Sletanja na Mesec mogla bi da unište tragove o poreklu života

Autor: 021.rs

Info

20.07.2026.

09:20 > 22:52

Sletanja svemirskih letelica na Mesec mogla bi da kontaminiraju drevne tragove koji bi naučnicima mogli pomoći da otkriju kako je nastao život na Zemlji, pokazuje novo istraživanje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Sletanja na Mesec mogla bi da unište tragove o poreklu života

Foto: Pixabay

Dok NASA nastavlja sa planovima da u okviru programa Artemis ponovo pošalje astronaute na Mesec, istraživači sve više proučavaju moguće neželjene posledice ljudskog prisustva na njegovoj površini.

Misija Artemis IV trebalo bi da spusti posadu u blizini južnog pola Meseca, a NASA u budućnosti planira i izgradnju dugoročnije baze, što bi podrazumevalo mnogo veći broj sletanja, piše Space.

Novo istraživanje upozorava da bi gasovi izduvnih sistema letelica, posebno metan, mogli da zagade površinu Meseca i unište molekule koji bi mogli da pruže odgovore o nastanku života na Zemlji.

"Pokušavamo da zaštitimo nauku i naša ulaganja u svemirska istraživanja. Naše aktivnosti zapravo mogu da ometaju naučna istraživanja", rekao je Silvio Sinibaldi, službenik za planetarnu zaštitu u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) i jedan od autora studije.

Zašto bi tragovi života bili baš na Mesecu?

Odgovor se krije u ledu.

U tamnim kraterima u blizini mesečevih polova, koji su trajno u senci, nalazi se drevni led. Naučnici smatraju da on sadrži materijal koji su na Mesec doneli asteroidi i komete koji su u njega udarali pre više milijardi godina.

U tom ledu mogli bi biti sačuvani takozvani prebiotički organski molekuli - jedinjenja koja su mogla postojati pre nastanka života na Zemlji.

Pretpostavlja se da su upravo takvi molekuli, koje su na Zemlju doneli asteroidi i komete, mogli da pokrenu procese koji su na kraju doveli do nastanka života.

Na Zemlji su gotovo svi tragovi tog perioda odavno uništeni zbog geoloških promena koje su se dešavale milijardama godina. Mesec je, međutim, ostao gotovo nepromenjen, pa njegov led predstavlja jedinstvenu vremensku kapsulu iz perioda pre nastanka života.

"Znamo da u Sunčevom sistemu postoje organski molekuli, na primer u asteroidima. Ali još uvek ne znamo kako su počeli da obavljaju specifične funkcije koje imaju u živim organizmima. Upravo tu prazninu pokušavamo da popunimo", rekao je Sinibaldi.

Kako bi ih letelice mogle uništiti?

Led na polovima Meseca predstavlja veoma osetljiv sistem. Dok ostaje u večitoj senci, praktično se ne menja.

Međutim, planirana sletanja letelica u okviru programa Artemis mogla bi da poremete to stanje.

Koristeći računarske simulacije, istraživači su pokazali da bi metan iz izduvnih gasova budućih lunarnih letelica mogao veoma brzo i trajno da zagadi ovaj drevni led.

U simulacijama su proučavali kako bi se metan, glavna organska komponenta izduvnih gasova planiranih lunarnih letelica, širio nakon sletanja na južni pol. Iako su u proračune uključeni uticaji Sunčevog vetra i Sunčevog zračenja, činjenica da Mesec praktično nema atmosferu omogućava metanu da se izuzetno brzo širi.

Prema rezultatima, metan bi mogao da stigne do severnog pola za manje od dva mesečeva dana.

U roku od jedne mesečeve nedelje, koja traje približno sedam meseci na Zemlji, više od polovine metana završilo bi u hladnim polarnim oblastima. Čak 42 odsto bilo bi zarobljeno na južnom polu, dok bi se oko 12 odsto zadržalo na severnom.

To znači da bi metan mogao da dospe upravo u iste ledene džepove u kojima se milijardama godina čuvaju drevni organski molekuli i tako ih kontaminira.

"Njihovo kretanje je praktično balističko. Jednostavno 'skaču' sa jednog mesta na drugo", objasnila je glavna autorka studije Fransiska Paiva, fizičarka sa Instituta Superior Tekniko u Portugalu.

Postoji li rešenje?

Istraživači smatraju da postoji mogućnost da se rizik umanji.

Jedna od ideja jeste izbor hladnijih mesta za sletanje, gde bi se metan sporije širio i prelazio kraće udaljenosti.

Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se bolje razumelo kako se izduvni gasovi ponašaju na Mesecu, koliki rizik predstavljaju za buduća naučna istraživanja i da li bi i druge supstance iz svemirskih letelica mogle da zagade ovo jedinstveno okruženje.

Autori naglašavaju da je, kako se čovečanstvo bude približavalo trajnom prisustvu na Mesecu, neophodno pronaći ravnotežu između istraživanja svemira i očuvanja njegovog neprocenjivog naučnog nasleđa.

"Imamo zakone koji štite osetljiva područja na Zemlji, poput Antarktika i nacionalnih parkova. Mislim da je Mesec podjednako vredno okruženje", rekla je Paiva.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu "American Geophysical Union".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

MESEC Artemis

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.