliko se mislilo, već predstavlja prirodan korak u razvoju mnogih malih planeta. Želeo sam da proverim to predviđanje, pa sam potražio helijum koji izlazi iz atmosfere i pronašao ga", rekao je Čerubim za ScienceAlert.

Kako bi to potvrdili, istraživači su koristili spektrograf WINERED u opservatoriji Las Kampanas, u pustinji Atakama u Čileu. Posmatrali su LHS 1140 b i njenu susednu planetu tokom septembra 2024. godine, kada su obe prolazile ispred svoje zvezde.

Na osnovu talasnih dužina svetlosti koje su atmosfere planeta apsorbovale, naučnici su utvrdili da samo LHS 1140 b pokazuje jasne znake atmosfere bogate helijumom.

Helijum iz nje ističe u svemir brzinom od nekoliko stotina hiljada kilograma u sekundi.

Gas, zagrejan na više od 4.700 stepeni Celzijusa, verovatno odnose zvezdani vetrovi ili magnetne interakcije između planete i njene zvezde. Zanimljivo je da prilikom novih posmatranja 2025. godine ovaj fenomen nije registrovan, što ukazuje da nije stalan.

Posebno iznenađuje činjenica da je planeta uspela da zadrži atmosferu više od tri milijarde godina, uprkos tome što su crveni patuljci poznati po snažnom rendgenskom i ultraljubičastom zračenju koje može da „oguli“ atmosferu stenovitih planeta.

"Planeta prima oko 42 odsto energije od svoje zvezde u poređenju sa onim što Zemlja dobija od Sunca. Iako je tokom svoje istorije bila izložena višim nivoima rendgenskog i ultraljubičastog zračenja, uspela je da sačuva deo helijuma koji je verovatno prikupila još tokom svog nastanka", rekao je Čerubim.

Prema njegovim modelima, planeta se nalazi dovoljno daleko od svoje zvezde da je uspela da zadrži veliki deo svog prvobitnog helijuma.

Sledeći korak biće detaljnije proučavanje LHS 1140 b kako bi se utvrdilo da li na njoj postoje okeani ili druge karakteristike koje bi mogle pogodovati životu.

Istraživači smatraju da bi ova metoda mogla pomoći u pronalaženju još planeta sa atmosferom, uključujući i svetove slične Zemlji koji kruže oko mirnijih zvezda.

Otkriće je značajno i zato što je ostvareno pomoću teleskopa na Zemlji, što pokazuje da zemaljske opservatorije mogu imati jednako važnu ulogu kao i Svemirski teleskop Džejms Veb (JWST) u otkrivanju atmosfera udaljenih planeta.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

planete

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.